[Бенито]

У време Првог српског устанка, колико је дуго трајао просечан пут од Београда до Крагујевца?

[Monarhist]

Пешака једно дан и по - два, а коњима можда око дан.
Опет зависи и како се путује, војницима под опремом је можда и дуже требало.

[Бенито]

Просечан пут од Београда до Крагујевца, у време Првог српског устанка, трајао је 5 дана.
Данашњи човек, изгледа, тешко може да појми појам Шумадија. То је била потпуно зарасла и недовољно насељена земља, са столетним шумама, готово потпуно беспутна....
У тој и таквој Србији, пре 221 годину, наши преци су дигли устанак....

[Милослав Самарџић]

Просечан пут од Београда до Крагујевца, у време Првог српског устанка, трајао је 5 дана.
Данашњи човек, изгледа, тешко може да појми појам Шумадија. То је била потпуно зарасла и недовољно насељена земља, са столетним шумама, готово потпуно беспутна....
У тој и таквој Србији, пре 221 годину, наши преци су дигли устанак....

То мора да је за запреге, пет дана по 22 км, пошто је 110 км преко Тополе, где је ишао пут.
Гласници, коњаници, прелазили су то за дан, мењајући коње.

[Бенито]

Да ли си некад видео како јаше Татарин и како изгледају коњи које он јаше?
Овде се ради о путешествију нормалних људи, а не гласник са писмима. 
Пут за из Београда за Крагујевац је ишао царским друмом, односно смедеревским, па је скретао на Лештане, па даље Шумадијом до Крагујевца. 
Мени је невероватно да ви не схватате какве су то шуме биле. Само Царски друм је био друм. Ово остало су биле стазе, које су ишле кроз прашуму, и неретко два коња нису могла ићи упоредо, него један за другим. 
Већ Србија из доба Сретењског устава била је неупоредива са Србијом из доба Првог српског устанка, а камоли доцније.

[пек.]

Аганлија је за дан стигао из Сремчице у Дрлупу што је преко 20 километара, а после је за дан из Дрлупе стигао у Вранић. Карађорђе је првих десетак дана устанка прешао преко сто километара а успут се борио са Турцима и скупљао војску. Шта је 20 километара ја то пређем за мање од два сата а гурам бициклу уз свако брдо.

[Шумадинац]

Ајмо један трилиниг: Познато је да је кованицу "Српска револуција" први искористио 1812. године хрватски племић и аустријски обавештајац Гедеон Ернест Маретић, који је своју "Историју српске револуције" написао на немачком језику по налогу аустријског двора. Касније је Леополд Танке дао "пун смисао овом споју" насловивши своје једно дело "Српска револуција" јер је устанак схватио "као национални и друштвени процес са ширим временским оквиром".

1. Ко је "Српску револуцију" превео са немачког на српски?
2. Ко је тај превод забранио?
3. Који је наш чувени историчар (предратни) тврдио да је "српска револуција" исправнији од назива "први српски устанак"?

[Бенито]

Прва је преводила Мина Караџић, а после Стојан Новаковић. Сад, ко је бранио стварно не могу да се сетим. 
Ово задње, вероватно Станоје Станојевић...

[Шумадинац]

Да. А што се тиче другог питања у вези забране....када је 1864. године Стојан Новаковић превео "Српску револуцију" са немачког, онда ју је обреновићевска цензура (на власти је био тада кнез Михајло Обреновић) забранила. Превод је објављен тек 1892. године.

Остало је најзанимљивије питање: Који је наш чувени историчар (предратни) тврдио да је "српска револуција" исправнији од назива "први српски устанак"?

[Шумадинац]

Да. А што се тиче другог питања у вези забране....када је 1864. године Стојан Новаковић превео "Српску револуцију" са немачког, онда ју је обреновићевска цензура (на власти је био тада кнез Михајло Обреновић) забранила. Превод је објављен тек 1892. године.

Остало је најзанимљивије питање: Који је наш чувени историчар (предратни) тврдио да је "српска револуција" исправнији од назива "први српски устанак"?

Васиљ Поповић. Он вели да "Српска револуција је исправнији од назива "први српски устанак", како га је усвојила наша домаћа историографија, држећи се народне терминологије и гледајући га са ужег становишта националне и регионалне историје."

[Бенито]

Да ли си некад видео како јаше Татарин и како изгледају коњи које он јаше?
Овде се ради о путешествију нормалних људи, а не гласник са писмима. 
Пут за из Београда за Крагујевац је ишао царским друмом, односно смедеревским, па је скретао на Лештане, па даље Шумадијом до Крагујевца. 
Мени је невероватно да ви не схватате какве су то шуме биле. Само Царски друм је био друм. Ово остало су биле стазе, које су ишле кроз прашуму, и неретко два коња нису могла ићи упоредо, него један за другим. 
Већ Србија из доба Сретењског устава била је неупоредива са Србијом из доба Првог српског устанка, а камоли доцније.

Друго:
Колико је трајао просечан пут од Београда до Крагујевца када је направљена железница кроз Србију, од Београда до Ниша, 1880-их година?

[Митић]

Да ли си некад видео како јаше Татарин и како изгледају коњи које он јаше?
Овде се ради о путешествију нормалних људи, а не гласник са писмима. 
Пут за из Београда за Крагујевац је ишао царским друмом, односно смедеревским, па је скретао на Лештане, па даље Шумадијом до Крагујевца. 
Мени је невероватно да ви не схватате какве су то шуме биле. Само Царски друм је био друм. Ово остало су биле стазе, које су ишле кроз прашуму, и неретко два коња нису могла ићи упоредо, него један за другим. 
Већ Србија из доба Сретењског устава била је неупоредива са Србијом из доба Првог српског устанка, а камоли доцније.

Друго:
Колико је трајао просечан пут од Београда до Крагујевца када је направљена железница кроз Србију, од Београда до Ниша, 1880-их година?

Од Београда до Ниша железницом 1880-их година требало је око осам сати.

Од Београда до Крагујевца би требало око четири сата.

[Бенито]

Да ли си некад видео како јаше Татарин и како изгледају коњи које он јаше?
Овде се ради о путешествију нормалних људи, а не гласник са писмима. 
Пут за из Београда за Крагујевац је ишао царским друмом, односно смедеревским, па је скретао на Лештане, па даље Шумадијом до Крагујевца. 
Мени је невероватно да ви не схватате какве су то шуме биле. Само Царски друм је био друм. Ово остало су биле стазе, које су ишле кроз прашуму, и неретко два коња нису могла ићи упоредо, него један за другим. 
Већ Србија из доба Сретењског устава била је неупоредива са Србијом из доба Првог српског устанка, а камоли доцније.

Друго:
Колико је трајао просечан пут од Београда до Крагујевца када је направљена железница кроз Србију, од Београда до Ниша, 1880-их година?

Од Београда до Ниша железницом 1880-их година требало је око осам сати.

Од Београда до Крагујевца би требало око четири сата.

Има ту, ипак, мала разлика. 
Основна пруга коју је градило аустријско "Железничко друштво" подразумевало је само главну пругу од Београда до Ниша. Србија је преузела обавезу, уз велике проблеме за српске политичаре да нађу повољне извођаче, да изгради кракове пруге од Ниша до Пирота и од Ниша до Косовске Митровице, како би се повезала са пругом Беч - Цариград и Софија - Цариград.
Тада су они дошли до закључка "кад је бал, онда...." и решили да изграде још два крака Лапово - Крагујевац, и од Мале Крсне према Пожаревцу, како би са главном пругом повезали ове две некадашње српске престонице и важна два административна и привредна центра.
Дакле, док крак пруге није изграђен, излазило се у Лапову, па се одатле до Крагујевца ишло кочијама. Четири плус још један сат. Односно, око пет сати.
Кад је изграђен крак од Лапова до Крагујевца, 1886/87. године, путовало се нешто краће ако је ишао директно воз из Београда за Крагујевац, односно без преседања у Лапову.

[Бенито]

Остаје и треће питање:
У ком историјском периоду се најбрже стизало од Београда до Крагујевца?