[Бенито]

Врло је једноставно.
Основне студије деле се на општу и националну историју. Неком је, пре неких три деценије, пало на памет да на одељењу за историју предложи да се у будућности наставници за предмете из националне историје узимају од научника који су своја звања стекли на домаћим универзитетима, најчешће у Србији, а још чешће на самом ФФ у Београду. А да се за општу историју и даље морају узимати за наставнике они научници који су своје радове потврдили магистратурама и докторатима на страним универзитетима.
"Ко то боље зна нашу историју од нас самих? Неће, ваљда, Енглези и Немци да нам потврђују шта ми знамо о сопственој историји. Највише докумената о нашој историји налази се у нашим архивама...."
Наравно, ово не само да су проблематичне тврдње, да не кажем нешто горе, него су и будућности опасне.
Зато што омогућавају, легализују стварање олигархије међу наставницима који су онда у могућности да се везују само за домаће изворе када пишу националну историју, и практично овисе једни од других, без научне потврде споља, из других сродних научних. средина о квалитету њихових радова.. Тако се ствара каста "националних историчара".
У последњих тридесет година, а како године пролазе све више и више, показало се да је јаз све већи,између квалитета научних радова професора који предају општу историју, и који су своје докторске и остале дипломе стекли у иностранству, и оних са националне историје, који су своје докторате стекли у земљи, а најчешће чак и на истом факултету на којем су и завршили основне студије. 
Зато су наши најбољи и најпознатији историчари/професори заправо они који су докторирали на страним универзитетима, попут: Антића, Ковића, Самарџића.... А најопаснији они који су докторирали увлачећи се у гузицу или ширећи ноге професорима који су их потом директно гурали на своје катедре на националној историји.
Ето, ако вам је сада јасније....
Није главна подела међу историчарима на "националне" и "анационалне", како вам продају причу. Него, на оне који не могу да спусте квалитет радова, због кредибилитета страних универзитета на којима су стекли научна звања. И оне друге, који могу да провуку непроверену информацију, избришу неку чињеницу и тако даље.... А следећи то још продуби и тако даље....
А ко конкретно највише, и то годинама ради, ретушира научне радове на ФФ, и није тешко увидети, ако се познаје српска историја и види на чију владавину највише личи Овај режим. Врло једноставно. Нећу даље о овоме...

[Митић]

На порталу "Данас" може се прочитати расправа између Љушића и Ковића.

Али некад кад почну са личним квалификацијама и омаловажавањима, онда човек изгуби вољу да чита.

[Бенито]

На порталу "Данас" може се прочитати расправа између Љушића и Ковића.

Али некад кад почну са личним квалификацијама и омаловажавањима, онда човек изгуби вољу да чита.

Љушић је познат по томе. Нема кога лично није увредио у полемикама.
Само није објаснио како је редовни професор на факултету у 76-ој години. Која математичка формула треба да се примени да би се дошло до тог решења. Да не пишем овде колико је утицао на изглед наставничког већа тог факултета у последњих тридесетак година.

[Бенито]

Прво:
"Знате ли Ви са ким ја радим. Један не зна основну интерпункцију, а други не зна ни граматику."
Ко су били та двојица "неписмених", а ко је био тај који их је "офирао" и коме?

[Бенито]

Прво:
"Знате ли Ви са ким ја радим. Један не зна основну интерпункцију, а други не зна ни граматику."
Ко су били та двојица "неписмених", а ко је био тај који их је "офирао" и коме?

Двојица "неписмених" били су: Коста Теушановић (не зна интерпункцију) и Никола Пашић (не зна граматику). 
Ово је рекао Пера Тодоровић када га је у апсани посетио краљ Милан Обреновић, понудивши му да аболира њега и осталих пет радикала, које је, пре тога, суд осудио на смртне казне због учешћа у Тимочкој буни. Краљ Милан је, заправо, желео да вође радикала убеде остатак Радикалне странке на сарадњу, а да их заузврат он пусти на слободу, јер је већ лоше стајао са врхом напредњака, а са Ристићем и либералима није желео да сарађује јер су били русофили.
Пера Тодоровић у апсани, заправо, није ни знао зашто га је краљ посетио. Уплашен да је дошао тренутак извршења смртне казне, Тодоровић је био лак плен лукавог краља Милана. Од тада је био оруђе у рукама краља Милана, и највећи критичар радикала у Србији.
Тодоровић, Теушановић и Пашић, уз Рашу Милошевића, били су вођи радикала у Србији до Тимочке буне.

[Митић]

Само једна кратка упадица.

Бенито, да ли би титулу најгорег новинара заслужио Пера Тодоровић? Ту мислим на српску историју до 1945. године.

[Милослав Самарџић]

Само једна кратка упадица.

Бенито, да ли би титулу најгорег новинара заслужио Пера Тодоровић? Ту мислим на српску историју до 1945. године.

Читао сам мемоаре, лепо је писао.

[Бенито]

Само једна кратка упадица.

Бенито, да ли би титулу најгорег новинара заслужио Пера Тодоровић? Ту мислим на српску историју до 1945. године.

Што се тиче стила - перфектан. Исто важи и за таленат, за проницљивост, писменост и љубопитљивост. Све се то особине које би требало да има добар новинар.
Али.... Био је плаћеник. Прво краља Милана, а доцније ко год плати. Осим радикала, које је сматрао крвним непријатељем, после робије. 
Дакле, најважнију новинарску особину, а то је поштење, професионална етика, није имао. И зато је све оно прво што сам навео, потпуно неважно.
Да ли је најгори новинар до 1945?
Ајде овако.... Новине се избегавају као извор и историјска грађа. Па, опет, с времена на време, ако историчари не пронађу други извор, искористе неки новински текст као историјски податак. 
Не сећам се да је неко користио оно што је писано у Тодоровићевим новинама као историјски тачну чињеницу.
Ето, то је одговор на Твоје питање.

[Бенито]

Ајде онда и друго:
У то време, када се кроз странке потпуно распламсао политички живот у Краљевини Србији, која тројица политичара су били најбољи говорници пред масама и у Народној скупштини?

[Ђорђе]

Ајде да покушам: Аћим Чумић, Милутин Гарашанин и Ранко Тајсић?

[Бенито]

Ајде да покушам: Аћим Чумић, Милутин Гарашанин и Ранко Тајсић?

Браво, Ђорђе! 
Баш нисам очекивао да неко ово зна. 
Само, уместо Аћима Чумића, који би, рецимо, могао да заузме четврто место, треба:
Пера Тодоровић!
Пера Тодоровић је, вероватно, најбољи политички говорник у политичкој историји Србије. Већ сам овде у Квизу наводио кад је одржао најдужи говор у историји. То је било у Крагујевцу.
Слободан Јовановић је врло сликовито описао неке говоре Пере Тодоровића, који је умео сељачке радикалске масе да, у једном трену, заталаса и да се покрену према њему као да ће га уздићи на небо, истог тренутка, а онда би, неком сентенцом, или станком, драмском паузом, или потезом руке, одједанпут ту исту заталасану масу заустављао као Мојсије кад је раздвојио море да прођу Јевреји, и врати их у првобитан положај,и у ментално стање као да говор још није ни почео.
Дакле:
Пера Тодоровић, Милутин Гарашанин и Ранко Тајсић!

[Милослав Самарџић]

Ајде да покушам: Аћим Чумић, Милутин Гарашанин и Ранко Тајсић?

Браво, Ђорђе! 
Баш нисам очекивао да неко ово зна. 
Само, уместо Аћима Чумића, који би, рецимо, могао да заузме четврто место, треба:
Пера Тодоровић!
Пера Тодоровић је, вероватно, најбољи политички говорник у политичкој историји Србије. Већ сам овде у Квизу наводио кад је одржао најдужи говор у историји. То је било у Крагујевцу.
Слободан Јовановић је врло сликовито описао неке говоре Пере Тодоровића, који је умео сељачке радикалске масе да, у једном трену, заталаса и да се покрену према њему као да ће га уздићи на небо, истог тренутка, а онда би, неком сентенцом, или станком, драмском паузом, или потезом руке, одједанпут ту исту заталасану масу заустављао као Мојсије кад је раздвојио море да прођу Јевреји, и врати их у првобитан положај,и у ментално стање као да говор још није ни почео.
Дакле:
Пера Тодоровић, Милутин Гарашанин и Ранко Тајсић!

Још је исто то место где је говорио два дана, Мали парк и зграде около. Само је Тржница дограђена 1928.

[Бенито]

И треће питање из овог трилинга:
Шта је то Смиљевац?
(а није име села, или име капе које су носиле невесте у Херцеговини)

[Бенито]

И треће питање из овог трилинга:
Шта је то Смиљевац?
(а није име села, или име капе које су носиле невесте у Херцеговини)

"Смиљевац"  је име народног календара , који је осмислио и штампао Пера Тодоровић.
То је први "обични" календар штампан код нас. Пре њега, штампани су само црквени календари.
"Смиљевац" је био богато опремљен календар. Поготово за оно време. Пун разних података везаних за поједине датуме.
Неки од примерака "Смиљевац" могу се пронаћи у НБС.