[Милослав Самарџић]

После првих вишестраначких избора, 09. децембра 1990. године, и скромног резултата Демократске странке, када су освојили свега 7 посланичких места у првој вишестраначкој скупштини после пола века, група незадовољника је дефинитивно решила да раскрсти са Демократском странком, сматрајући њено руководство за прекомунистичко. 
Коловође су били професори Коста Чавошки и Никола Милошевић. Њих двојица, уз оне које сам навео у питању, већ и јануару 1991. године, званично објављују да су напустили ДС и да оснивају нову странку. Међутим, дуго по том питању нису ништа радили. 
Појавио се недостатак средстава, приватни проблеми и, а и догађаји на тлу бивше СФРЈ су почели да их престижу. Они су учествовали на свим опозиционим активностима, пре свега у коалицији са СПО, те 1991. године. Али, никако нису успевали да оснују странку.
Своје активности практично су финансирали од онога што су зарађивали писањем за неке часописе и листове.
Једна од новина за које су писали професори Милошевић и Чавошки били су и "Погледи" из Крагујевца. "Погледи" су плаћали ауторске текстове, па су неки од угледних интелектуалаца писали ауторске текстове и по два пута месечно. Међу њима су били и професори Чавошки и Милошевић. Плате су почеле да падају са почетком рата у бившој СФРЈ, и са почетком инфлације на тлу Србије. Професорске плате су биле све мање, а почеле су и да касне. Ускоро су хонорари за текстове постали и главни извор прихода, поготово што су исплаћивани у готовини, и то у чврстој валути. 
Једном приликом, уредник листа "Погледи" Милослав Самарџић долазио је у Београд. Између осталог заказао је сусрет двојици професора, који су предложили да састанак буде у ресторану "Пролеће".
Игром случаја, то је и омиљени ресторан писца ових редова. Макар био тада.
Уместо пића, Самарџић је позвао ручак и за себе и за професоре. Платио је ручак и заостале хонораре за текстове. У необавезном разговору, професори су поменули нову странку, али да имају више проблема, између осталих и то што нису могли да одаберу адекватно име странке, јер су хтели да име странке има везе са српским страначким традицијама из 19-ог и почетка века. 
Милослав Самарџић им је тада рекао да им је слободно име либерала, а још боље српских либерала. Професори су тада одлучили да прихвате тај предлог и тако је настала странка под именом:
Српска либерална странка.
ПС ауторство над именом Српске либералне странке никада вођи те партије нису признале Милославу Самарџићу. Недавно је изашла и књига мемоара Косте Чавошког, у којој пише опширно о историји СЛС, али Милослава Самарџића није поменуо као кума те странке.

Да, да, тако је било...
Верујем да је Чавошки просто заборавио. Био сам омладинац, још у двадесетим, а они чувени професори и опозиционари. Била ми је част и што пишу за ''Погледе'' и наравно да их частим ручком у некада омиљеном ресторану академика (то је око 100 м од САНУ, а преко пута споменика Војводи Вуку).
Сећам се чак и шта смо ручали: Карађорђеве шницле. Они су се снебивали, јер су биле скупе, њихове плате биле су таман за једну Карађорђеву. Али нама, пошто нам је био забрањен извоз, у оквиру санкција, нама су продају новина у емиграцији преузели четнички одбори, којих је тада још било много - Покрет српских четника и Организација српских четника. Тако да смо, што кажеш, добијали чврсту валуту. Новине смо слали преко једног Мађара из Новог Сада, који је пребацивао до неких Мађара у Сегедину (био сам једном са њим, кад смо уговарали посао; запамтио сам кад ''нашег'' Мађара, Ласла, нису разумели они Мађари тамо кад сам хтео да купим шампон, па сам протрљао рукама по коси и они су донели). Јер су прву пошиљку новина бацили негде тамо. Тако су пошиљке за Хотел ''Равна Гора'' у Лондону и другде од тада ишле из Сегедина.
Рекао сам им да су радикалско и демократско име заузети, да конзервативно не звучи добро, за републиканско нисам, тако да остаје либерално и да треба да буде Српска либерална странка. На то су се они штрецнули, рекавши да звучи превише национално, или беше националистички. Па су прихватили или Народна либерална странка или Либерална странка - причали смо о ваљевској либералној, тих детаља се не сећам, да ли је постојала, али причали смо.
Међутим, неколико дана касније, у новинама сам прочитао да је основана управо Српска либерална странка.