[Душан Вукашиновић]

Да, још једна ствар.
За јединице са Озрена се у литератури упорно наводи да су биле јединице које су направиле уговоре или споразуме са хрватском страном. То није истина, јер по хрватском поимању уговора - такви уговори су могли да буду склопљени само ако се четничка страна обавеже да призна независност Хрватске. А то четници са Озрена, као и они са Мајевице, Требаве и Романије нису пристали иако су вођени преговори. На такве услове су пристале само јединице из Западне Босне и зато је, што се може видети из докумената, тамо било прилично тешко спровести организацији по Упутствима.
Чини ми се да је М. Самарџић негде писао и о споразумима са Немцима који су склапани крајем 1943. године у ужој Србији.
Изгледа да је то била иста ствар - разговора је било, али не и склопљених уговора и споразума.
Дакле, нису све јединице у НДХ биле под уговорним обавезама са властима НДХ. Барем их хрватске власти нису таквим сматрале. Оне су користили термин "четници-саборци" за оне јединице које су пристале да признају НДХ. А то су, како рекох, биле само јединице у Западној Босни.
У нашој и историографији некадашњих југословенских република за те споразуме, под ригорозним критеријумима, се користи израз "сарадња четника са усташама".