[Бенито]

У контакту са бројним личностима, из различитих сфера друштвеног и политичког живота, савременицима одређених догађаја, Драгољуб Јовановић је био у прилици да сазна и неке појединости о датим догађајима који у досадашњој српској историографији нису у довољној мери расветљени, а некад чак и потпуно супротно тумачени. Он у једној белешци износи изјаву непосредног сведока о стварној намери Драгутина Димитријевића Аписа да уклони Александра Карађорђевића: „Истом приликом, Зечевић је испричао браћи Радојевићима шта се десило 1916. или 1917. на путу између Зејтинлика и Кајмакчалана. Као инжењер Анта је добио задатак да једну стару турску касарну претвори у пољску болницу. Учинило му се незгодно да болница и шатори буду поред самог друма, па је направио једну ’девијацију’ за приступ болници и од друма је одвојио једним зидом, да рањеници не би били засипани прашином. ’На врху своје девијације – причао је сада генерал Зечевић – ја сам имао један мали штаб или командну станицу. Стражар је јавио да наилази регент Александар. Излетео сам да га дочекам. Питао ме зашто је пут скренут и какав је то зид. Одговорио сам. Регент је отишао даље, узбрдо. У једном тренутку запраштале су пушке. Нисмо знали шта је. Мало после, регент се враћао с брда. Апис је био у мојој канцеларији. Кад је видео престолонаследника, извинуо се: ’Не убише пашче. Жив је. Морам ја да га убијем.’ – Ја сам скочио на њега, да га зауставим и спречим. Гушали смо се. Пали смо обојица на под. Били смо обојица прашњави. Кад је регент наишао, отресали смо прашину, исправили се и салутирали.’ Кад је ово чуо Анта Радојевић, питао је Зечевића зашто није дошао у Солун на суд и дао свој исказ о Аписовој намери и готовости да лично убије регента, и да је знао да су ’горе’ на њега пуцали и промашили ’пашче’! Зечевић је одговорио: ’Нисам могао да га теретим. Били смо школски другови од најмлађих дана. Нисам могао’” [Јовановић 2020: 101].

Извор: Момчило Исић, "Писана реч Драгољуба Јовановића", Зборник Матице српске за друштвене науке, LXXVI, свеска 195 (3/2025), стр. 423

https://www.maticasrpska.org.rs/stariSaj...20Isic.pdf

Сад узми "Завичајни легат 2" и тамо имаш Мемоаре Анта Радојевића, па види да ли он помиње овај догађај.