[Бенито]

Друго:
УДБА се осећала силном, због низа злочина, од масовних убистава до масовне крађе беба, који су остали не само некажњени, него и незабележени. То јој је уливало наду да могу и умеју да спроведу значајне акције не само у суседству, а које су биле скопчане са политичким оријентацијом брозовског режима, него и на удаљеним дестинацијама, а зарад лукеативних разлога који би одлично закамуфлирали њихово етаблирање у тамошње заједнице и могућност да буду део шире мреже обавештајних заједница.
Где је УДБА, у страним државама које се нису граничиле са Југославијом, остварила најдугорочнији успех у свом тајном деловању?

После Првог светског рата, створен је систем држава Интермаријум, по идеји француске дипломатије, како би се спречило да у будућности Немачка помисли да се шири према истоку и југу Европе. Међутим, због победе бољшевика у грађанском рату у Русији и стварања Совјетског савеза, Интермаријум је временом постао својеврсна брана ширењу бољшевизма у Европу. 
После Другог светског рата, догодио се обрнут процес. Црвена армија је у рату војно заузела низ држава бившег Интермаријума. Стаљинова намера је била да те државе које су постале комунистичке буду својеврсна брана ширењу западног утицаја у СССР. Тако је и настао Варшавски уговор. 
Са друге стране, САД крећу у стварање НАТО-а. Међутим, пошто су то друштво желели све земље које нису биле у Варшавском пакту, то није могло ићи тако лагано, јер су то биле државе старих демократија које су много полагале на сопствену независност и самосталност. Тако је стварање НАТО ишло много спорије него стварање Варшавског уговора.
Е, ту долазимо до феномена званог Брозова Југославија. 
Дакле, 1948. године, у Југославији, дошло је до истеривања агената НКВД-А из државног апарата, а пре свега из УДБЕ. Они који су васпитани од НКВД како се прави и изгледа тајна политичка полиција, требало је да буду отерани из службе. А то није могло ићи баш тако лако, па је дошло и до мини грађанског рата, односно полицијског пуча у којем су много помогли агенти западних служби. 
Брозова Југославија је замишљена као експеримент држава новог светског поретка. У том контексту је само могуће њу сагледати. Американци су водили главни реч, а Совјетима је било само важно да Југославији не постане део НАТО. Зато су оружје и муниција стизали из СССР, као и комплетна војна технологија. Војска је морала остати део идеолошког система комунистичких земаља.
Али, тајна полиција није. И зато је она почела да служи интересима политичког Запада. Један од интереса политичког Запада био је ширење НАТО у Европи. Главне додирне тачке између НАТО-А и Варшавског уговора у Средњој Европи биле су регулисане, али југ и север Европе су остале ровите тачке. Са једне стране Турака, а да друге стране Финска. Спор је решен билатералним и мултилатералним споразумима Истока и Запада са овим државама, али и појединачно. Углавном, Турска је постала део сфере НАТО, а Финска неутрална. Да није тако решено, вероватно би СССР морао поново да ратује против Финске.
Дакле, Брозова тајна полиција УДБА имала је тајни задатак од ЦИА, да помогне уређивању неутралних европских земаља у НАТО. Прво покушај у том смислу извршили су у Француској, још крајем 1950 и почетком 1960-их година. УДБА и данас, као змија ноге, крије број настрадалих или похапшених својих агената на тлу Француске. То је период када је полиција Француске и стекла статус најбоље европске полиције. Углавном, после овог периода, УДБА и њихови управљачи из Вашингтона, дошли су до два закључка: 1. УДБА не може да оствари веће резултате у државама које су веће од Југославије;
2. агенте више не треба слати у те мисије као оперативце, него само као стратеге операција, јер је њихов губитак прескуп за службу.
Другим речима, од случаја Француска, служба је почела да користи спољне сараднике, односно домаће криминалце за дестабилизацију безбедносног система одређене државе, а та држава у којој треба деловати активно, обавезно није члан НАТО и главни разлог дестабилизације те државе је да одлучи да уђе у НАТО како би побољшала безбедоносни систем.
Само је још требало закамуфлирати разлоге упада УДБ-е у те државе и пронаћи неки други разлог, довољно убедљив и за домаћине, зашто се то чини. Наравно, то је била "немирна" емиграција. Пошто четници нису били немирни и нису насели на ту намештаљку, ту су биле усташе, вечито расположене да потпомогну напоре комуниста у Југославији.
Према томе, тачан одговор на горе постављено питање је - Шведска!
Краљевина Шведска, позната неутрална држава, нагло је дестабилизована деловањем усташке емиграције, још 1960-их година. Све је кулминирало убиством Владимир Роловића у Стокхолму. О овом убиству смо већ писали у Квизу српска историја и објаснили да ни данас нису довољно расветљени мотиви убиства Роловића. 
У сваком случају, после тог убиства, иако је шведска полиција ухапсила убице, с они потом и осуђени, неко из Шведске је дао миг удби да може ући на тле Шведске како би их ослободили утицаја усташке емиграције. Тада долази до највећег уплива југословенске удбе на тле неке друге државе. Велики број агената УДБ-е и спољних сарадника, односно криминалаца, настанио се у Шведској и годинама су утицали на догађаје у Шведској, што је постало непоновљивије од понашања усташке емиграције коју су истерали одатле. 
Тешко да би се Краљевина Шведска сама отресла ове напасти, али дошло је до ратаеу бившој СФРЈ, па је већина тих удбаша сама отишла из Шведске. Краљевина Шведска није тада ушла у НАТО, али не треба пренебрегнути тај период када се разматрају разлози приступања Шведске НАТО-у, које се десило пре неку годину.
Дакле, тачан одговор на питање је - Краљевина Шведска!