[Милослав Самарџић]

Ова документа, и ову анализу, објавио сам у књизи "Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета".

[Monarhist]

У томовима 4 и 5. Мислим да сте ту споменули и то да је Черчил партизане доживљавао као не-српску, хрватску војску. Сад прелиставам његове мемоаре где се то види у његовој поруци Брозу од 12. августа 1944., баш у периоду када по америчком савету петља са Шубашићем:
"Влада Његовог Величанства жели да види јединствену југословенску владу...и измирење између српског народа и Народноослободилачког покрета...".

[Бенито]

Добра анализа Бенита, с тим да су САД већ после ПСР постале светска сила бр. 1 пре свега по економским капацитетима. Британија је претрпела огромне људске губитке у том рату за разлику од Американаца који су се на крају прикључили и покупили сав кајмак.
Пошто им је међуратна политика била лоша, Черчилу је остало само да се копрца.

Прво - хвала, иако то није била анализа, него кратки осврт 
Друго - наши историчари упорно понављају да је САД постала светски сила после Првог светског рата, што је само делимично тачно. Међутим, код нас се то упорно понавља. 
Нису постали Велика сила, иако су били на том путу. Посебно после изградње Панамеричке железнице и многих других важних промена у америчкој економији и приведи, као и банкарству.... Да не дужим сад о томе.
Али, нису били светска сила, иако су много утицали на исход Првог светског рата, јер нису пресудно утицали на Мировни уговор после Првог светског рата. 
Свет је остајао колонијалан и то је обезбеђивало и Француској , а посебно Уједињеном краљевству, примарно место Велике силе. Међутим, изградња две велике и непрекинуте железнице: Панамеричке и ТрансСибирске, умногоме су смањили снагу западноевропских привреда у односу на америчку и совјетску. Није чудо што су, 1930-их година, и америчка и совјетска привреда, иако припадници два радикално другачија друштвена система, доживела исти, готово идентични друштвени земљотрес, а то су били масовни јавни радови. Наравно, ове државе би убрзо финансијски колабирале, али под условом да је потрајао мир. Међутим, главни финансијер, а то је држава, могла је тај удар да издржи само под условом да се вишак створеног, који нико неће и не може да купи, утроши на један велики рат, и да се у том рату победи, па да поражени то све плате. То је права позадина Другог светског рата.
САД и СССР излазе као победници Другог светског рата и остају једине Велике силе, након истог, јер постављају нови светски поредак у коме више није било колонија, онако како су постојале више векова. Тако је пала доминација Уједињеног краљевства и они престају да буду Велика сила. Исто важи за Француску. Буквално, то се показало у Јон -Кипурском рату, али то је нека друга тема.
Зашто су подржали Броза, Американци и Совјети? Зато што им је било важно да направе једну конструкт државу која ће оличавати тај нови светски поредак подељен између САД и СССР. За држава и њен диктатпр, били су потребни као експериментални пројекат преко кога ће деколонизовати Азију и Африку, оснивати нове државе или режиме сличне оном какав је Броз, по налозима НКВД-а поставио у Југославији. 
Черчил је све то схватио, али не 1943. године, после Треће Вашингтонске конференције, како то показује Самарџић и неки други историчари пре њега. Он је то схватио још кад је Чемберлен потписао онај Минхенски споразум, 1938. године.
Али, Черчилова грешка је била у његовој вери у све предности које је имало Уједињено краљевство, па се надао да ће се поновити Први светски рат и његове последице. Међутим, на крају Другог светског рата, ни сам Черчил се више ништа није питао ни у Уједињеном краљевству, а камоли у постратовском свету. 
Почело је доба деколонизације, или неоколонизације, што је много бољи израз. У том смислу, Американци и Совјети држали су се старих принципа аустроугарске спољне политике на Балкану, која је подразумевала умртвљавање Срба и њихово свођење на Обреновићевске границе. То смо гледали 55 година, а онда су се у ту главну слику, умешали и Европљани, односно Немци. Таква поставка је и данас.
Данашња Србија је по свим параметрима наследница брозовистичке заоставштине и од тога нити жели, нити уме да се отресе.

[Митић]

Највише су се питали Американци и Совјети током Другог светског рата и након њега.

Да, гдин Милослав је обрадио питање Американаца у свом делу "Генерал Дража Михаиловић и општа историја...", па ћу да прелистам да се подсетим.

А како каже биограф Харија Хопкинса у једном интервјуу, управо је Хопкинс убедио Черчила да пристане на искрцавање у Нормандију. Да цитирам, "Хопкинс је, усред ноћи, нежно и тактично замолио Черчила да „попусти са достојанством“, и он је то и учинио. Савезници су коначно покренули инвазију преко Ламанша 6. јуна 1944. године".

[Митић]

Са којим будућим српским генералом и министром се дружио Јован Ристић док је био државни питомац у Берлину 1849. године?

[Monarhist]

Белимарковић?

[Митић]

Белимарковић?

Био је ту и генерал Белимарковић.

Али мислио сам на генерала Ранка Алимпића.

Алимпић се више помиње у дневнику Јована Ристића из Берлина 1849. године.

Погледати следећи линк

https://reff.f.bg.ac.rs/bitstream/handle...sAllowed=y

[Бенито]

Ајмо нови трилинг, пошто сте поспали по овој врућини.
Нека буде нешто о овима што не постоје. Шатро....
Прво питање:
Опште је познато да је Озна основана оног дана, 1944. године, када је Крцун слетео авионом у Бојник. То је један од најсмешнијих аксиома српске историографије, која је иначе склона таквој врсти сврзимантије. 
Озна је, наравно , основана много раније, али ратна убиства која су починили њихови припадници треба превести у другу мисаону структуру и преумити.
Но, озна је била и остала смисао титоистичке државе, ма како да је носила име и ма како била подељена. Њеним успесима бавићемо се у овом трилингу питања.
Под 1:
Озна-удба је деловала и на унутрашњег непријатеља, али и према споља, односно према неким страним државама. У том смислу:
У којој земљи је озна-удба остварила најбољу акцију, односно где је остварила резултате са најдужим утицајем по унутрашње токове у дотичној држави?

[Милослав Самарџић]

Делује да је Румунија.
С обзиром да је Чаушеску почео да се задужује, постао је омиљени диктатор на Западу, итд.
.

[Бенито]

Делује да је Румунија.
С обзиром да је Чаушеску почео да се задужује, постао је омиљени диктатор на Западу, итд.
.

Ако је тачна та општа фама да је југословенска ДБ организовала анти-комунистичку револуцију у Румунији, 1989. године, онда си свакако у праву. За време владавине предсједника Илијескуа, Румунија је много помогла Милошевићу током санкција, па би то могло да задовољи овај критеријум да је то био дугорочни корак.
Али.... Сећаш се да је недуго после убиства Чаушескуа завладала код нас та интрига да је то све организовала југо УДБА. Пошто су они били највише мајстори у спиновању сопственог становништва, нисам баш сигуран колико је то тачно. 
У сваком случају, постојала су још макар два случаја где су њихови потези били далеко дугорочнији.

[Милослав Самарџић]

Нисам мислио на тај утицај, него на раније доба, на утицај да се и Чаушеску одањи од несврстаних и да постане "омиљен" на Западу.
Остају Албанија и Бугарска.
Осим ако не мислиш на петљање са Немцима.

[Бенито]

Нисам мислио на тај утицај, него на раније доба, на утицај да се и Чаушеску одањи од несврстаних и да постане "омиљен" на Западу.
Остају Албанија и Бугарска.
Осим ако не мислиш на петљање са Немцима.

Ма, каква Бугарска....
Наравно, тачан одговор је - Албанија.
Често наши историчари воле да буду тако атрактивни, занимљивост за неписмене, па им протуре тако неке флоскуле типа "најзападнија социјалистичка држава у Европи" за Југославију, како би Броза приказали као ванредно способног владара. 
Заборављају један детаљ - најудаљенија социјалистичка држава у Европи није била Југославија, него Албанија. Још је занимљивије то што је партија којом је руководио Енвер Хоџа имала још мање присталица у Албанији него Брозова у Југославији. И то драстично мање. У Европи ни у једној држави, вероватно, ниједна комунистичка партија није имала мање присталица него Комунистичка партија Албаније.
Други важан детаљ везан за социјалистичку Албанију везан је за податак да је то била једина социјалистичка држава у Европи у коју није закорачила Црвена армија за време Другог светског рата. 
Дакле, ако нису имали подршку албанског народа и није их на власт устоличила Црвена армија, поставља се питање ко је албанске комунисте и Енвера Хоџу поставио на власт у Албанији и тамо их на власти одржавао читавих 45 година?
Везе комунистичких руководилаца из Југославије са ЕХ постојале су још за време рата. Тада су и уочили шта је потребно како би се помогло ЕХ да се дочепа власти, а доцније на њој и одржи. Наша историографија је врло сиромашна подацима о умешаности југословенске озне и УДБ-е у успону Хоџе на власт у Албанији. 
Оно што је очигледно је то да је, после 1948. године, ван сваке логике, режим Енвера Хоџе остао веран стаљинистичком комунизму и прогласио сам себе за одлучног противника "Брозовог ревизионизма". Оно што је још луђе, Хоџина Албанија је на Стаљиновом путу остала и после Џугашвилијеве смрти, оставши тако једина европска земља која је гајила тај тип режима. Поред њих, готово апсолутно, налазила се Брозова Југославија, у којем је гајен специфичан тип социјализма са бољим социјалним статусом него што је то било у Хоџиној Албанији. 
Границе су биле оптерећене силним бројем бункера и митраљеских гнезда којим је брањено становницима Албаније да прелазе у Југославију. Међутим, број избеглица из Албаније није се смањивао, а број нових становника Косова и Метохије и Македоније се стално повећавао. 
Стара Србија је, под деценијама тог утицаја, неминовно расрбљена. То није учињено без огромне, односно кључне помоћи УДБ-е. Зато је било неопходно да Албанијом влада лудак попут Енвера Хоџе и УДБА му је активно и тајно помагала да са власти не падне до краја живота.
По својој дуговечности не постоји у историји УДБ-е важнија спољнополитичка акција него што је била њихова улога у постављању и одржавању стаљинистичког режима Енвера Хоџе. Последице те њихове акције осећамо и данас, и осећамо ћемо их још јако дуго.

[Бенито]

Друго:
УДБА се осећала силном, због низа злочина, од масовних убистава до масовне крађе беба, који су остали не само некажњени, него и незабележени. То јој је уливало наду да могу и умеју да спроведу значајне акције не само у суседству, а које су биле скопчане са политичким оријентацијом брозовског режима, него и на удаљеним дестинацијама, а зарад лукеативних разлога који би одлично закамуфлирали њихово етаблирање у тамошње заједнице и могућност да буду део шире мреже обавештајних заједница.
Где је УДБА, у страним државама које се нису граничиле са Југославијом, остварила најдугорочнији успех у свом тајном деловању?

[Митић]

Друго:
УДБА се осећала силном, због низа злочина, од масовних убистава до масовне крађе беба, који су остали не само некажњени, него и незабележени. То јој је уливало наду да могу и умеју да спроведу значајне акције не само у суседству, а које су биле скопчане са политичким оријентацијом брозовског режима, него и на удаљеним дестинацијама, а зарад лукеативних разлога који би одлично закамуфлирали њихово етаблирање у тамошње заједнице и могућност да буду део шире мреже обавештајних заједница.
Где је УДБА, у страним државама које се нису граничиле са Југославијом, остварила најдугорочнији успех у свом тајном деловању?

Можда Немачка?