[Громовник]

Веруј ми да бих заиста волео. Таман да упоредимо са бројевима Србијанаца који положише кости од Првог светског па до ових последњих ратова у одбрани браће са оне стране Дрине, па да коначно затворимо ову тему једном за свагда.

Ј. Цвијић - девет од десет Србијанаца су Динарци. Становништво данашње Србије је најмлађе по досељењу од свију други српски покрајина. Откуд они сви ту, ја то не знам.

Да, само што Цвијић под тим подразумева, антрополошки гледано, Динарску расу, а не да смо сви сишли са планине Динаре, као што се теби можда чини.

Оћеш Путника (Сремац), оћеш Мишића и Бојовића (Црногорци), оћеш Степу и Танкосића (Личани). Оћеш Војводу Вука (Санђаклија). Оћеш Домановића и Л. Лазаревића (Херцеговци), као и Ј. Цвијић. Итд.

Хоћу за почетак пречане који су активно учествовали у Првом и Другом Српском устанку, јер је о томе реч, а не оне који се у то време нису ни родили.

---

Ви би сте да упоређујете пале српске главе као бројке у кладионичарској листи?
Господо, Ви сте сви полудели.

Можемо и да упоредимо број Шумадинаца који су робијали у Брозовим казаматима после рата са бројем полицајаца из Лике у тој истој Шумадији непоследно после рата.

Чисто да не испаднемо луди.

---

Са Википедије:

У Првом српском устанку у устаничке јединице јављају се не само из Србије него и Босне, Црне Горе, Македоније, Хрватске, као и суседних земаља (Аустрије, Бугарске, Грчке). Артиљерију устничке војске организовали су добровољци из Војводине. Устанку се прикључило око 800 Бугара, а из аустријске војске се 1808. пребацило се у Србију из Аустрије 515 војника. Већи део добровољаца остао је у Србији и учествовао у Другом српском устанку.

По овоме испада да су Србијанцима у ослобођењу од Турака више притекли Бугари него браћа пречани