[ЛукаЛоко]

Састанак Павелићевог личног изасланика Николе Рушиновића са Титом јануара 1943.

Тај Рушиновић беше такође усташки незванични амбасадор у Ватикану, зар не? То је занимљиво!

Јесте, то је тај. Смиља Аврамов пише да то има везе са Титовом посетом Ватикану 1944...

Пазите, ја сматрам то откриће Смиље Аврамов од капиталне важности, не само зашто открива везе између римско-католичке Цркве и Тита по питању Хрватске, него по мени одаје можда праву суштину лика југословенског диктатора.
Зато папа Пије Дванаести је познат по свом непомирљивом антикомунизму. Он сматрао да има мисију да се бори против комунизма и, иако незванично, уствари католичка Црква, то јест један велики део ње је подржао „крстарећи рат“ против Совјетског Савеза.
Какав је био папа, најбоље описује неколико примера.
Један пут изгледа да немачком министру Рибентропу, током једне посете, у Ватикану жестоко је замерио потписивање пакта ненападања са Совјетским Савезом. Кажу да се Рибентроп увредио и напустио састанак без одговора.
Други пут, после немачког напада на Совјетски Савез и затим да су западни Савезници склопили савез са Стаљином, папа је упутио једно писмо Рузвелту којим му је замеравао тај савез. Рузвелт је морао да му одговори стрпљиво објашњајући да демократска Америка не воли комунизам, али да у том историјском тренутку сматрала да је приоритет за читаво човечанство да се заустави нацизам.
Трећи пут је то када после рата одржали су се први избори у Италији и постојао је велики ризик да комунисти дођу на власт. Комунисти су били у савезу са социјалистима, док су демохришћани били са либералима. Тада је папа наредио лидеру италијанских католика Де Гасперију да прими у коалицију и бивше фашисте. Де Гаспери то није желео, ем по томе што су католици били такође антифашисти, ем по томе што би се на тај начин искомпромитовао испред бирача. Де Гаспери који је био политички и верски одан католицизму још од када је био посланик у аустријском парламенту, и као такав није подржао рат Италије против Аустрије, и током Другог светског рата скривао се од фашиста радећи управо у Библиотеци Ватикана, ипак одолео је притисцима папа, за које можете мислити колико су били јаки за једног католика. Заиста била би велика грешка компромитација са фашистима јер комунисти би се представили једини као „чисти“ и добили монопол антифашизма. Папа у свом слепом антикомунизму није схватао да је то била предност која се пружала комунистима. Срећно, у изборима демохришћанска опција је победила и без савеза са бившим фашистима али се однос између папе и политичког лидера италијанских католика заувек покварио, папа није му опростио то непослушање у борби против комунизма.
Папа је био дакле човек који није прихватао било који уступ, било који корак натраг у борби против комуниста, а камо ли договор са њима. Зато изгледа невероватно да се састао са једним комунистичким лидером и иако спреман сам да поверујем Аврамовој, томе се и даље чудим! Заиста то је чињеница која је потпуно непозната италијанској јавности, јер је сама по себи за неповеровање!
Зато усуђујем се да кажем да, ако је тачно оно што она тврди, по мени Тито није био онакав који се нормално сматрао. Ако је био комуниста, дефинитивно (већ тада) није био Стаљинов човек. Морали су да га Савезници доведе до Ватикана, јер сигурно није могао да дође по Стаљиновој препоруци, и друго морали су да Савезници пруже папи опипљиве доказе и озбиљне поводе да поверује да он није опасан комуниста и да ће одбранити хрватске интересе, с обзиром да папа сваки уступ, сваки састанак са комунистима, претпостављам, сматрао као губитак душе.