[Романија]

"Ђенералов трнов венац" коју је написао Небојша Рудан из Херцеговине (промоција је била у фебруару 2015). Књига на крајње специфичан начин говори о страдању српског народа средином 20. вијека оличеног у ђенералу Дражи. Тема књиге је Дража у затвору 1946, коме стижу имагинарна писма од разних личности (Ж.Топаловића, краља Петра II, Черчила, Броза, Дражине дјеце Гордане и Бранка, Нојбахера итд.). На крају, Дража "пише" и себи једно писмо тј. приказује се монолог човјека у самоћи. Ако нисте упознати с књигом, препоручујем је.

„Cilj pisanja ove knjige nije bio da uspostavim drugu vrstu stereotipa u obratnim ulogama već pokušaj mog skromnog doprinosa da se raskrinka ta komunistička fama po kojoj su četnici Draže Mihailovića bili njemački kolaboracionisti. Oni su, u stvari, bili čuvari starog poretka, koji su htjeli da se očuva Jugoslavija u predratnim granicama i da narod 1945. godine, nakon kapitulacije Njemačke, na slobodnim izborima izabere oblik vladavine i slobodno odluči ko će vladati Jugoslavijom. Prošlo je 50 ili 60 godina a još uvijek je na snazi ta komunistička istoriografija koja ima jednu crno-bijelu sliku, crno-bijeli stereotip“, kazao je Rudan, dodajući da se duša srpska u narodu neće smiriti dok čiča Draža ne bude dostojno sahranjen.

О писању Драже самом себи, Рудан је рекао: "То није наравно никаква шизофрена поцијепаност у бићу генерала Михаиловића, никакав дуплекс, него нешто што бих ја назвао његовим алтер-егом гдје се он сам суочава са собом".