23-07-2015, 01:05 AM
(22-07-2015, 11:02 PM)Николај Пише: Претпостављам да су у вези клања, четничких или партизанских небитно, сведоци углавном индиректни, јер се она за разлику од стрељања по правилу не врше јавно.Тако је. Међутим, треба имати у виду да такви догађаји (брутална убиства) посебно одјекну, па у датој средини постане опште познато да је тај и тај заклан, масакриран, шта му је већ учињено...
Наравно има и другачијих примера. Рецимо Самарџић је разговарао са сведоком очевидцем (Љубомир Рафаиловић) убиства председника општине Дивци Веселина Петровића 30. септембра 1941. године. Њему су тестером одсекли главу Борота, Мајер и Стјепан Филиповић (не знам ко га је беше држао, а ко секао). Пошто су били довољно глупи да окупе цело село да гледа "кажњавање издајника", много људи је присуствовало том чину. Могуће да има још таквих случајева.
Ако нема сведока самог чина одузимања живота, неретко има сведока који су видели тело, које је често и сахрањено уз присуство мештана итд.