[Милослав Самарџић]

Није он, него практично претходна историографија коју цитира - комунистичка. Како то може бити реалније од Драже 1-5? Јеси ли прочитао тих 5 књига?

Наравно, купио, прочитао и још их имам.

Онда бих те замолио да нађеш мало времена и образложиш то, дакле зашто је историографија социјалистичке Југославиоје супериорнија од мојих књига?

Каква историјографија СФРЈ? Мени код вас смета што сте слабо, површно или никако описали Четнике у Крајини (мислим на Крајину у најширем могућем смислу, од Врбаса до мора) док је овај Хрват користећи ознашке и милицијске изворе дао један добар преглед и опис јединица и ситуацију Четника Лике од 1943-45. То што је написао по мени није класична "партизанштина" мислим прије свега на његов стил, није давао било какав суд о њима, него само подаци.
Ви сте често као аутор давали свој коментар и мишљење о стварима, што је ваше право ( а моје је да се сложим или не) али питање је дали се тако нешто треба и смије радити кад су у питању научни, у овом случају историјски радови.
Ви сте на ову област имали у књигама највећи осврт пратећи Баћовићев експед.Корпус, све остало се своди на спомињање, и код Дреновића и Ђујића и Сјеверније, тј. од 1944 код Јевђевића. То мени смета. Писали сте за Србе са простора Хрватске да су више Хрвати него Срби или да су Четници из Груже БОЉИ ЉУДИ од Ђуришићевих Четника из Црне Горе и Полимља, то има у Дражи бр.5.

Нисам написао то за Ђуришићеве и Гружане.
Историографија СФРЈ је у фуснотама оног рада, плус директно извори тајне полиције. Замисли да неко сад описује пољску Армију Крајова на основу неког извештаја пољске комунистичке тајне полиције? Другим речима, данас је уобичајено да се такви извори не користе, сем изузетно и уз поређење са другима. Ево нпр. тамо пише да је Жарко Вучинић био гестаповац а да су Немци убили капетана Маријана на пријаву неког официра четника из личних разлога. Дакле, чисте клевете, само да би се избегла и помисао да су четници били антиосовинска формација (у раду се третирају као немачка формација, тако на Википедији пише иначе и о војводи Ђуијићу). Узгред, ово је доказ да у оном раду има коментара и мишљења. Тврдим да их код мене нема много као што кажеш. Такође тврдим да у књигама Дража 5 има много о Крајини (у најширем смислу речи).

Ево гледам садржај.
Дража 1:
- Поглавље Крајина, стр. 91.
- Поглавље Војвода Бирчанин, 446.
Плус на више места у другим поглављима.

Дража 2:
- Пет поглавља у глави 1 - ''Битка за Јадранско залеђе'', (11-29),
- Већи део главе 2 - ''Четници против `Бихаћке републике`'', (69-114),
- Већи део главе 3 - ''Операција `Вајс''', (121-139),
Плус на више места у другим поглављима.

Дража 3:
- Поглавље ''ДЧД и капитулација Италије'', (52-54),
- Поглавље ''Злочини комуниста на Малом Лошињу'', (192-195),
- Почетне странице поглавља ''Расплет у западним српским крајевима'' (369-383)
Плус на више места у другим поглављима.

Дража 4:
- Поглавље ''Легализација четника Лике и Динарске области'' (231-234).
Плус на више места у другим поглављима.

Дража 5:
- Поглавље ''Повлачење ДЧД'' (365-374). Даље има детаљно о догађајима у Словенији. Крајина и Далмација доста се помињу и у главама о Хрватима и Словенцима у четницима.

Сем тога, у свакој књизи има и о партизанима у тим крајевима, негде веома детаљно.
Има и о хрватским злочинима, што у оном раду нема, као што нема ни о комунистичким злочинима. Та два велика злочина су основна за разумевање догађаја у тим крајевима, па нема говора о прелазној оцени за рад који их и не помиње.