09-01-2017, 10:18 PM
Још мало из исте књиге:
У дужност Фронта спадала је и расподела артикала који су као помоћ добијани из вишка у магацинима савезничке војске у Европи или помоћи УНРЕ. Тада смо први пут пробали слатко месо из конзерви, жути сир, млеко и јаја у праху, која су убрзо названа „Труманова јаја", и мале пакетиће дневних оброка. Активисткиње АФЖ су прве грабиле топле хаљине, а њихова деца су носила зимска одела и дебеле џемпере. Да се нешто „дели", чуло се тек када је подељено. Моји другови и ја нисмо никада ништа од овога добили иако су нам потребе сигурно биле веће од оних који су се налазили близу власти.
Боље снабдевање комунистичких вођа било је организовано и кроз такозване дипломатске магазине. У њима је било свега и све је било квалитетније и јевтиније него у другим радњама. Мада је било објављено да су они само за снабдевање страних дипломата, у њима су куповали официри, партијски функционери и њихове жене. Док је првих година народ носио плава и браон одела сашивена од грубих штофова, дотле су они носили разнобојна одела и хаљине најбољег квалитета.
Још један цитат:
Издржавање све већег државног апарата, велике плате „првобораца" и „руководилаца", плаћени годишњи одмори и извесне бенефиције које су дате грађанима да би се показало како се власт о њима брине, тражили су нове изворе прихода. Пошто се мало производило, а још мање извозило и продавало да би се од тога убирао приход, народу су наметнуте велике таксе, од којих су сељаци највише страдали. Они који су 1941. године певали „Падај сило и неправдо" и палили општинске архиве по селима да би онемогућили буржоаско „таксирање", сада не само да су задржали државни порез и општински прирез, већ су увели нове таксе на свако дрво шљиве или чокот винове лозе, на свако говече, коња и угојену свињу.
Да би имали пун увид шта ко има, и могли да их опорезују, Савезна влада донела је 21. децембра 1949. године „Наредбу о попису стоке и кошница пчела на територији ФНРЈ, који ће се извршити од 15. до 31. јануара ове године. Ово је други попис који се спроводи у периоду од годину дана" („Политика", 15. јануар 1950). Било је случајева да су људи секли стабла шљива, убијали стоку и крили кошнице пчела по забранима да би смањили њихов број, па тако, и порез.
Да би повећали производњу у привреди, биле су заведене норме, које су радници морали да испуне у свом радном времену. Алија Сиротановић, вишеструки ударник из рудника Бреза у Босни, истицан је као пример како се пребацује норма. Истовремено, био је уведен и добровољни привремени рад. До средине 1948, рецимо, било је „даровано" 328 милиона добровољних радних часова.
Наравно, скоро ниједан комуниста није могао да се види у бироу за запошљавање. О њиховом запослењу се бринула Партија. Рођаци комуниста су запошљавани тако што их је примао на посао неки од њихових утицајних пријатеља, а они им се реванширали тако што су касније запошљавали оне које им ови пошаљу.
У дужност Фронта спадала је и расподела артикала који су као помоћ добијани из вишка у магацинима савезничке војске у Европи или помоћи УНРЕ. Тада смо први пут пробали слатко месо из конзерви, жути сир, млеко и јаја у праху, која су убрзо названа „Труманова јаја", и мале пакетиће дневних оброка. Активисткиње АФЖ су прве грабиле топле хаљине, а њихова деца су носила зимска одела и дебеле џемпере. Да се нешто „дели", чуло се тек када је подељено. Моји другови и ја нисмо никада ништа од овога добили иако су нам потребе сигурно биле веће од оних који су се налазили близу власти.
Боље снабдевање комунистичких вођа било је организовано и кроз такозване дипломатске магазине. У њима је било свега и све је било квалитетније и јевтиније него у другим радњама. Мада је било објављено да су они само за снабдевање страних дипломата, у њима су куповали официри, партијски функционери и њихове жене. Док је првих година народ носио плава и браон одела сашивена од грубих штофова, дотле су они носили разнобојна одела и хаљине најбољег квалитета.
Још један цитат:
Издржавање све већег државног апарата, велике плате „првобораца" и „руководилаца", плаћени годишњи одмори и извесне бенефиције које су дате грађанима да би се показало како се власт о њима брине, тражили су нове изворе прихода. Пошто се мало производило, а још мање извозило и продавало да би се од тога убирао приход, народу су наметнуте велике таксе, од којих су сељаци највише страдали. Они који су 1941. године певали „Падај сило и неправдо" и палили општинске архиве по селима да би онемогућили буржоаско „таксирање", сада не само да су задржали државни порез и општински прирез, већ су увели нове таксе на свако дрво шљиве или чокот винове лозе, на свако говече, коња и угојену свињу.
Да би имали пун увид шта ко има, и могли да их опорезују, Савезна влада донела је 21. децембра 1949. године „Наредбу о попису стоке и кошница пчела на територији ФНРЈ, који ће се извршити од 15. до 31. јануара ове године. Ово је други попис који се спроводи у периоду од годину дана" („Политика", 15. јануар 1950). Било је случајева да су људи секли стабла шљива, убијали стоку и крили кошнице пчела по забранима да би смањили њихов број, па тако, и порез.
Да би повећали производњу у привреди, биле су заведене норме, које су радници морали да испуне у свом радном времену. Алија Сиротановић, вишеструки ударник из рудника Бреза у Босни, истицан је као пример како се пребацује норма. Истовремено, био је уведен и добровољни привремени рад. До средине 1948, рецимо, било је „даровано" 328 милиона добровољних радних часова.
Наравно, скоро ниједан комуниста није могао да се види у бироу за запошљавање. О њиховом запослењу се бринула Партија. Рођаци комуниста су запошљавани тако што их је примао на посао неки од њихових утицајних пријатеља, а они им се реванширали тако што су касније запошљавали оне које им ови пошаљу.