[ватхра]

Ватра, имаш ли приближну информацију о броју попадалих авијатичара који се нису спасили? Пре свега, оних попадалих у море и на приобалном делу копна

Који се нису спасили мислиш на погинуле или заробљене?

Што се тиче погинулих, у Југославији је било сахрањено нешто преко 700 Американаца (нису сви авијатичара, има неколико припадника мисија и сл.), такође и још 12 неидентификованих од којих је могуће да нису сви Американци.
У том броју се налази и неколико десетина авијатичара (70-ак) који су настрадали приликом принудног слетања на Вис. За њих не постоје МАЦР документи.

У том броју се не налази око 200 авијатичара који су проглашени мртвим јер им остаци нису никад пронађени. Узроци су разни, неки су пали у реке, негде је авион експлодирао у ваздуху, други су пали у море или једноставно се не зна шта се десило са њима.

У Јадрану је пало доста авиона, посаде су углавном настрадале и данас се воде као нестале. Слетање на воду је било прилично опасно. То нисам бројао, јер се углавном не зна где су пали.

У већини случајева су узрок повреде током обарања, покушаја слетања, оштећеног авиона и сл. Било је нешто мало случајева да се падобран није отворио, или да је авијатичар преминуо од последица доскока. Неколико авијатичара је преминуло од рана на земљи, јер није било одговарајуће лекарске помоћи.
Бугари су убили неколико авијатичара по слетању, Немци у Словенији једног, затим неколико усташе (једног у Земуну).

Током евакуације од партизана усташе су убиле неколико авијатичара, мислим 3-4 њих. Обзиром на огроман број евакуисаних, ово је врло мали проценат.

---

Ватра, да није међу тим магистрима и онај Ђокић/Итколонел, са Мајситија?

Што не би био
Небојша ми је дао доста савета за издавање књига који су врло корисни.
Али што се тиче рецензије, имам и друге контакте који то проверено раде јако добро, не мора да значи да ће је он радити.