31-12-2013, 12:33 AM
Што рече Милослав, шта смо све сликали 1999. године. У једној (напуштеној) шиптарској кући у којој смо спавали нашли смо неке мараме и шалваре. Онда се наш возач (војник, уговорац из Новог Сада, возио Прагу) обуче у те шиптарске прње. Иначе дечко је прилично ниског раста. Ја и колега подофицир у униформи станемо поред њега и сликамо се. (иначе слику не постављавам овде јер не знам да ли је примерено). Углавном, поента приче је, да када сам после рата (који неки упорно називају "бомбардовање") слике донео кући и када је ту слику видела моја мајка, пита ме:
"Ко вам је ово сине?"
"Ма то је" - рекох - "нека шиптарка, њена је кућа била, после смо је заклали" - ја будала хтедох да испаднем духовит.
Требало је добрих пола сата да мајку повратим од шока, поливање водом, коцка шећера и да је убедим да је у шалварама и марами наш војник.
Тако да мислим да су млади људи имали исти смисао за хумор (не кажем да је добар и да није помало морбидан) и 1940-их као и 1990-их , и да тачно могу да замислим како су размишљали када су се тако сликали. Наравно, ја нисам стручњак за фотографије, па ако је нека фотографија овде далеко од шале унапред се извињавам и саосећам са жртвом.
"Ко вам је ово сине?"
"Ма то је" - рекох - "нека шиптарка, њена је кућа била, после смо је заклали" - ја будала хтедох да испаднем духовит.
Требало је добрих пола сата да мајку повратим од шока, поливање водом, коцка шећера и да је убедим да је у шалварама и марами наш војник.
Тако да мислим да су млади људи имали исти смисао за хумор (не кажем да је добар и да није помало морбидан) и 1940-их као и 1990-их , и да тачно могу да замислим како су размишљали када су се тако сликали. Наравно, ја нисам стручњак за фотографије, па ако је нека фотографија овде далеко од шале унапред се извињавам и саосећам са жртвом.