[Бенито]

Ајде једно лагано:
Зашто су студенти и професори БУ, штрајкачи и демонстранти из 1968. године, прогласили Капетан Мишино здање " Црвени универзитет Карл Маркс"?

Никако да нађем времена да напишем одговор, извињавам се. Дакле:
Опште мишљење оног доба, а и касније, па и данас, било је да је то урађено да би се симболично показало да студенти и професори желе прави, изворни комунизам , а не оно у шта се претворио титоистички режим у Југославији.
Милан Ст Протић је у својој књизи " Изневерена револуција" оптужио демонстранте из 1968. године да су обрукали Београдски универзитет стављајући име главног идеолога комунизма и да су по томе били гори чак и од оних против којих су демонстрирали. Међутим, у својој идућој књизи, Протић је написао да је срео , у међувремену, Драгољуба Мићуновића, једног од вођа протеста из 1968. године. Он је Протићу замерио што га није питао за контекст те ситуације, те да је због тога дошао до дијаметрално супротног, нетачног одговора. Мићуновић, наиме, тврди да је наслов " Црвени универзитет Карл Маркс" смислио управо он, да власт не би упала на универзитет и на тај начин је заштићена " аутономија универзитета". Смисао протеста, по Мићуновићу, уопште није био да се појача комунизам или жеља да се уведе " изворни комунизам" , већ да се дође до већих политичких и грађанских слобода у југословенском друштву и макар мало смањи раслојавање у друштву на принципу " политичка елита- обичан народ".
Шта год да је тачно од ове две теорије, важно је да се овај случај прокоментарише.
Не треба сад улазити у смисао комунистичког уређења Југославије и разлоге због којих је Броз подржаван од западних сила. Коментар се односи само на одлуку да се , макар и неформалнио , БУ назове " Црвени универзитет Карл Маркс".
Дубоки и прави разлог за ову одлуку био је у жељи демонстраната да се прикажу западним силама као алтернатива титоистичком режиму. Они су себе желели да поставе у авангардни положај и да на тај начин направе дијалог са савременим догађајима широм Европе, а пре свега оним најпознатијим, у Паризу и Прагу. Једном речју, убијањем сваког повезивања титоистичког режима са појмом"стаљинизма", вође демонстрација су хтели да их Запад озбиљно узме у будућим комбинацијама, а у суштини да титоистичком режиму , у ствари, дају ветар у леђа да не напушта основне координате своје политике. Да занемаримо да је режим имао своје људе међу вођама демонстрација, Броз није могао пожелети бољу идеологију овог протеста. Зато , наравно, није долазило у обзир ништа друго, осим да узвикне :" Студенти су у праву!"
Не постоји ни најмање оправдање да се Београдски универзитет преименује, и , на жалост, већина вођа демонстрација никад неће морално одговарати за овај чин. Упоредимо само титоистичку окупацију Срба са окупацијом коју су извршили Немци у Другом светском рату. Како би било да су се тада појавили неки авангардисти и назвали БУ по неком од национал- социјалистичких идеолога. Тадашња или било која претходна генерација студената и наставника БУ би све урадила да се то не би догодило. У случају " Црвени универзитет Карл Маркс" догађа се супротни процес. И дан данас се тај потез похваљује и глорификује, иако се ради о класичном примеру додворавања универзитетске елите, или оних који то желе да буду, туђој култури и чак, туђим дневно-политичким интересима.
Зато овај догађај треба да буде пример колико ниско може да падне нека национална култура.