07-08-2021, 09:20 PM
Како ми се лепо намести ово питање, јер сам скоро прочитао један интересантан документ. Сви смо видели ову Дреновићеву слику из Мркоњић Града. Други с лева је усташа Константин Урумовић.
Ево шта о њему пише у једном документу, састављеном на основу исказа двоје избеглица из Мркоњић Града, спремљеном за немачке службе:
"26. јула т. г., по наредби усташког команданта ГУТИЋА из Бања Луке, 78 Срба из Мркоњић Града је ухапшено. Истог дана свих нас 78 Срба је требало да буде убијено. УРУМОВИЋ КОСТА, судија и поручник Матекало Милан, онемогућили су овај наум, испред затвора су поставили страже и наредили су да нико не сме бити пропуштен. Један за другим били смо пуштени из затвора, тако да је 27. августа т. г., у затвору остало још 18 Срба, које су, међутим, четници ослободили, с обзиром на то да су ови истог дана запосели ово место." Зборник докумената Усташка зверства (1941-1942), Архив Војводине, прир. Милан Кољанин, 2020, док. бр. 93
А о самом Дреновићу у истом документу пише ово: "5. и 6. августа, усташе су из Мркоњић Града дошле у оближње село Подрашница, где су без икаквог разлога убили 28 лица, жене и децу, а након тога су спалили 17 кућа. Након овог убилачког чина, ДРЕНОВИЋ УРОШ, учитељ из села Бараћи, организовао је устанак, како би заштитио Србе и њихова села. Одмах је организовао 20 лица, која су била наоружана са само 4 пушке, а остали сељаци су имали штангле дугачке 2 м на чијем су крају причвршћени гвоздени алати. За кратко време се окупило већ 1500 људи, а укупно су имали 19 пушака, док је вила за сено, коса, ножева итд. увек било у изобиљу. Сви католици и муслимани у нашем срезу били су добро наоружани.
20. јула (тј. августа - моја прим,) т. г. хрватске власти су из Бања Луке послале 500 војника, 100 жандарма и 100 усташа. Ту се налазио 1 пољски топ, 8 тешких и 12 лаких митраљеза и 8 пушака. Ова војска је заузела село Боровићи. Свакодневно су бомбардовани положаји учитеља Дреновића.
25. августа т. г., Дреновићу је успело да опколи хрватску војску и да је растера. Овом приликом је у руке Дреновића доспео 1 пољски топ, 3 тешка и 8 лаких митраљеза, 300 пушака и нешто муниције. Заробљено је 41 војника, који су након неколико дана пуштени.
27. августа т. г., Дреновић је ушао у Мркоњић Град. Четници су се мирно држали. Именован је одбор од 6 лица; у њему су била 2 Србина, 2 Хрвата и 2 муслимана. Овом одбору предата је сва цивилна управа. 1. септембра т. г., умарширале су хрватске оружане снаге – 3500 лица – под командом пуковника Лукцa. Четници су приморани да се повуку."
Какав издајник, а?
Ево шта о њему пише у једном документу, састављеном на основу исказа двоје избеглица из Мркоњић Града, спремљеном за немачке службе:
"26. јула т. г., по наредби усташког команданта ГУТИЋА из Бања Луке, 78 Срба из Мркоњић Града је ухапшено. Истог дана свих нас 78 Срба је требало да буде убијено. УРУМОВИЋ КОСТА, судија и поручник Матекало Милан, онемогућили су овај наум, испред затвора су поставили страже и наредили су да нико не сме бити пропуштен. Један за другим били смо пуштени из затвора, тако да је 27. августа т. г., у затвору остало још 18 Срба, које су, међутим, четници ослободили, с обзиром на то да су ови истог дана запосели ово место." Зборник докумената Усташка зверства (1941-1942), Архив Војводине, прир. Милан Кољанин, 2020, док. бр. 93
А о самом Дреновићу у истом документу пише ово: "5. и 6. августа, усташе су из Мркоњић Града дошле у оближње село Подрашница, где су без икаквог разлога убили 28 лица, жене и децу, а након тога су спалили 17 кућа. Након овог убилачког чина, ДРЕНОВИЋ УРОШ, учитељ из села Бараћи, организовао је устанак, како би заштитио Србе и њихова села. Одмах је организовао 20 лица, која су била наоружана са само 4 пушке, а остали сељаци су имали штангле дугачке 2 м на чијем су крају причвршћени гвоздени алати. За кратко време се окупило већ 1500 људи, а укупно су имали 19 пушака, док је вила за сено, коса, ножева итд. увек било у изобиљу. Сви католици и муслимани у нашем срезу били су добро наоружани.
20. јула (тј. августа - моја прим,) т. г. хрватске власти су из Бања Луке послале 500 војника, 100 жандарма и 100 усташа. Ту се налазио 1 пољски топ, 8 тешких и 12 лаких митраљеза и 8 пушака. Ова војска је заузела село Боровићи. Свакодневно су бомбардовани положаји учитеља Дреновића.
25. августа т. г., Дреновићу је успело да опколи хрватску војску и да је растера. Овом приликом је у руке Дреновића доспео 1 пољски топ, 3 тешка и 8 лаких митраљеза, 300 пушака и нешто муниције. Заробљено је 41 војника, који су након неколико дана пуштени.
27. августа т. г., Дреновић је ушао у Мркоњић Град. Четници су се мирно држали. Именован је одбор од 6 лица; у њему су била 2 Србина, 2 Хрвата и 2 муслимана. Овом одбору предата је сва цивилна управа. 1. септембра т. г., умарширале су хрватске оружане снаге – 3500 лица – под командом пуковника Лукцa. Четници су приморани да се повуку."
Какав издајник, а?
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године