Оцена Теме:
  • 46 Гласов(а) - 4.52 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

Милославе, да ли сте читали књигу "Бесмртници Озрена, Требаве и Посавине" од поручника Миленка Максимовића? Књига је фантастична, прочитао сам је у једном даху. Огромна количина информација, о борбама Озренског (и Требавског) корпуса против Немаца, усташа, комуниста...  Иначе, аутор је два пута  бивао рањен: једном од Немаца, једном од комуниста.
Одговори

(02-08-2021, 08:07 PM)Monarhist Пише:  Милославе, да ли сте читали књигу "Бесмртници Озрена, Требаве и Посавине" од поручника Миленка Максимовића? Књига је фантастична, прочитао сам је у једном даху. Огромна количина информација, о борбама Озренског (и Требавског) корпуса против Немаца, усташа, комуниста...  Иначе, аутор је два пута  бивао рањен: једном од Немаца, једном од комуниста.
Јесам, и још две Миленкове. Одличне!
Одговори

(02-08-2021, 08:07 PM)Monarhist Пише:  Милославе, да ли сте читали књигу "Бесмртници Озрена, Требаве и Посавине" од поручника Миленка Максимовића? Књига је фантастична, прочитао сам је у једном даху. Огромна количина информација, о борбама Озренског (и Требавског) корпуса против Немаца, усташа, комуниста...  Иначе, аутор је два пута  бивао рањен: једном од Немаца, једном од комуниста.

Одлична књига. Да ли случајно има те књиге у некој пдф верзији на интернету?
Хвала!
Одговори

(03-08-2021, 11:51 AM)Александар Динчић Пише:  
(02-08-2021, 08:07 PM)Monarhist Пише:  Милославе, да ли сте читали књигу "Бесмртници Озрена, Требаве и Посавине" од поручника Миленка Максимовића? Књига је фантастична, прочитао сам је у једном даху. Огромна количина информација, о борбама Озренског (и Требавског) корпуса против Немаца, усташа, комуниста...  Иначе, аутор је два пута  бивао рањен: једном од Немаца, једном од комуниста.

Одлична књига. Да ли случајно има те књиге у некој пдф верзији на интернету?
Хвала!

Књигу ми је позајмио син једног официра Требавског корпуса из Посавине (иначе најближи пријатељ мога тате), мислим да је јако тешко наићи на њу. Гледао сам по интернету, изгледа да је нема.
Одговори

(03-08-2021, 11:51 AM)Александар Динчић Пише:  
(02-08-2021, 08:07 PM)Monarhist Пише:  Милославе, да ли сте читали књигу "Бесмртници Озрена, Требаве и Посавине" од поручника Миленка Максимовића? Књига је фантастична, прочитао сам је у једном даху. Огромна количина информација, о борбама Озренског (и Требавског) корпуса против Немаца, усташа, комуниста...  Иначе, аутор је два пута  бивао рањен: једном од Немаца, једном од комуниста.

Одлична књига. Да ли случајно има те књиге у некој пдф верзији на интернету?
Хвала!

Дај ми имејл адресу у пп да ти пошаљем.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

Поручник Максимовић у књизи каже да га је спасио један Черкез. Откуд Черкези у Босни?
Одговори

Као црвеноармејци, прелазили у немачке редове, а Немци их довели овде...
Одговори

https://youtu.be/QjszntlLvgo
Одговори

Милославе, шта мислите о Војводи Урошу Дреновићу, те да ли ће бити епизода о њему икако?
Одговори

(07-08-2021, 07:41 PM)Ratko Пише:  Милославе, шта мислите о Војводи Урошу Дреновићу, те да ли ће бити епизода о њему икако?

Укратко, имао је јаку екипу и обавио је добар посао. Не знам још за епизоду, има много тема.
Одговори

Занима ме само, како су настале оне фотографије, између Дреновића и усташа у Мркоњић Град и у Бањалуци ако се не варам? Мислим јесу слике фалцификоване или је Дреновић стварно, радио са усташама?
Одговори

Како ми се лепо намести ово питање, јер сам скоро прочитао један интересантан документ. Сви смо видели ову Дреновићеву слику из Мркоњић Града. Други с лева је усташа Константин Урумовић.

[Слика: Uro-Drenovi.jpg]


Ево шта о њему пише у једном документу, састављеном на основу исказа двоје избеглица из Мркоњић Града, спремљеном за немачке службе:

"26. јула т. г., по наредби усташког команданта ГУТИЋА из Бања Луке, 78 Срба из Мркоњић Града је ухапшено. Истог дана свих нас 78 Срба је требало да буде убијено. УРУМОВИЋ КОСТА, судија и поручник Матекало Милан, онемогућили су овај наум, испред затвора су поста­вили страже и наредили су да нико не сме бити пропуштен. Један за другим били смо пуштени из затвора, тако да је 27. августа т. г., у затво­ру остало још 18 Срба, које су, међутим, четници ослободили, с обзиром на то да су ови истог дана запосели ово место." Зборник докумената Усташка зверства (1941-1942), Архив Војводине, прир. Милан Кољанин, 2020, док. бр. 93

А о самом Дреновићу у истом документу пише ово: "5. и 6. августа, усташе су из Мркоњић Града дошле у оближње село Подрашница, где су без икаквог разлога убили 28 лица, жене и децу, а након тога су спалили 17 кућа. Након овог убилачког чина, ДРЕНОВИЋ УРОШ, учитељ из села Бараћи, организовао је устанак, како би заштитио Србе и њихова села. Одмах је организовао 20 лица, која су била наоружана са само 4 пушке, а остали сељаци су имали штангле дугачке 2 м на чијем су крају при­чвршћени гвоздени алати. За кратко време се окупило већ 1500 људи, а укупно су имали 19 пушака, док је вила за сено, коса, ножева итд. увек било у изобиљу. Сви католици и муслимани у нашем срезу били су добро наоружани.

20. јула (тј. августа - моја прим,) т. г. хрватске власти су из Бања Луке послале 500 војника, 100 жандарма и 100 усташа. Ту се налазио 1 пољски топ, 8 тешких и 12 лаких митраљеза и 8 пушака. Ова војска је заузела село Боровићи. Свакодневно су бомбардовани положаји учитеља Дреновића.

25. августа т. г., Дреновићу је успело да опколи хрватску војску и да је растера. Овом приликом је у руке Дреновића доспео 1 пољски топ, 3 тешка и 8 лаких митраљеза, 300 пушака и нешто муниције. Заробљено је 41 војника, који су након неколико дана пуштени.

27. августа т. г., Дреновић је ушао у Мркоњић Град. Четници су се мирно држали. Именован је одбор од 6 лица; у њему су била 2 Србина, 2 Хрвата и 2 муслимана. Овом одбору предата је сва цивилна управа. 1. септембра т. г., умарширале су хрватске оружане снаге – 3500 лица – под командом пуковника Лукцa. Четници су приморани да се повуку."

Какав издајник, а?

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

Ја нисам поменуо да је он издајник, то никада не би рекао, прађед ми је код њега био, само ме занимало како је дошло до тих слика.
Одговори

Браво!
Да, то је то.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 26 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним