17-03-2015, 06:45 PM
(16-03-2015, 08:15 PM)ЛукаЛоко Пише: Немачке трупе су тада највише напредовале у средишњом и северном делу фронта, а мање у јужном.
Минск су освојили већ 9. јула, Смољенск чак само после шест дана, 15. јула, до Лењинграда су дошли 8. септембра, док је Кијев пао 19. септембра, Одеса чак 16. октобра. Изузмимо Одесу, која је била у делу фронта где је било румунских трупа, то јест најслабијих, ипак на Кијев је морала јурити „Група Армија Југ“ под командом ген. Фон Рунштеда.
То пише у свим књигама и енциклопедијама. Проверите датуме.
Зато је Хитлер зауставио Гудеријана и натерао га да уместо Москве, јури Кијев са севера да помогне фон Рунштеду. Гудеријан је негодовао због тога, па су после немачки генерали зато мислили да је Хитлер том одлуком осујетио освојење руске престонице.
Лука, можда се нисмо разумели. Чини ми се да причамо сада о различитим стварима. Ти говориш о првој фази инвазије, оквирно до средине јула, ја узимам у обзир комплетну ситуацију у првој ратној години - до зиме.
Дакле, у почетној фази тежиште напада је био на централном и, у нешто мањој мери, северном делу фронта. То доказује и чињеница да је Центар био убедљиво најјачи по броју и техници. Јужни део фронта је био најслабији, и чинила га је углавном армија румуна, италијана и мађара, са врло мало немачких снага. Наравно, Хитлер се у неколико наврата предомишљао што је на крају узроковало да се није стигло до Москве на време. Он тек у августу даје сигнал да се појача притисак на југу - тада упорност совјетске одбране попушта. Желео је огромну масу војника да ухвати у клопку, слично ономе што је претходно урадио у центру и на северу. Нема говора о томе да југ није испунио задатак, само треба имати у виду да је на почетку његов циљ био више ограничен у односу на друге правце. Армијска група југ је против себе имала најбројније, најквалитетније и најбоље опремљене јединице - управо због тога што је Стаљин веровао да ће Хитлер ударити најјаче на том месту. Оно што сам покушао да објасним у претходном посту је да је аг југ у првих неколико месеци направила најдубљи продор и отишла најдаље на исток.
(16-03-2015, 08:15 PM)ЛукаЛоко Пише: Не знам рећи колико је за то утицало то да су средишњи сектор Немци изабрали као кључан, па су му дали предност или то што су Совјетски тамо распоредили више јединица.Нису, мање су распоредили, највише јединица су распоредили према југу.
(16-03-2015, 08:15 PM)ЛукаЛоко Пише: Свакако, била је то Стаљинова одлука и грешка, али то барем показује да су постојали планови рата против Немачке. Није то да нису ништа предвидели .Планови за рат против Немачке су рађени, али не постоји ни један који се односи на 1941, најранија предвиђања су била за годину касније. Уосталом, ни тада се није очекивао немачки напад. Распоред совјета пред Барбаросу је био офанзиван, заснован на претпоставци да ће немци на западу да заглибе у дугачак рат изнуривања, те да ће совјети, када достигну потребну снагу, бити у могућности да дубоко продру. Није се предвиђало да се рат води на совјетској територији.
(16-03-2015, 08:15 PM)ЛукаЛоко Пише: Неке немачке јединице у првом дану рата су успеле да напредују 50-60 км унутар совјетске територије. После неколико недеља, што је рок који си поменуо, Немци су већ били прешли много стотина километара. Колико је онда реалистично оно што си написао да је Стаљин у то доба још мислио о некој провокацији?? У то доба једноставно Стаљин је пао у шоку.Прва Стаљинова реакција је била мислим тек 3. јула, скоро 2 недеље од немачког напада, када је у познатом говору позвао на "отаџбински рат". 2-3 недеље после тога је још увек веровао да може наћи заједнички језик са Хитлером. Планирао је да му преда Балтик, Белорусију Украјину (које су немци већ освојили). Тек када су Немци кренули са ужасним зверствима совјети су почели огорчено да се бране а Стаљин се дозвао. То је тек у другој половини јула.