21-06-2016, 07:46 PM
(21-06-2016, 01:50 PM)luka.luke Пише: Знам ја нас... и нашу дисциплину. Углавном се ја слажем са твојим описом. Хтио сам рећи да однос према српском официру није био исти са обје стране Дрине.У основи је био исти, пусти Мунгоса и његове теорије. У ствари, доминантна оцена је да су и официри и војници из Србије били радо виђени и више цењени него локални. И стално су тражени. Неколико изузетака у Босни је последица политичких интрига, тј. мешања политике. Веома мало је изузетака због тога што се неко ''на локалу'' осећао као цар. Нпр. неки Бижић у источној Босни. Због тога је брзо и погинуо, од партизана. Или Радић, али он је посебна прича, због тога што и није било боље опције од оне коју је спроводио. И наравно због тога што је његов терен био предалеко за брзу реакцију.
Основни проблем у Босни, као и у Херцеговини, Крајини, итд, био је као и у ратовима 1991-1995, дакле елита, или ''елита'', се склонила у Београд. Укључујићи и официре. Јер код Недића је било лагодно, плата, посао као у доба мира...
Свега негде 100, или чини ми се 80, официра из западних крајева, на челу са Врањешевићем, Дража је успео да окупи почетком 1942. и да их пошаље на запад. Половина је изгинула у борбама против усташа и комуниста, док су стигли тамо.
Други, и већи проблем, био је што Дража није смео да шаље превише јединица из Србије, јер је то аутоматски довлачило јаче немачке снаге, од којих би пораз био неминован. А онда и усташки злочини.
Трећи проблем је што тамо заиста није постојала велика војничка традиција. То је био проблем и у Црној Гори. Друго је ратничка или устаничка традиција.