https://www.pogledi.rs/forum/ Wed, 17 Jun 2026 09:24:54 +0000 MyBB https://www.pogledi.rs/forum/thread-5350.html Wed, 03 Jun 2026 18:59:12 +0200 Милослав Самарџић]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5350.html ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Линк ка чланку:

https://www.pogledi.rs/cetnici-i-rusi-19...29387.html]]> ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Линк ка чланку:

https://www.pogledi.rs/cetnici-i-rusi-19...29387.html]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5339.html Mon, 06 Apr 2026 18:07:08 +0200 Милослав Самарџић]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5339.html
Линк:
https://www.pogledi.rs/cetnici-u-naci-lo...29338.html]]>
Линк:
https://www.pogledi.rs/cetnici-u-naci-lo...29338.html]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5337.html Tue, 31 Mar 2026 20:33:19 +0200 Jelena.88]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5337.html
Деда се звао Светислав Илић (отац Милан), из Старог Села код Велике Плане, рођен 1912. године. У рат одлази 1943. године. не знам којој чети се прикључио. Знам да је баба ишла да види Дражу кад је долазио у околину, али не да је и од њега нешто сазнала. Није се јављао и не зна се на коју страну је отишао. Оно што сам званично сазнала на сајту У име народа још 2016. године је да је наводно страда 1945 у Босни као и многи. Сведоци наведени тамо су локални комунисти који нису изашли из села током рата. Е сад оно што мене тера у нека даља истраживања је то што је баба причала да је 1946. године налазила писма која су била поцепана али је препознала његов рукопис, садржај није могла. Друга ствар је да је мој ујак причао да је у Аустрији ишао у неко четничко удружење да се распитује седамдесетих година и да је само добио одговор да не дира нешто где може да остане без главе. По селу се причало и да су долазили неки људи много година после рата да се распитују за његову породицу.
Оно што сам ја урадила пре него што сам се вама јавила, писала сам Архиву Југославије, архиву Србије и Војном архиву. Нико нема никакве податке о њему. 
Да ли постоји неко негде где могу да се обратим, питам, сазнам у којој чети је био, где је завршио? 
Хвала пуно и извињавам се на дугом писању. У прилогу ћу оставити и три слике, једну његову сликану пре одласка у рат (на којој је старији), слику када је био у војсци ( он млађи) и са сајта У име народа где су наведени ти подаци да је страдао у Босни.]]>
Деда се звао Светислав Илић (отац Милан), из Старог Села код Велике Плане, рођен 1912. године. У рат одлази 1943. године. не знам којој чети се прикључио. Знам да је баба ишла да види Дражу кад је долазио у околину, али не да је и од њега нешто сазнала. Није се јављао и не зна се на коју страну је отишао. Оно што сам званично сазнала на сајту У име народа још 2016. године је да је наводно страда 1945 у Босни као и многи. Сведоци наведени тамо су локални комунисти који нису изашли из села током рата. Е сад оно што мене тера у нека даља истраживања је то што је баба причала да је 1946. године налазила писма која су била поцепана али је препознала његов рукопис, садржај није могла. Друга ствар је да је мој ујак причао да је у Аустрији ишао у неко четничко удружење да се распитује седамдесетих година и да је само добио одговор да не дира нешто где може да остане без главе. По селу се причало и да су долазили неки људи много година после рата да се распитују за његову породицу.
Оно што сам ја урадила пре него што сам се вама јавила, писала сам Архиву Југославије, архиву Србије и Војном архиву. Нико нема никакве податке о њему. 
Да ли постоји неко негде где могу да се обратим, питам, сазнам у којој чети је био, где је завршио? 
Хвала пуно и извињавам се на дугом писању. У прилогу ћу оставити и три слике, једну његову сликану пре одласка у рат (на којој је старији), слику када је био у војсци ( он млађи) и са сајта У име народа где су наведени ти подаци да је страдао у Босни.]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5336.html Tue, 31 Mar 2026 20:30:01 +0200 Милослав Самарџић]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5336.html
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Чланак:
https://www.pogledi.rs/nedicevi-odredi-u...29334.html]]>
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Чланак:
https://www.pogledi.rs/nedicevi-odredi-u...29334.html]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5332.html Fri, 20 Mar 2026 17:19:14 +0100 Бенито]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5332.html Лека Протић био је синовац Ранка Протића, правника и команданта Штабне чете Прве Драгачевске бригаде, кога је, 1945. године, у Чачку, на Бедему, убила УДБА.
Цела породица Протић, свим срцем уз Дражу Михаиловића, знатно је пропатила под титоизмом. Лека Протић је истеран са Правног факултета Универзитета у Београду. Одселио се у Љубљану, где је завршио Правни факултет Универзитета у Љубљани. Радни век провео је у туризму. Читавог живота био је везан за спорт и спортско новинарство. Био је фудбалски судија и чувени радио-репортер да стадиона под Бежиградом, са којег се сваке друге седмице укључивао у чувени програм "Време спорта и разоноде", Радио-Београда 1. 
Један је од оснивача Драгачевског сабора трубача у Гучи. Био је један од оснивача, а једно време и председник Удружења Српско -словеначког пријатељства у Љубљани, чији члан је био и војвода Урош Шуштерич. 
Основао је Удружење "Јелички четнички одред" чији је био и председник. Знатно је помагао културно-историјским догађајима који су чували успомену на никад умрлог Чичу и његову безгробну војску. И материјално и историјским подацима допринео је да се реобјави књига Станојла Плазине "Са Јелице плануле варнице", знатно допуњена, под насловом "Пурпурна слобода", у издању Удружења "Драгачево - Јован Бојовић" и Удружења "Јелички четнички одред", 2022. године. 
Удружење "Четничке војводе" прогласило га је једногласно за четничког војводу Драгачева, 2020. године.
До краја живота, и поред нарушеног здравља, остао је активан у борби да се осветли историја Другог светског рата и достојно помиње име ђенерала Михаиловића и његових официра и војника. 
Алекса - Лека Протић биће сахрањен у Љубљани.]]> Лека Протић био је синовац Ранка Протића, правника и команданта Штабне чете Прве Драгачевске бригаде, кога је, 1945. године, у Чачку, на Бедему, убила УДБА.
Цела породица Протић, свим срцем уз Дражу Михаиловића, знатно је пропатила под титоизмом. Лека Протић је истеран са Правног факултета Универзитета у Београду. Одселио се у Љубљану, где је завршио Правни факултет Универзитета у Љубљани. Радни век провео је у туризму. Читавог живота био је везан за спорт и спортско новинарство. Био је фудбалски судија и чувени радио-репортер да стадиона под Бежиградом, са којег се сваке друге седмице укључивао у чувени програм "Време спорта и разоноде", Радио-Београда 1. 
Један је од оснивача Драгачевског сабора трубача у Гучи. Био је један од оснивача, а једно време и председник Удружења Српско -словеначког пријатељства у Љубљани, чији члан је био и војвода Урош Шуштерич. 
Основао је Удружење "Јелички четнички одред" чији је био и председник. Знатно је помагао културно-историјским догађајима који су чували успомену на никад умрлог Чичу и његову безгробну војску. И материјално и историјским подацима допринео је да се реобјави књига Станојла Плазине "Са Јелице плануле варнице", знатно допуњена, под насловом "Пурпурна слобода", у издању Удружења "Драгачево - Јован Бојовић" и Удружења "Јелички четнички одред", 2022. године. 
Удружење "Четничке војводе" прогласило га је једногласно за четничког војводу Драгачева, 2020. године.
До краја живота, и поред нарушеног здравља, остао је активан у борби да се осветли историја Другог светског рата и достојно помиње име ђенерала Михаиловића и његових официра и војника. 
Алекса - Лека Протић биће сахрањен у Љубљани.]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5331.html Wed, 18 Mar 2026 18:32:08 +0100 Душан Вукашиновић]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5331.html

Југословенска војска у отаџбини (ЈВУО) представљала је непредати део Војске Краљевине Југославије, који се током рата и окупације организовао на четничком принципу. Њено деловање било је усмерено против спољног непријатеља, као и против унутрашњих револуционарних и колаборационистичких снага, са циљем ослобођења земље и очувања предратног државног уређења.

Искуство из Првог светског рата, као и велики губици међу војницима и цивилима, значајно су утицали на обликовање стратегије. Борба против окупаторских снага заснивала се на ограниченим и циљаним офанзивним активностима, које су спровођене искључиво у складу са наређењима краљевске Владе и Врховне команде, у сарадњи са савезничком командом на Блиском истоку.

Поред тога, деловање ЈВУО обухватало је више различитих облика активности. Они су укључивали борбу против војних снага у Независној Држави Хрватској, које су сматране једним од главних узрока војног слома током Априлског рата, као и сукоба са југословенским снагама. Даље активности подразумевале су успостављање логистичке подршке у оквиру српске колаборационистичке управе, организацију људства путем легализације или инфилтрације, као и деловање појединих јединица у складу са ограниченим споразумима са немачким и италијанским командама у западним деловима земље.
Коначни циљ ових активности био је стварање снажне подземне војне организације, обједињавање расположивих снага и подизање општег устанка у тренутку доласка савезничких трупа на територију Југославије.

Као део широке савезничке антиосовинске коалиције, Југословенска војска у отаџбини је, уз знатно мање жртве него у претходном рату, циљаним деловањем постигла значајне војне успехе. Они су се нарочито огледали у офанзивним активностима усмереним на стварање простране слободне територије погодне за прихват савезничких инвазионих снага, као и у ометању и уништавању немачких транспортних и железничких комуникација, од значаја за снабдевање трупа у Северној Африци.
Поред тога, активности ЈВУО обухватале су и спасавање оборених савезничких ваздухопловаца, заштиту савезничких војних мисија, као и друге облике сарадње са савезницима. За овакав вид ангажовања, генерал Дража Михаиловић и поједини команданти били су одликовани престижним савезничким одликовањима.
Југословенска краљевска војска, која је током рата деловала у земљи, у заробљеништву и на Блиском истоку, била је укључена у оквире западних савезничких снага, од којих је добијала наоружање и војну опрему, делујући у складу са њиховим стратешким плановима. Мањи део тих снага, предвођен генералом Михаиловићем, остао је у земљи, где је на крају био војно поражен.]]>

Југословенска војска у отаџбини (ЈВУО) представљала је непредати део Војске Краљевине Југославије, који се током рата и окупације организовао на четничком принципу. Њено деловање било је усмерено против спољног непријатеља, као и против унутрашњих револуционарних и колаборационистичких снага, са циљем ослобођења земље и очувања предратног државног уређења.

Искуство из Првог светског рата, као и велики губици међу војницима и цивилима, значајно су утицали на обликовање стратегије. Борба против окупаторских снага заснивала се на ограниченим и циљаним офанзивним активностима, које су спровођене искључиво у складу са наређењима краљевске Владе и Врховне команде, у сарадњи са савезничком командом на Блиском истоку.

Поред тога, деловање ЈВУО обухватало је више различитих облика активности. Они су укључивали борбу против војних снага у Независној Држави Хрватској, које су сматране једним од главних узрока војног слома током Априлског рата, као и сукоба са југословенским снагама. Даље активности подразумевале су успостављање логистичке подршке у оквиру српске колаборационистичке управе, организацију људства путем легализације или инфилтрације, као и деловање појединих јединица у складу са ограниченим споразумима са немачким и италијанским командама у западним деловима земље.
Коначни циљ ових активности био је стварање снажне подземне војне организације, обједињавање расположивих снага и подизање општег устанка у тренутку доласка савезничких трупа на територију Југославије.

Као део широке савезничке антиосовинске коалиције, Југословенска војска у отаџбини је, уз знатно мање жртве него у претходном рату, циљаним деловањем постигла значајне војне успехе. Они су се нарочито огледали у офанзивним активностима усмереним на стварање простране слободне територије погодне за прихват савезничких инвазионих снага, као и у ометању и уништавању немачких транспортних и железничких комуникација, од значаја за снабдевање трупа у Северној Африци.
Поред тога, активности ЈВУО обухватале су и спасавање оборених савезничких ваздухопловаца, заштиту савезничких војних мисија, као и друге облике сарадње са савезницима. За овакав вид ангажовања, генерал Дража Михаиловић и поједини команданти били су одликовани престижним савезничким одликовањима.
Југословенска краљевска војска, која је током рата деловала у земљи, у заробљеништву и на Блиском истоку, била је укључена у оквире западних савезничких снага, од којих је добијала наоружање и војну опрему, делујући у складу са њиховим стратешким плановима. Мањи део тих снага, предвођен генералом Михаиловићем, остао је у земљи, где је на крају био војно поражен.]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5329.html Mon, 16 Mar 2026 18:09:24 +0100 Милослав Самарџић]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5329.html ПИШЕ: МА теолог Драган Крсмановић
Линк ка чланку:

https://www.pogledi.rs/proglasenje-djene...29322.html]]> ПИШЕ: МА теолог Драган Крсмановић
Линк ка чланку:

https://www.pogledi.rs/proglasenje-djene...29322.html]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5328.html Sun, 15 Mar 2026 17:48:16 +0100 Бранислав Марић]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5328.html Књига је о животу борби и страдању мог деде Војислава Јевремовића, Воје Триброђанина, Војводе Звишког, команданта Звишке бригаде Крајинског корпуса.
Воја је био председник четничког удружења Косте Пећанца када је формирао прве четничке одреде у источној Србији.
Књига је резултат вишегодишњег рада на утврђивању чињеница из књига, мукотрпног копања по архивама, документима. Књига није писана по стандардима историографских књига. Специфична је да се користим методологијом да о одређеној теми непосредно наводим цитате из различитих извора, чиме их сучељавам и остављам читаоцу да донесе закључак. То не значи да аутор не износи свој став. Понекад нисам био довољно груб у осуди комуниста. Мени, као унуку четничког војводе, не би нико ништа поверовао да сам за моју причу само навео да је извор у наведеној фусноти. Са друге стране, за сваки коришћени цитат наводим извор, име аутора, наслов књиге, број стране. За сваки архивски документ, архивски број. Читаоци не морају да купују наведене књиге, да иду у библиотеке и архиве, све је непосредно наведено. Тај мукотрпни посао сам ја урадио.
Књига је о Воји Триброђанину, о Звижду, источној Србији. О делу Србије који је био четнички крај где је комунизма било у траговима. После рата цео крај је бољшевизован, написани су томови лажне историје и осим неколико важних књига које је приредио, објавио неуморни Милослав Самарџић, о источној Србији у Другом св. рату није писано.
Књига је пре свега била намењена Војиним потомцима и људима који су знали ко је био Воја, али који осим ознашких и удбашких, пласираних верзија нису знали ништа више. На крају, књигу могу да читају и они који ништа не знају о тим бурним временима у источној Србији, али и најбољи познаваоци ће наћи нешто ново. Сазнаћете о хапшењима Војине породице, о разлозима разлаза четника и партизана, о разлозима да Пећанчев војвода спас потражи код Горњачана, о првим борбама са комунистима и њиховом страдању. Сазнаћете истину о Војиној легализацији, о доушничкој улози комуниста у Војином хапшењу и одвођењу у логор и имаћете јединствену могућност да читате Војин немачки досије. Сазнаћете о сензационалном бегу из воза у Загребу, Воје и пук. Живојина Ђурића. Кроз депеше Врховне команде у комуникацији са водећим официрима ЈВуО сазнаћете и о борби за Звишки срез између Пилетића и Оцокољића, о постојању Звишких бригада, Звишког корпуса. Читаћете о „Кестионеру“, о уцењеној глави „Свишке фојфоте“, и да станем у 1943. години.
Поред примарне грађе, архивских докумената, користио сам и наводио извештај са Војиног испитивања која је Озна вршила месец дана у Пожаревцу.
Посебно сам радио на прилозима где сам имао жељу да сачувам од заборава људе који су чинили Звишку бригаду и одреде који су јој претходили. Од хиљада људи успео сам нажалост, да поменем само неколико стотина.
Прилози су:
I              Звишки одреди, Звишка бригада, батаљони
Ia           Официри, подофицири
Ib           Списак војника, сарадника, јатака
Ic            Звишка бригада – Војин списак официра и подофицира
Id           Звишка бригада – извештај Озне
Ie           Списак људства V батаљона Звишке бригаде
II            ОЗНА Репресија комунистичког режима у Србији 1944-1946. документи
III           Ко је ко
IV           О српским комунистима
V            Скраћенице
VI           Важније немачке скраћенице
VIa         Немачки чинови
 
Регистар имена има нешто мање од хиљаду имена.
Регистар места од интереса има око 180 места
Формат је Б5, 624 страна, књига је илустрована, има фотографија објављених први пут.
Заинтересовани за још информација о књизи, садржају, поставе евентуално питање или жељи да набаве књигу могу да ми се обрате на мејл:
vojatribrodjanin@gmail.com]]> Књига је о животу борби и страдању мог деде Војислава Јевремовића, Воје Триброђанина, Војводе Звишког, команданта Звишке бригаде Крајинског корпуса.
Воја је био председник четничког удружења Косте Пећанца када је формирао прве четничке одреде у источној Србији.
Књига је резултат вишегодишњег рада на утврђивању чињеница из књига, мукотрпног копања по архивама, документима. Књига није писана по стандардима историографских књига. Специфична је да се користим методологијом да о одређеној теми непосредно наводим цитате из различитих извора, чиме их сучељавам и остављам читаоцу да донесе закључак. То не значи да аутор не износи свој став. Понекад нисам био довољно груб у осуди комуниста. Мени, као унуку четничког војводе, не би нико ништа поверовао да сам за моју причу само навео да је извор у наведеној фусноти. Са друге стране, за сваки коришћени цитат наводим извор, име аутора, наслов књиге, број стране. За сваки архивски документ, архивски број. Читаоци не морају да купују наведене књиге, да иду у библиотеке и архиве, све је непосредно наведено. Тај мукотрпни посао сам ја урадио.
Књига је о Воји Триброђанину, о Звижду, источној Србији. О делу Србије који је био четнички крај где је комунизма било у траговима. После рата цео крај је бољшевизован, написани су томови лажне историје и осим неколико важних књига које је приредио, објавио неуморни Милослав Самарџић, о источној Србији у Другом св. рату није писано.
Књига је пре свега била намењена Војиним потомцима и људима који су знали ко је био Воја, али који осим ознашких и удбашких, пласираних верзија нису знали ништа више. На крају, књигу могу да читају и они који ништа не знају о тим бурним временима у источној Србији, али и најбољи познаваоци ће наћи нешто ново. Сазнаћете о хапшењима Војине породице, о разлозима разлаза четника и партизана, о разлозима да Пећанчев војвода спас потражи код Горњачана, о првим борбама са комунистима и њиховом страдању. Сазнаћете истину о Војиној легализацији, о доушничкој улози комуниста у Војином хапшењу и одвођењу у логор и имаћете јединствену могућност да читате Војин немачки досије. Сазнаћете о сензационалном бегу из воза у Загребу, Воје и пук. Живојина Ђурића. Кроз депеше Врховне команде у комуникацији са водећим официрима ЈВуО сазнаћете и о борби за Звишки срез између Пилетића и Оцокољића, о постојању Звишких бригада, Звишког корпуса. Читаћете о „Кестионеру“, о уцењеној глави „Свишке фојфоте“, и да станем у 1943. години.
Поред примарне грађе, архивских докумената, користио сам и наводио извештај са Војиног испитивања која је Озна вршила месец дана у Пожаревцу.
Посебно сам радио на прилозима где сам имао жељу да сачувам од заборава људе који су чинили Звишку бригаду и одреде који су јој претходили. Од хиљада људи успео сам нажалост, да поменем само неколико стотина.
Прилози су:
I              Звишки одреди, Звишка бригада, батаљони
Ia           Официри, подофицири
Ib           Списак војника, сарадника, јатака
Ic            Звишка бригада – Војин списак официра и подофицира
Id           Звишка бригада – извештај Озне
Ie           Списак људства V батаљона Звишке бригаде
II            ОЗНА Репресија комунистичког режима у Србији 1944-1946. документи
III           Ко је ко
IV           О српским комунистима
V            Скраћенице
VI           Важније немачке скраћенице
VIa         Немачки чинови
 
Регистар имена има нешто мање од хиљаду имена.
Регистар места од интереса има око 180 места
Формат је Б5, 624 страна, књига је илустрована, има фотографија објављених први пут.
Заинтересовани за још информација о књизи, садржају, поставе евентуално питање или жељи да набаве књигу могу да ми се обрате на мејл:
vojatribrodjanin@gmail.com]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5327.html Fri, 06 Mar 2026 10:29:07 +0100 Перун]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5327.html
Поштовани Саборци,

После вишегодишњег архивског и теренског истраживања и двогодишњег писања, у последњим  фазама припреме за штампу нашла се шеста по реду монографија Дејана Ђерића, овога пута у коауторству са Урошем Лукићем, која носи назив ТЕЖИНА ЗАКЛЕТВЕ, и представља II том раније објављеног дела. У своме поднаслову “Ратни пут Бајинобаштана и споменица настрадалима за краља и отаџбину 1941-1953”, она нам, по узору на први том књиге, даје богату слику о ратним и поратним дешавањима на територију ондашњег Рачанског среза. Краси је и споменица настрадалима под командом ђенерала Драже Михаиловића. Рачанска бригада - јединица за коју готово да нисмо ни знали да постоји - њеном појавим добила је једну од најсвеобухватнијих монографија од свих јединица ЈВуО. У последњем поглављу књиге дати су и брижљиво састављени спискови настрадалих у рату.

Урађена тако детаљно да излази из оквира локалне историје, “ТЕЖИНА ЗАКЛЕТВЕ II ТОМ” представља незаобилазно штиво за све оне који нашу трагично избледелу прошлост желе да спознају на објективан и идеолошки необојен начин.

Цена књиге у претплати једнака је њеној цени коштања у штампи. Имена претплатника биће уписана у захвалници. Више детаља на плакату у прилогу.


]]>
Поштовани Саборци,

После вишегодишњег архивског и теренског истраживања и двогодишњег писања, у последњим  фазама припреме за штампу нашла се шеста по реду монографија Дејана Ђерића, овога пута у коауторству са Урошем Лукићем, која носи назив ТЕЖИНА ЗАКЛЕТВЕ, и представља II том раније објављеног дела. У своме поднаслову “Ратни пут Бајинобаштана и споменица настрадалима за краља и отаџбину 1941-1953”, она нам, по узору на први том књиге, даје богату слику о ратним и поратним дешавањима на територију ондашњег Рачанског среза. Краси је и споменица настрадалима под командом ђенерала Драже Михаиловића. Рачанска бригада - јединица за коју готово да нисмо ни знали да постоји - њеном појавим добила је једну од најсвеобухватнијих монографија од свих јединица ЈВуО. У последњем поглављу књиге дати су и брижљиво састављени спискови настрадалих у рату.

Урађена тако детаљно да излази из оквира локалне историје, “ТЕЖИНА ЗАКЛЕТВЕ II ТОМ” представља незаобилазно штиво за све оне који нашу трагично избледелу прошлост желе да спознају на објективан и идеолошки необојен начин.

Цена књиге у претплати једнака је њеној цени коштања у штампи. Имена претплатника биће уписана у захвалници. Више детаља на плакату у прилогу.


]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5316.html Sat, 10 Jan 2026 18:40:33 +0100 Милослав Самарџић]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5316.html
Крајем 1944. године генерал Дража Михаиловић наредио је свим командантима бригада да саставе спискове погинулих у дотадашњим борбама. Прописао је да се унесу следећи подаци: Име и презиме погинулог, одакле је, у борби против ког непријатеља и где је погинуо, као и где је сахрањен.

Југословенска војска - Дражини четници - имала је око 500 бригада. Спискови су сачињени, али су после рата систематски уништавани од стране комуниста. Јер, ови спискови из темеља руше њихову пропаганду о сарадњи четника са Немцима, усташама и осталим непријатељима. 

У Војном архиву у Београду, неким чудом, у неком кутку, остало је свега неколико ових извештаја. Сем њих, познат је још један, који су сачували Рогатичани - списак палих четника Рогатичке бригаде. Копију овог извештаја добио сам још пре више деценија, а збирне податке објавио сам у књизи ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета''.

Извештај је потписао командант Рогатичке бригаде, поручник Радомир Нешковић. Укупно је уписао 453 имена погинулих четника. Бригада је имала велики ратни пут - од Книна на западу, до Херцеговине и Вишеграда на истоку. Из колоне о борбама и местима тих борби, види се да се Рогатичка бригада највише борила против усташа. Њених 350 четника погинуло је од усташа, затим 72 од партизана и 28 од Немаца.

Линк ка свим страницама извештаја:
https://www.pogledi.rs/imena-palih-cetni...29211.html]]>
Крајем 1944. године генерал Дража Михаиловић наредио је свим командантима бригада да саставе спискове погинулих у дотадашњим борбама. Прописао је да се унесу следећи подаци: Име и презиме погинулог, одакле је, у борби против ког непријатеља и где је погинуо, као и где је сахрањен.

Југословенска војска - Дражини четници - имала је око 500 бригада. Спискови су сачињени, али су после рата систематски уништавани од стране комуниста. Јер, ови спискови из темеља руше њихову пропаганду о сарадњи четника са Немцима, усташама и осталим непријатељима. 

У Војном архиву у Београду, неким чудом, у неком кутку, остало је свега неколико ових извештаја. Сем њих, познат је још један, који су сачували Рогатичани - списак палих четника Рогатичке бригаде. Копију овог извештаја добио сам још пре више деценија, а збирне податке објавио сам у књизи ''Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета''.

Извештај је потписао командант Рогатичке бригаде, поручник Радомир Нешковић. Укупно је уписао 453 имена погинулих четника. Бригада је имала велики ратни пут - од Книна на западу, до Херцеговине и Вишеграда на истоку. Из колоне о борбама и местима тих борби, види се да се Рогатичка бригада највише борила против усташа. Њених 350 четника погинуло је од усташа, затим 72 од партизана и 28 од Немаца.

Линк ка свим страницама извештаја:
https://www.pogledi.rs/imena-palih-cetni...29211.html]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5310.html Sat, 20 Dec 2025 21:56:52 +0100 Милослав Самарџић]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5310.html

Ексклузивна документа, сведочења и фотографије, на укупно 900 страна.

ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990 или електронском поштом: pogledikg@gmail.com
Потребно је да наведете име, презиме, адресу и број мобилног телефона.
Плаћање поштару, приликом преузимања књига.
ЦЕНА ЗА СВИХ 5 КЊИГА: 3.600 ДИНАРА.
ПОШТАРИНА И ПОРЕЗ УРАЧУНАТИ

1. Милослав Самарџић: КАКО И ЗАШТО СЕ КРИЈЕ ИСТИНА О ЗЛОЧИНИМА КОМУНИСТА?
Фокус књиге је на системима скривања највећег покоља становништва у историји Србије, који су починили комунисти 1944/45. Као најуспешније показако се скривање под фирмом борбе за откривање истине о овом покољу - под којом све време наступају историчари Института за савремену историју.
Меки повез, илустровано, 160 страна.

2. ЗАБРАЊЕНИ ОЧЕВИ У ИСПОВЕСТИМА СВОЈЕ ДЕЦЕ
У књизи говоре деца краљева Александра Првог и Петра Другог, кнеза Андрије, као и деца ђенерала Драже, Драгише Васића, Драгутина Кесеровића, Николе Калабића, Павла Ђуришића, Вучка Игњатовића, Леониде Петровића, Радомира Петровића Кента, Матије Бећковића...
Меки повез, илустровано, 280 страна.

3. Милослав Самарџић: БИТКА НА НЕРЕТВИ - ДЕМИСТИФИКАЦИЈА
У стварном животу било је овако:
Недеља, 14. март 1943. године. У Горњем Вакуфу, немачки официри долазе у кућу у којој је становао Коча Поповић, командант 1. пролетерске дивизије, и честитају му рођендан. Истовремено, у Јабланици, недалеко одатле, партизани несметано прелазе преко моста на реци Неретви.
У филму ''Битка на Неретви'' приказано је овако:
Партизани савладавају Немце, Италијане, четнике и усташе и прелазе мост у Јабланици, док их бомбардују и митраљирају ''штуке''.
Шта се заиста дешавало у долини реке Неретве?
Меки повез, илустровано, 200 страна.

4. Радомир Петровић Кент: ЧЕТНИЦИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ
Књига чувеног команданта 1. бољевачке бригаде Тимочког корпуса – једне од најјачих четничких бригада. Реална историја четничког покрета у Вељковој крајини; Љубица и Кент – највећа љубавна прича Крајине, опевана у народној песми; Отворено писмо америчким пилотима које је Кент спасавао од Немаца, а који данас са Немцима заједно бомбардују Србе …
У поглављу о Босни, као професионални новинар, Кент разоткрива кампању западних медија против српског народа у Републици Српској…
Меки повез, илустровано, 160 страна.

5. Игор Ивановић: ТАЈНА ДРАЖИНОГ ГРОБА
Потрага за Дражиним гробом се не обуставља, већ се само одбацује удбашка верзија. А пошто се показало да држава може да ангажује довољно стручњака са савременом опремом, као што је то учињено на локацији коју је означила УДБ-а, на Ади Циганлији, онда неће бити проблем ни да се то понови на двема највероватнијим локацијама.
Меки повез, илустровано, 106 страна.

ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990 или електронском поштом: pogledikg@gmail.com
Потребно је да наведете име, презиме, адресу и број мобилног телефона.
Плаћање поштару, приликом преузимања књига.
ЦЕНА ЗА СВИХ 5 КЊИГА: 3.600 ДИНАРА.
ПОШТАРИНА И ПОРЕЗ УРАЧУНАТИ

Опширније:
https://www.pogledi.rs/novi-komplet-sa-p...29184.html]]>

Ексклузивна документа, сведочења и фотографије, на укупно 900 страна.

ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990 или електронском поштом: pogledikg@gmail.com
Потребно је да наведете име, презиме, адресу и број мобилног телефона.
Плаћање поштару, приликом преузимања књига.
ЦЕНА ЗА СВИХ 5 КЊИГА: 3.600 ДИНАРА.
ПОШТАРИНА И ПОРЕЗ УРАЧУНАТИ

1. Милослав Самарџић: КАКО И ЗАШТО СЕ КРИЈЕ ИСТИНА О ЗЛОЧИНИМА КОМУНИСТА?
Фокус књиге је на системима скривања највећег покоља становништва у историји Србије, који су починили комунисти 1944/45. Као најуспешније показако се скривање под фирмом борбе за откривање истине о овом покољу - под којом све време наступају историчари Института за савремену историју.
Меки повез, илустровано, 160 страна.

2. ЗАБРАЊЕНИ ОЧЕВИ У ИСПОВЕСТИМА СВОЈЕ ДЕЦЕ
У књизи говоре деца краљева Александра Првог и Петра Другог, кнеза Андрије, као и деца ђенерала Драже, Драгише Васића, Драгутина Кесеровића, Николе Калабића, Павла Ђуришића, Вучка Игњатовића, Леониде Петровића, Радомира Петровића Кента, Матије Бећковића...
Меки повез, илустровано, 280 страна.

3. Милослав Самарџић: БИТКА НА НЕРЕТВИ - ДЕМИСТИФИКАЦИЈА
У стварном животу било је овако:
Недеља, 14. март 1943. године. У Горњем Вакуфу, немачки официри долазе у кућу у којој је становао Коча Поповић, командант 1. пролетерске дивизије, и честитају му рођендан. Истовремено, у Јабланици, недалеко одатле, партизани несметано прелазе преко моста на реци Неретви.
У филму ''Битка на Неретви'' приказано је овако:
Партизани савладавају Немце, Италијане, четнике и усташе и прелазе мост у Јабланици, док их бомбардују и митраљирају ''штуке''.
Шта се заиста дешавало у долини реке Неретве?
Меки повез, илустровано, 200 страна.

4. Радомир Петровић Кент: ЧЕТНИЦИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ
Књига чувеног команданта 1. бољевачке бригаде Тимочког корпуса – једне од најјачих четничких бригада. Реална историја четничког покрета у Вељковој крајини; Љубица и Кент – највећа љубавна прича Крајине, опевана у народној песми; Отворено писмо америчким пилотима које је Кент спасавао од Немаца, а који данас са Немцима заједно бомбардују Србе …
У поглављу о Босни, као професионални новинар, Кент разоткрива кампању западних медија против српског народа у Републици Српској…
Меки повез, илустровано, 160 страна.

5. Игор Ивановић: ТАЈНА ДРАЖИНОГ ГРОБА
Потрага за Дражиним гробом се не обуставља, већ се само одбацује удбашка верзија. А пошто се показало да држава може да ангажује довољно стручњака са савременом опремом, као што је то учињено на локацији коју је означила УДБ-а, на Ади Циганлији, онда неће бити проблем ни да се то понови на двема највероватнијим локацијама.
Меки повез, илустровано, 106 страна.

ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990 или електронском поштом: pogledikg@gmail.com
Потребно је да наведете име, презиме, адресу и број мобилног телефона.
Плаћање поштару, приликом преузимања књига.
ЦЕНА ЗА СВИХ 5 КЊИГА: 3.600 ДИНАРА.
ПОШТАРИНА И ПОРЕЗ УРАЧУНАТИ

Опширније:
https://www.pogledi.rs/novi-komplet-sa-p...29184.html]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5308.html Thu, 18 Dec 2025 10:32:09 +0100 Mekenzi]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5308.html Цитат:милан:

Јављамо тужну вијест

Рано јутрос, дан пред своју крсну славу Никољдан, у Требињу је преминуо легендарни српски командант, Војвода Славко (Илије) Алексић. Отишао је физички, не у смрт већ у бесмртност, легенду и мит.

Рођен је 1. септембра 1956. године у Билећи. Дио живота је провео у Сарајеву, радећи и студирајући право.
Од почетка Одбрамбено-отаџбинског рата командовао је Новосарајевским четничким одредом, јединицом храбрих српских и руских бораца, борећи се на разним фронтовима. Дао је огроман допринос у ослобођењу Трнова 1993. године.
Нарочито се истакао на сарајевском ратишту,у борбама на Јеврејском гробљу и одбрани Грбавице. Три пута је рањаван.
Након завршетка рата вјешто је избјегао два покушаја хапшења од стране окупационих снага, 1996. и 1997. године.

За Војводу га је именовао Момчило Ђујић, 27. јануара 1999. године,


Бог душу да ти прости. Слава ти и хвала, легендо!

Лака му црна српска земља!


Царско небеско!]]> Цитат:милан:

Јављамо тужну вијест

Рано јутрос, дан пред своју крсну славу Никољдан, у Требињу је преминуо легендарни српски командант, Војвода Славко (Илије) Алексић. Отишао је физички, не у смрт већ у бесмртност, легенду и мит.

Рођен је 1. септембра 1956. године у Билећи. Дио живота је провео у Сарајеву, радећи и студирајући право.
Од почетка Одбрамбено-отаџбинског рата командовао је Новосарајевским четничким одредом, јединицом храбрих српских и руских бораца, борећи се на разним фронтовима. Дао је огроман допринос у ослобођењу Трнова 1993. године.
Нарочито се истакао на сарајевском ратишту,у борбама на Јеврејском гробљу и одбрани Грбавице. Три пута је рањаван.
Након завршетка рата вјешто је избјегао два покушаја хапшења од стране окупационих снага, 1996. и 1997. године.

За Војводу га је именовао Момчило Ђујић, 27. јануара 1999. године,


Бог душу да ти прости. Слава ти и хвала, легендо!

Лака му црна српска земља!


Царско небеско!]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5305.html Sat, 13 Dec 2025 19:52:23 +0100 Милослав Самарџић]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5305.html ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Лин ка чланку:
https://www.pogledi.rs/u-lici-dalmaciji-...29154.html]]> ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Лин ка чланку:
https://www.pogledi.rs/u-lici-dalmaciji-...29154.html]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5295.html Tue, 18 Nov 2025 19:17:00 +0100 Милослав Самарџић]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5295.html Пише: Младомир Ћурчић
Линк ка чланку:

https://www.pogledi.rs/ivanjica-prvi-osl...29135.html]]> Пише: Младомир Ћурчић
Линк ка чланку:

https://www.pogledi.rs/ivanjica-prvi-osl...29135.html]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5281.html Mon, 29 Sep 2025 21:34:36 +0200 Шумадинац]]> https://www.pogledi.rs/forum/thread-5281.html ]]> ]]>