[Николај]

Сутра ће бити 70 година од масакра (партизана) у Дрвару и Титовог бекства у Италију:

http://www.pogledi.rs/desant-na-drvar-i-...iz-zemlje/

[Захумље]

http://books.google.co.uk/books?id=XjSkA...r%20attack%

[Брада]

http://www.bundesheer.at/omz/grafiken/vo...in1107.png

На овој њемачкој мапи наведен је и покрет Четника, са планине Цинцар више Ливна ка Гламочу и даље на сјевер Гламочким пољем.
из тог краја је "Дувњаков Четнички Одред" и у то вријеме је он био дио ДЧД, а није никад био толиког бројног стања (500 људи), постојале су четничке петорке у Гламочком Пољу састављене од домаћих бораца које су крстариле тим крајем и преко Млиништа, Подгора и Врбљана биле су повезане са Дреновићем на Сјеверо-Истоку, од њега су примали и команду.

Желио би да питам дали неко зна о којој јединици је ријеч? И дали је то што је наведено на карти за Четнике уопште тачно

[Милослав Самарџић]

Комунисту су одавно објавили план Операције ''Скок коњића'' и друга немачка документа везана за операцију, укључујући и завршни извештај. Четници се не помињу.

[Брада]

ZAPOVEST KOMANDANTA DINARSKE ČETNIČKE OBLASTI OD 26. MAJA 1944. KOMANDANTIMA KORPUSA ZA NAPAD NA JEDINICE NOVJ KOD DRVARA1

[ŠTAB]

dinarske Četničke oblasti Pov. Br. Sl.

26 maja 1944

Položaj

ZAPOVEST

Sekcije: Knin, Drvar, Split, razmere 1 : 100.000

Odpočela je ofanziva sa svih strana na poslednju Titovu republiku na prostoru Bos. Grahovo — Drvar — Ključ — — Kupres — Livno2.

U ovoj akciji mora da uzmu učešća sve raspoložive jedinice Dinarske Četničke oblasti koristeći opštu ofanzivu na neprijatelja3, sa ciljem da se neprijatelju nanese što više gubitaka, izvrši prikupljanje novih boraca i sprovede četnička organizacija u ovim čisto srpskim krajevima koji su do sada bili pod terorom Crvenih.

Za izvršenje prednjega,

NAREĐUJEM

A. — 1) Komandant I. Bos. Korpusa4 — »Gavrila Principa« uzeće učešća sa celokupnim snagama ovoga Korpusa u ovoj akciji po sledećem:

Sa 1. i 4. Brigadom pravcem Risovac — Bos. Grahovo — Obijaj — Marino Brdo — Tičevo. Svoj rad saobražavati dejstvu glavnih snaga koje operišu na ovom pravcu, i prema prilikama i situaciji na terenu.

2) 2. i 3. brigada Bosanskog Korpusa pod komandom komandanta Šatorske Brigade potporučnika Marka Ćućuza kre-nuće pravcem Kijevo — Cetina gde će se sastati sa snagama Cetinske i Dinarske brigade, sastaviti operativni plan sa nastupanjem pravcem: Gnjat — Uniški Doci — Peulje Gornje — — Marino Brdo — Tičevo saobražavajući pokret i rad radu glavnih snaga i prilikama i situaciji na terenu.

B. — 1) Komandant 502 Korpusa Dinarske Cetinske Oblasti kapetan Žika Mladenović uzeće učešća u ovoj akciji po sle-dećem :

Sa celokupnim Strmičkim i Golubićkim bataljonom i delom trećeg bataljona preduzeće akciju na delu fronta Uili-ca — Dinara, oslanjajući se desno na rad glavnih snaga i održavajući vezu sa Komandantom korpusa »Gavrila Principa« na opštem pravcu njegovog kretanja kako je izneto pod tač. A.

2) Plavanjska brigada ovoga Korpusa sa celokupnom svojom snagom preduzeće akciju pravcem: Donji i Gornji Tiško-vac — Uilica sa zadatkom čišćenja Tromeđe držeći vezu desno sa Strmičkim i Golubićskim bataljonom istoga korpusa i dalji rad saobražavati situaciji i prilikama na terenu.—

V. — 1) Komandant 501 Korpusa (Kosovskog) uzeće učešća u ovoj akciji sa Dinarskom brigadom i Cetinsko-Civljanskim bataljonom Cetinske brigade. Ove jedinice prikupiće se tokom današnjeg dana u selu Cetini gde će se sastati sa 2. i 3. brigadom Korpusa Gavrila Principa te po zajedničkom stvorenom planu preduzeti akciju pravcem Gnjat — Uniški Doci — Gornje Peulje — Tičevo. Pokret sutra 27 maja iz Cetine u 6 časova (u jutro).

Sve jedinice pod A, B. i V, imaju poći u naređenu operaciju bez obzira na stanje municije i hrane. Snabdevanje jedinica sa hranom, u koliko je ne budu imale sa sobom, putem rekvizicije na terenu pri čemu se skreće naročita pažnja komandantima da ova rekvizija ne bude pljačka nego organizo-vana i u najpotrebnijem obimu, te kako narod nebi mislio da smo došli da ga pljačkamo. Kako je ovo odsudna akcija za uništenje i zadnje Titine republike u ovu akciju treba sa elanom da uzme učešća sve bez obzira na glad, golotinju i bosotinju.

Jedinice Bosanskog Korpusa tj. 1. i 4. brigada poćiće prema usmenom naređenju i sporazumu sa Komandantom Korpusa.

Jedinice 502 Korpusa krenuće odmah na izvršenje zadatka čim prime ovu zapovest. —

Sve ostale snage Korpusa pod A, B i V, a koje ne uzimaju aktivnog učešća u ovoj akciji posešće položaje koje im odrede Komandanti Korpusa i biti spremne za hvatanje begu-naca i partizanskih dezertera kao i eventualno uništavanje i hvatanje većih partizanskih delova koji bi pokušali da se probiju i prebace kroz njihovu teritoriju. —

Štab Divizije od sutra 27 maja od 12 časova nalaziće se na Jelinom Polju gde će svi Komandanti slati izveštaje i tražiti instrukcije u koliko im to bude potrebno. Sve jedinice međusobno će održavati vezu prema borbenim zadacima raspoznavanja koji se jedinicama redovno dostavljaju.

Sav zarobljeni materijal Komandanti će prikupiti po Korpusima, a iz Korpusa dostaviti u Štab Divizije te da se na taj način spreči razvlačenje i zloupotreba zarobljenog materijala te kako bi isti poslužio opštim interesima i našoj organizaciji.—

Na izvršenje: Sada je 11 časova.

S VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADŽBINU

KOMANDANT Vojvoda, M. Đujić

Dostavljeno:

K-tima I. Bos. Korpusa (Gavrila Principa) -tu 501 Korpusa (Kosovskog) i -tu 502 Korpusa.

Arhiva6


1 Fotokopija originala (pisanog na mašini, latinicom) u Arhivu VII, Ča, k. 153, reg. br. 32/6 (H-V-595).

4 Komandant je bio poručnik Milan Cvetičanin.

5 Okrugli pečat: »Štab Dinarske Četničke Divizije — Đeneralštab«.

6 Napisano ćirilicom.

Заповест команданта Динарске четничке области од 26. маја 1944. командантима корпуса за напад на јединице НОВЈ код Дрвара
Ово на Српској википедији наводе као доказ учешћа Четника у операцији, правци се подударају само је Четнички покрет заказан за 26.Мај а напад Њемаца за 25.Мај.
Има још:

Учешће четника у Дрварској операцији

Према немачким[13] и четничким документима[14] из рејона Книна према Дрвару са Првим пуком Бранденбург заједнички су наступали делови Динарске дивизије ЈВуО.

Према документима Тринаесте пролетерске бригаде, заједно са главнином 7. СС дивизије која је наступала из Бањалуке и Јајца, наступале су и бригаде Босанскокрајишког корпуса ЈВуО[15].

Према извештају Курта Рибкеа команданта 500. СС падобранског ловачког батаљона, у проширени састав његовог батаљона укључен је и известан број четника[16].

Осим укључивањем у своје борбене групе, четнике су Немци употребљавали за извиђачке и обавештајне делатности. У овим активностима Немци су од њих имали највеће користи.

У наређењу штаба Друге оклопне армије од 21. маја за операцију Реселшпрунг наведено је:
Викицитати „д) Борбена група ојачани 1. пук Бранденбург (без 1. батаљона) са потчињеним борбеним групама (напада) од Книна према Босанском Грахову, отуда мањим борбеним групама према линији Прекаја (14 км југоисточно од Дрвара) – Дрвар. Задатак: хватање банди и штабова које се извлаче према југу. Група носи камуфлажну одећу. нем. d) Kampfgruppe verst.1.Rgt.Brandenburg (ohne I.Btl.) mit unterstellten Kampfgemeinschaften von KNIN auf BOS.GRAHOVO, von dort in mehreren Kampfgruppen gegen Linie PREKAJA (14 SO DRVAR) - DRVAR.Auftrag : Auffangen von nach Süd ausweichenden Banden und Stäben.Gruppe trägt Tarnbekleidung.“

[17]

Из наређења Друге оклопне армије од 23. маја:

„1. пук Бранденбург (наређење за подршку операције Реселшпрунг): ... 1. пук Бранденбург потчињава 1 артиљеријску и једну инжињеријску чету 373. дивизије и борбене групе, дана икс у 5:00 позлази из области Книна, журно поседа Босанско Грахово, и одатле широким фронтом од Прекаје до Дрвара и пресреће и уништава бандитске штабове и снаге које се пробијају према југу.нем. 1. Rgt. Brandenburg (23.5.44 - Befehl für Unterstützung des Unternehmen Rösselsprung): ...
3) 1.Rgt.Brandenburg, unterstellt 1 Schtz., und 1 Pi.-Kp. der 373.DIV., und Kampfgemeinschaften tritt am x-Tag um o5.oo Uhr aus Raum KNIN nach Norden an, nimmt rasch BOS.GRAHOVO und geht von dort unverzüglich mit mehreren Kampfgruppen in breiter Front auf Linie PREKAJA - DRVAR vor, um etwaige aus dem Raum DRVAR nach Süden ausbrechende Bandenstäbe und -kräfte abzufangen oder zu vernichten.“

[18]

У извештају 1. пука Бранденбург од 12. јуна 1944. на следећи начин је оцењен допринос четника:
„10.) Сарадња са К. Г. стално наилази на тешкоће услед недисциплине, конфузије у унутрашњим политичким односима и тешком снабдевању храном и посебно муницијом. Њихова велика бројност нема значаја у озбиљним борбама. Једина корист коју је пук имао од присуства ових формације је у томе што је пук радио на основу стања непријатељских покрета и приближне јачине противника и могао да постави своје обезбеђење у складу са тим. При нападним подухватима отуда се може рачунати само на властиту борбену снагу. нем. 10.) Die Zusammenarbeit mit den K.K.G. stösst immer wieder auf Schwierigkeiten auf Grund der Undiszipliniertheit ihrer ungehörigen, Verwirrung der innerpolitischen Verhältnisse und in trugen der Versorgung mit Verpflegung und vor allem mit Munition. Die hohe Zahl ihrer Kopfstärke hat keinerlei Bedeutung bei ernsthaften Kampfhandlungen. Den einzigen Nutzen, den das Regiment durch die Anwesenheit dieser Verbände hatte, bestand darin, daß das Regiment laufend über den Stand der Feindbewegungen und die ungefähre Stärke des Gegners orientiert war und die eigenen Sicherungen damit verdichten konnte. Beim Ansatz eigener Angriffs-Unternehmen darf deshalb nur mit eigener Gefechtsstärke gerechnet werden.“

[19]

Извештај од јуна 1944 даје општу позитивну оцену о доприносу четника:

„Б. борбене групе. Босански корпус, група Марић и Косовски корпус са успехом су коришћени у операцији Реселшпрунг... Дреновић је погинуо у енглеском ваздушном нападу. нем. B. Kampfgemeinschaften.
Das bosn. Korps, die gruppe Maric und das Kosovo-Korps sind mit Erfolg bei der Unternehmen Rösselsprung eingesetzt werden. Drenovic ist durch englischen Tieffliegerangriff gefallen.“

И на С/Х Википедији:

Učešće četnika u Drvarskoj operaciji

"Izviđačke zadatke izvršavaju besprijekorno; vođstvo im je dobro, a ljudstvo naviklo na fizičke napore; neophodni su pri osiguranju komunikacija, posebno zbog pomanjkanja vlastitih trupa; iako su se tokom operacije „Rösselsprung“ Đujićevi odredi dobro pokazali, na njih se nikada ne može potpuno osloniti - izbjegavaju otvorenu borbu sa neprijateljem pravdajući se nedostatkom teškog oružja i municije."[17]

– Njemački izvještaj o četnicima

Ujutro 25. maja Đujiću je naređeno da jedinice, prethodno prikupljene sjeveroistočno od Knina, udare prema Drvaru i od Tiškovca, i preko Bosanskog Grahova. Prema izveštaju komandanta 500. SS padobranskog lovačkog bataljona, u prošireni sastav ovog bataljona uključen je i izvestan broj četnika.[18] Prema nemačkim i četničkim dokumentima, iz rejona Knina prema Drvaru sa Prvim pukom Brandenburg zajednički su nastupali delovi Dinarske divizije.[19][20] Prema dokumentima 13. proleterske brigade, zajedno sa glavninom 7. SS divizije koja je nastupala iz Banjaluke i Jajca, nastupale su i brigade Bosanskokrajiškog korpusa JVuO.[21]

25. maja 1944 Danilo Salatić depešom izveštava Mihailovića da četnici nastupaju uporedno sa Nemcima:
Wikicitati „„Ofanziva na Titovu republiku uspešno se nastavlja. Nemci su je preduzeli iznenadno. Mi smo je predvideli po nekim podacima do kojih smo došli. Pre njih prešli smo preko Dinare i zagazili u republiku. Mi imamo jedan pravac i svoje položaje. Naša glavnina udara od Grahova prema Tičevu, Šatoru i Staretini. Ovladali smo potpuno grahovskom i livanjskom dolinom, preko kojih se kreću autokolone Nemaca."[22]“
(―)

Đujić je Milanu Cvjetićaninu naredio da se u operaciju »Rösselsprung« uključi »sa celokupnim snagama svoga Korpusa«. Dvije Cvjetićaninove brigade iz sastava 1. bosanskog korpusa »Gavrilo Princip« (1. i 4) nastupale su pravcem Risovac — Bosansko Grahovo — Obijaj — Marino brdo — Tičevo, gdje je bio štab 8. korpusa NOVJ. Tom kolonom je komandovao Milan Cvjetićanin. Drugom kolonom 1. bosanskog korpusa (2. i 3. brigada) na pravcu Kijevo — Cetina, »gde će se sastati sa snagama Cetinske i Dinarske brigade« 501. dalmatinskog korpusa, komandovao je potporučnik Markica Ćućuz.[1]

26. maja Đujić je obavijestio svoje korpuse da je »otpočela ofanziva sa svih strana na poslednju Titinu republiku na prostoru Bos. Grahovo — Drvar — Ključ — Kupres — Livno« i da »u ovoj akciji mora da uzmu učešća sve raspoložive jedinice Dinarske Četničke Oblasti koristeći opštu ofanzivu na neprijatelja«.[1] Đujić je osobno komandirao četničkim snagama u drvarskoj operaciji. On je u podne 27. maja izišao na Dinaru, u Jelino polje.[23]

[Милослав Самарџић]

Све четничке јединице имале су задатак да мотре на акције Немаца, да их користе и да што пре упадају на терен са кога ће се комунисти повући. Јер се знало да се они увек повлаче пред Немцима. Дакле требало је упасти на напуштени терен пре усташа и спречити усташе да масакрирају становништво.
Шта је друго требало да раде?
Кроз ове текстове је провучена комунистичка пропаганда, нпр. написано је као да је Ђујић знао за Операцију ''Скок коњића'', а наравно, није знао..
Данило Салатић није био на том сектору - ко зна ко је шта ту побркао. Био је у Херцеговини. Исто тако, у 500. батаљону, тј. у батаљону падобранаца баченом на Дрвар, није било четника. Било је нешто Хрвата. Опет, ко зна ко је шта ту побркао.

[Николај]

И из овог Ђујићевог наређења се види да је циљ да се искористи офанзива Немаца како би се уништавале комунистичке групе које претекну Немцима: "У овој акцији мора да узму учешћа све расположиве јединице Динарске Четничке области користећи општу офанзиву на непријатеља, са циљем да се непријатељу нанесе што више губитака, изврши прикупљање нових бораца и спроведе четничка организација у овим чисто српским крајевима који су до сада били под терором Црвених."
Из наређења се види да све четничке јединице има да делују независно од Немаца. Према томе, није реч о некаквој заједнички испланираној и спроведеној операцији.

Што се тиче овога

Prema izveštaju komandanta 500. SS padobranskog lovačkog bataljona, u prošireni sastav ovog bataljona uključen je i izvestan broj četnika.[18]

Извор за ову тврдњу су послератни мемоари Ота Кума, стр. 218, у којима наравно нема фуснота и позивања на изворе.

[Брада]

Све четничке јединице имале су задатак да мотре на акције Немаца, да их користе и да што пре упадају на терен са кога ће се комунисти повући. Јер се знало да се они увек повлаче пред Немцима. Дакле требало је упасти на напуштени терен пре усташа и спречити усташе да масакрирају становништво.
Шта је друго требало да раде?
Кроз ове текстове је провучена комунистичка пропаганда, нпр. написано је као да је Ђујић знао за Операцију ''Скок коњића'', а наравно, није знао..
Данило Салатић није био на том сектору - ко зна ко је шта ту побркао. Био је у Херцеговини. Исто тако, у 500. батаљону, тј. у батаљону падобранаца баченом на Дрвар, није било четника. Било је нешто Хрвата. Опет, ко зна ко је шта ту побркао.

И из овог Ђујићевог наређења се види да је циљ да се искористи офанзива Немаца како би се уништавале комунистичке групе које претекну Немцима: "У овој акцији мора да узму учешћа све расположиве јединице Динарске Четничке области користећи општу офанзиву на непријатеља, са циљем да се непријатељу нанесе што више губитака, изврши прикупљање нових бораца и спроведе четничка организација у овим чисто српским крајевима који су до сада били под терором Црвених."
Из наређења се види да све четничке јединице има да делују независно од Немаца. Према томе, није реч о некаквој заједнички испланираној и спроведеној операцији.

Што се тиче овога

Prema izveštaju komandanta 500. SS padobranskog lovačkog bataljona, u prošireni sastav ovog bataljona uključen je i izvestan broj četnika.[18]

Извор за ову тврдњу су послератни мемоари Ота Кума, стр. 218, у којима наравно нема фуснота и позивања на изворе.

За заштиту становништва Самарџић је у праву јер је ово био један од ријетких похода гдје "Принц Еуген" дивизија иза себе није остављала спаљена Српска села, нарочито у вријеме кретања ка Дрвару од Бања Луке преко Кључког краја и у захвату преко Срнетице и Клековаче, ту су заштиту народу обезбиједили људи из Босанско-Крајишког Корпуса.

[Милослав Самарџић]

Да можда немаш више података у злочинима 7 СС?
Не сећам се да сам негде нашао нешто о томе.
Наравно не рачунајући Операцију ''Копаоник'' и Опленац.

[Николај]

Нешто касније, 12. јула десио се и други злочин у селу Кошутица код Соколца. У околини овог села, партизани су, вероватно из заседе, убили једног немачког војника-извиђача из “Принц Еуген” дивизије, чији је леш пронађен на око 200 метара од џамије. Тога дана у село долазе 3-4 немачка војника ове дивизије и цивиле затварају у џамију и мектеб (верску школу).

Одатле их извлаче по групама и убијају из пушкомитраљеза, укупно њих 69. Сви су из Кошутица, осим једног из села Кути који се случајно затекао у Кошутицама. У извештају се сви побијени наводе по имену. Углавном су старци, жене и деца (од тога и једна беба, тек дан стара). И овде су поубијане жене муслимана на служби у усташама и домобранима, па чак и једног који се тада налазио на Источном фронту.

http://www.pogledi.rs/ustanak-1941-godin...njacima-2/


Има и ово:

Злочин у селу Велика јула 1944. године

[Милослав Самарџић]

За други случај пре бих рекао да је ''Скендербег''.

[Николај]

Читао сам још негде о том догађају, учествовали су и једни и други, али можда Шиптари више, мада не мења ствари.

Поред тога, "Принц Еуген" је поубијала и цивиле из неколико хрватских села код Отока и Сиња марта 1944. године, када су им ту изгинули од комуниста неки војници.

[Брада]

Да можда немаш више података у злочинима 7 СС?
Не сећам се да сам негде нашао нешто о томе.
Наравно не рачунајући Операцију ''Копаоник'' и Опленац.

Знам то из приче људи из тог краја, СС се кретао о Врбаса ка западу, кроз Мркоњић, даље преко села Медна и Врбљани после чега се дјеле на Вучијој Пољани и Лисини и сјеверно преко Срнетице и Аташевца и јужно преко села Преодац и Прекаја избијају на Дрвар. До раздвајања у двије колоне нису масовно убијали народ нити палили и пљачкали имовину. За касније (посље раздвајања колона) не знам, тада већ почињу борбе и јурњава за комунистима.
То сигурно није зато што Швапски есесовци воле Србе него из више разлога: то је била јединица састављена од Њемаца и имала је јасан војнички циљ, који је морала остварити што брже по неповољном терену, са њима нису ишли муслимански и Албански СС-овци нити Хрвати из ловачких јединица, о Усташама нема ни говора јер су се у том крају покушали појавити почетком рата и побијени су све до једног. Читав рат на том потезу без обзира дали су га држали Четници или Партизани није било Усташа. Ту и сад живе само Срби, нема села са Хрватима и турцима. И врло је могуће и ја вјерујем да је тако да су уз Њемце ишли и Дреновићеви борци зато што су сви људи који су били у четницима из тих крајева служили у Босанско-Крајишком корпусу. За њега се свакако зна да се трудио да на терену дјелује на тај начин да би заштитио народ. Зато се нпр. у долини Врбаса од Б.Луке до Јајца није десио већи злочин над Србима иако су се туда стално кретале окупационе и НДХ снаге .
Комунисти пишу да су се извукли правцем којим је раније прошла јужна колона, а исто тако пишу да се крајем операције цијела 7.СС нашла на Сјеверу Гламочког поља а они (партизани) су им умакли преко Млиништа, које се налази баш ту изнад сјеверног дјела Гламочког Поља.Мало ми је то натегнуто и нејасно. Од људи из тог краја знам да су се неки партизани посље Дрвара појавили још сјеверније према Кључу у селима Бусије, Врбљани, Ваганац, Слатина и Г.Рибник. Кроз нека од тих селе је раније прошла 7.СС.
Ово што Николај пише за Соколац то је други крај Босне.

[Милослав Самарџић]

Поред тога, "Принц Еуген" је поубијала и цивиле из неколико хрватских села код Отока и Сиња марта 1944. године, када су им ту изгинули од комуниста неки војници.

Знам за то, наводно око 2.000 Хрвата. Павелић је одмах објавио да су их поубијали четници и то се понегде и данас може чути.