17-10-2023, 12:23 AM
(16-10-2023, 02:31 PM)Бенито Пише: Извукао се тако што није дошао са својим јединицом на смотру, коју су заказали Немци на Алваџиници, у Чачку, за све легализоване четнике. А није дошао, јер је прислушкивао Немце и знао је да ће Немци заробити све четнике који се ту буду појавили. То је био, чини ми се, 26. октобар 1942. године. Од тада је Раковић био у шуми до краја живота.
Погинуо је почетком децембра 1944. године, у Миоковцима код Чачка, у кумовској кући. Комунисти су окружили кућу, а он је извршио самоубиство. Његово мртво тело комунисти су бацили у септичку јаму железничке станице у Чачку.
Један од његових прогонитеља, покрао је ствари из његове официрске торбе. Међу стварима је била и капсула цијанида. После неколико недеља тај је добио кијавицу, и мислио је да је она капсула нека врста лека, па је прогутао и убрзо умро. Тако је Раковић успео и после своје смрти да ликвидира једног партизана.
Мала исправка, није погинуо почетком него 25. децембра 1944. Чини ми се да није био жив кад је примљена депеша да је унапређен у мајора.
Колико се сећам, а не могу да се сетим извора сад у овом тренутку, кум га издао, а касније кумови наследници сви имали неке трагичне судбине.
Касније комунисти у једној од својих икс верзија искористили његово самоубиство за теорију са радио-станицом и Трифуном Ћосићем.