Оцена Теме:
  • 46 Гласов(а) - 4.52 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Милослав Самарџић одговара на ваша питања

http://www.yaxleyhistory.org/people/neb-...aster-way/
Одговори

(24-07-2014, 06:13 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(24-07-2014, 06:45 AM)Николај Пише:  Само што избегавају да кажу да је био члан КПЈ још од пре рата.
То нисам знао. Јел има неки извор?
Има, и то одличан - Чолаковићеви мемоари. Његов пример је савршен за илустрацију какав профил људи је врбован за чланство у Партији.

"Хуска Миљковић је сељак из Велике Кладуше, рођен 1906. године. То је био примитиван, полуписмен човјек, помало рабијатан и анархистички расположен, бистар и лукав сељак који је често имао посла са старим југословенским властима због шверца и других ситнијих преступа. Негдје 1937. године он је дошао у везу са Тоном Хорватом и Миланом Дејановићем, члановима Комунистичке партије. Они су утицали на њега и Хуска се показао као човјек који је заслуживао повјерење, те је тако и примљен у Партију. Године 1941. он је са оба поменута друга кренуо на Кордун да се стави на расположење партијској организацији. У августу мјесецу 1941. године оба његова друга погину, а Хуска оставши сам, побјегне натраг у В. Кладушу. Крио се око своје куће неколико дана,а онда је ухватио везу са својим рођаком Хасаном Миљковићем, бившим народним послаником а тадашњим усташким градоначелником у В. Кладуши. По његовом наговору Хуска се преда усташким властима које га затворе најприје у Цазину, а затим га пребаце у затвор у Бихаћ. Одатле је Хуска упућен у домобране у Петрињу. Из домобрана је дезертирао већ у новембру 1941. године у партизане." Р. Чолаковић, Записи из ослободилачког рата, Напријед Загреб, 1961, књига 3, с. 194-195
Одговори

Питање за господина Самарџића. Зашто Дража Михаиловић није током Другог светског рата унапређен у чин Војводе (Бојног Војводе) кад је тај чин постојао у Закону о војсци и морнарици а одредбе за унапређење су биле искључиво да се тај чин могао добити само у рату. Ако је у Првом светском рату било четири генерала (пети је био почасни) који су добили овај највиши чин, зашто онда у Другом светском рату није био бар један?

Унапред хвала за одговор.

Ево мог чланка на википедији о војном чину (лично сам дизајнирао еполете за тај чин).

https://sr.wikipedia.org/wiki/Војвода_(војни_чин)
Одговори

Није ми познато, нисам наишао ни на какав податак о томе.
Одговори

(29-07-2014, 10:54 PM)Милослав Самарџић Пише:  Није ми познато, нисам наишао ни на какав податак о томе.

Пробаћу то да истражим, јер право чудо је зашто није добио највиши војни чин. Ево цитираћу Радета Рајића из књиге: У име војничке части.

Војводске еполете красе фино уплетене плетенице од златног гајтана а од позлаћене срме је извезен државни грб Краљевине Србије / Краљевине Југославије. Носилац овог чина који на своја рамена ставља државни грб је особа са ратничким признањем и овај детаљ показује изванредне заслуге у рату.

Из овога видим да је у Другом светском рату Дража Михаиловић требао да буде унапређен у овај чин јер је учинио све да држава каква је била пре рата опстане.
Одговори

Цитат:требао да буде унапређен у овај чин јер је учинио све да држава каква је била пре рата опстане.

Држава "каква је била пре рата", није требала никоме, нити је ико на било којој страни, па и четничкој, то прижељкивао.

Чин војводе (фелдмаршала) се добијао за усјехе, а не за поразе. Да је побједио у рату, добио би га.
Но није могао побједити, јер се борио да "држава каква је била пре рата опстане".
Одговори

Ево занимљивог податка:

Према Титовом извештају Коминтерни од 29. маја 1941

- Бројно стање чланова КПЈ је 8000 људи и 30000 комсомола (комунистичке омладине Совјетског Савеза!)
- У случају напада на Совјетски Савез, КПЈ ће дигнути устанак
- За набавку оружја потребно да Коминтерна обезбеди средства (5-10 000 долара)...

РГАСПИ, 495-74-591, стр 29-30
Према Перо Симић, "Светац и Магле", стр 106
Одговори

Милославе, да ли је “Ратни билтен Врховне команде Југословенске војске“ излазио свакодневно, колико је отприлике бројева сачувано у Војном архиву, имаш ли можда неку скенирану страницу да видимо како је изгледао?
Одговори

(29-07-2014, 11:36 PM)мунгос Пише:  
Цитат:требао да буде унапређен у овај чин јер је учинио све да држава каква је била пре рата опстане.

Држава "каква је била пре рата", није требала никоме, нити је ико на било којој страни, па и четничкој, то прижељкивао.

Чин војводе (фелдмаршала) се добијао за усјехе, а не за поразе. Да је побједио у рату, добио би га.
Но није могао побједити, јер се борио да "држава каква је била пре рата опстане".

Ту није крив Дража већ Краљ Александар који није послушао Војводу Мишића и кад је требало проширити територију Србије он је то жртвовао за Југославију.

Тај чин се добијао и током рата а слажем се морао је бити изузетан успех јер је то била правна клаузула за унапређење.
Одговори

(29-07-2014, 11:43 PM)Chicot Пише:  Ево занимљивог податка:

Према Титовом извештају Коминтерни од 29. маја 1941

- Бројно стање чланова КПЈ је 8000 људи и 30000 комсомола (комунистичке омладине Совјетског Савеза!)
- У случају напада на Совјетски Савез, КПЈ ће дигнути устанак
- За набавку оружја потребно да Коминтерна обезбеди средства (5-10 000 долара)...

РГАСПИ, 495-74-591, стр 29-30
Према Перо Симић, "Светац и Магле", стр 106
Перо Симић као поуздане узима оне извештаје да је било 1.500 чланова КПЈ тада.
Да ли негде постоје имена чланова КПЈ из тог доба?
Одговори

(30-07-2014, 12:08 AM)Вукашин Петковић Пише:  Милославе, да ли је “Ратни билтен Врховне команде Југословенске војске“ излазио свакодневно, колико је отприлике бројева сачувано у Војном архиву, имаш ли можда неку скенирану страницу да видимо како је изгледао?
Није свакодневно. Цитирао сам у Дражи 3 неколико целих или скоро целих Билтена. Дакле, обично 1-2 странице, укратко извештаји са свих страна. Куцано је на писаћој машини и слато свим радио станицама, а јединицама је читано пред стројем. Чини ми се и да су делови преношени у новинама (нисам проучавао новине, јер су новине ратна припаганда, сем што наравно имам неке бројеве; такође имам и архивске ознаке за све новине сачуване у архиву, више стотина примерака, али нисам их узимао).
Немам скенирано, имам фотокопије.
Одговори

Да, али је ово Титов извештај, па према томе и претеран. И уз све његово уобичајено претеривање није успео да намакне бројку којом би могао да испуни и примисао о ма каквом отпору, све и да је намеравао.

Не знам, нисам наишао на листу чланова до сада. Вероватно је Симић имао увид у њихове спискове из тог периода, па на основу тога закључио.
Одговори

(30-07-2014, 01:06 AM)Chicot Пише:  Да, али је ово Титов извештај, па према томе и претеран. И уз све његово уобичајено претеривање није успео да намакне бројку којом би могао да испуни и примисао о ма каквом отпору, све и да је намеравао.

Не знам, нисам наишао на листу чланова до сада. Вероватно је Симић имао увид у њихове спискове из тог периода, па на основу тога закључио.
Јесте, то је правило, Тито је увеличавао бројке које му одговарају, и обратно.
Одговори

8-10 000 комунистичког кадра на почетку је сасвим реална цифра.

Исте податке дају и Енглези и Американци. Па само водеђег кадра и шпански бораца је било 1 200. А осталога смећа је било на све стране (разни "уча", "профа", "студената", џабалебароша, нерадника и вуцибатина, било је ко гована).

Има једна америчка књига из 50-их година која се бави проблемом комунистичке гериле и револуционарног рата. Писац је и сам био официр ОСС-а и био је код нас за вријеме рата. Он наводи сличан број комуниста и са жаљењем констатује да Дража није био на висини задатка да тај проблем сасјече одма у коријену, иако је био у великој предности над комунистима. И као његову највећу грешку наводи његово савезништво са комунистима на почетку рата.

(30-07-2014, 12:11 AM)Snake Пише:  Ту није крив Дража већ Краљ Александар који није послушао Војводу Мишића и кад је требало проширити територију Србије он је то жртвовао за Југославију.

Тај чин се добијао и током рата а слажем се морао је бити изузетан успех јер је то била правна клаузула за унапређење.

Дража је имао прилику да то све исправи. Но и он је ишао истим југословенским а не српским путем, као и Александар. И у томе је био његов највећи пораз. Хтио је да буде и Србин и Југословен, час Србин а час Југословен. А једно и друго се није могло бити никако, само једно - или - друго.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 3 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним