[Felix]

Милославе шта кажете на ово, Лазански управо изјави и остаде жив да је током искрцавања у Нормандији други фронт у Европи постојао једино у Југославији, где су борци против антифашизма (мислећи наравно на комунисте) везали 56 немачких дивизија!!

Ово све у контексту најаве најновијег боцкања Запада преко сопствене грбаче а за туђ (руски) рачун и то на Црвеном Тргу.

[Милослав Самарџић]

Милославе шта кажете на ово, Лазански управо изјави и остаде жив да је током искрцавања у Нормандији други фронт у Европи постојао једино у Југославији, где су борци против антифашизма (мислећи наравно на комунисте) везали 56 немачких дивизија!!

Ово све у контексту најаве најновијег боцкања Запада преко сопствене грбаче а за туђ (руски) рачун и то на Црвеном Тргу.

Питај га да наведе те дивизије и да опише где и кад су их нападали партизани...

[Павле]

Какво је мишљење о овом клипу?

Клип

[Милослав Самарџић]

Одмах се види да је то љотићевска прича, дакле нетачна.
Каже се да су у Словенију отишле све националне снаге, сви који су били национално свесни, итд.
Међутим, љотићевци су отишли просто зато јер су им Немци то наредили, дајући им задатак одбране западних граница НДХ.
Ђуришић је тамо кренуо јер је иступио из Дражиних редова.
План концентрације у Словенији био је немачки, Немци су довели патријарха Гаврила и еп. Николаја да би намамили Дражу, али нити су они тај план прихватили, нити Дража.
Избеглице нису прелазиле у Аустрију, остале су око Загреба (Ђуришићеве, око 2.000 људи).
У Словенији је убијено најмање 5.000, вероватно око 6.000 Срба (бивши Ђуришићеви четници, припадници Дрљевићеве ''Црногорске националне армије'', као и љотићевци). У љотићевским изворима нисам наишао на тачну цифру убијених љотићеваца.
У то време највише Срба је убијено у области Зеленгоре, јама Понор, итд, преко 10.000.
Битно је нагласити да Британци нису испоручивали четнике и да тада у Словенији није убијен ни један четник. Јер комунисти стално понављају да су се четници и усташе заједно повлачили. Дакле, четници су се повлачили према Италији, где су се налазили Савезници, а формације под командом Немаца у Аустрију.

[Zoran]

Краљевина Југославија у Другом светском рату dali moze da se skinu sve epizode ?

[Милослав Самарџић]

Краљевина Југославија у Другом светском рату dali moze da se skinu sve epizode ?

Може, овде:
https://vimeo.com/ondemand/kingdomofyuinwwii0712

[Златко]

Христос Воскресе !

Где се може прочитати детаљније о борби у Даросави против комуниста?

[Милослав Самарџић]

Ваистину васкрсе!
У Дражи 4 или одговарајућој књизи у меком повезу.

[Vlad Alekš]

Imam pitanja u vezi sa radikalskim vođama. Da li je Aca Stanojević imao kontakte sa četnicima?
Negde sam pročitao da je Miša Trifunović osuđen 1947. godine na zatvorsku kaznu. Da li znaš zbog čega mu je konkretno suđeno, da li je on uopšte bio tada u Jugoslaviji, i ako jeste, da li je nakon povratka imao neke veze sa četnicima. Pokušavao sam da pronađem biografiju na internetu, ali mrka kapa.

[Милослав Самарџић]

Јесте, Аца Стојановић је консултован пре Конгреса у селу Ба и дао је сагласност, али није ишао, јер је био стар. Имао је делегате на Конгресу.
Мислим да се Милош Трифуновић није враћао у земљу, колико се сећам преминуо је у Лондону.

[Милослав Самарџић]

Дражини четници нису се повлачили са Немцима

У потресном фељтону о злочинима у Словенији 1945, поткрало се неколико грешака, које су постале општа места, па је утолико важније исправити их.
Прво, четници генерала Драже Михаиловића, односно припадници ЈВуО, никада се нису повлачили заједно са усташама и Немцима и друго, Западни савезници нису из иностранства изручили ни једног припадника Михаиловићевих формација, мада је било много захтева.
До забуне обично долази зато што се људство потпуковника Павла Ђуришића назива Дражиним четницима. Међутим, Ђуришић је маја 1944. дошао у Београд и ступио у Српски добровољачки корпус (љотићевци). Вест је објављена и у листу ''Ново време'', званичном гласилу владе Милана Недића. Уз вест је објављена и заједничка фотографија Ђуришића и Љотићевог министра Олћана. Ово је аутоматски значило улазак у немачки ланац командовања. Немци су Ђуришићеву формацију називали ''Црногорски добровољачки корпус'', настојећи да одвоје Црногорце од (осталих) Срба, док су је сами њени припадници називали ''Други српски добровољачки корпус'', не желећи да се одвајају од (осталих) Срба.
Други српски добровољачки корпус повукао се из Црне Горе заједно са Немцима и према немачком плану (видео сам немачки документ). Ђуришић је пак писао пуковнику Остојићу: ''Донео сам одлуку да се повучем''. Видео сам и тај документ и заправо целу књигу Ђуришићеве преписке са Остојићем. Ту нема ни трага позиву генерала Трифуновића, команданта Србије, за повлачење у Босну. Ђуришић уопште није био у систему везе ни са Командом Србије, ни са Врховном командом, већ је имао немачке и љотићевске официре за везу. Међутим, они су га оставили надомак Горажда, јер није било довољно возова. Тада је отишао на територију под контролом генерала Михаиловића, али је марта 1945. потписао уговор са Секулом Дрљевићем о оснивању Црногорске националне армије. Без Михаиловићевог одобрења напустио је положаје које је привремено држао и отишао на терен под контролом НДХ. На Лијевча пољу, Ђуришић је покушао да изигра Дрљевића и да избегне стављање под његову команду, али није успео. Усташе у Јасеновцу ликвидирају Ђуришића и око 150 официра и руководилаца и тада Дрљевић и формално проглашава Црногорску националну армију. Као и љотићевци, она је и даље била у немачком ланцу командовања и зато се из Словеније повлачила према Аустрији, где се у време капитулације Немачке затекла међу јединицама Вермахта.
Јединице које су се налазиле у Михаиловићевом систему командовања повлачиле су се из Словеније према Италији, где су се налазили Западни савезници. То су биле јединице под командом генерала Трифуновића, војвода Ђујића и Јевђевића, као и словеначки и хрватски четници.
Јединице које су под оружјем затекли међу Немцима, Британци су враћали у Југославију, а комунисти су њихове припаднике масовно убијали. Тако је у Словенији убијено преко 5.000 припадника Црногорске националне армије и љотићеваца. У исто време, маја 1945, само у области Фоче убијено је преко 10.000 Михаиловићевих четника, који су се предали на објаву да је рат завршен и да слободно могу да оду кућама.
Милослав Самарџић, Крагујевац

Вечерње новости, 17. април 2015.

[Вук92]

Колико је било људи који су кренули на овај пут, а да нису били под Ђуришићевом командом? Вук Калајитовић, Бокељи, Херцеговци из Команде 200, Пљевљаци...Самим тим нису ни били дио овога Другог српског добровољачког корпуса. Да ли и они који нису били под командом војводе Павла Ђуришића, а нашли су се на том путу са њим, представљају дезертере из ЈВуО?

---

Од 12. септембра 1944 год. да ли се уопште неко може назвати дезертером из ЈВуО, која је и званично замјењена са ЈА и извршена смјена начелника штаба? Сви су тражили спаса глави. Са ким се Ђујић повлачио?
Бићу захвалан на додатним објашњењима.

[Милослав Самарџић]

При поласку на пут сви побројани стали су под Ђуришићеву команду.
Краљ и премијер Пурић су заједно априла 1944. послали радиограм Дражи, да ако услед притисака Британаца дође до негативних последица, настави под геслом: ''Краљ је заробљеник, живео краљ!''
То би био неки лаконски одговор, али у сваком случају ни један битан политички фактор није признавао ни комунисте ни краљев проглас од 12. септембра, а и он сам га се ускоро одрекао.
Нису сви гледали само како да спасу главе. Дража им је нпр. одговорио: ''Наш циљ није бекство, већ борба до краја''. Баш тим речима, чини ми се Остојићу, који је у паници предлагао повлачење на све стране (Грчка, па у сусрет Црвеној армији, па у Западну Босну, па у Словенију...)
Ђујић се повлачио под командом генерала Дамјановића у Италију. Ако мислиш на повлачење до Словеније - сам, а однекле са Јевђевићевим четницима (од Гацке долине).
Све у свему, то су била гадна времена и није било лако донети праву одлуку. Специјално проблем код Ђуришића била је што је само неколико људи око њега знало шта он ради, а па некада ни они, нпр. ни заменик капетан Арсовић.
Да ли си читао овај фељтон?
Од официра - команданата једино се критикује Јаничић, да је први и чини ми се једини издао на Лијевча пољу, што наравно није коректно тумачење догађаја. Просто он је био најближи реци Сави и друго поступио је по уговору који је потписао Ђуришић са Дрљевићем, тј. прешао је реку и ступио у ту фамозну Црногорску националну армију.

[Вук92]

Хвала на одговорима! Тако волим, кад ми се објасни. Ђуришић је прича за себе, а свакако претпостављам да није пуно људи око њега знало шта ради и шта хоће, а поготово нижи официри.
Тај фељтон нисам читао, а мислим да он преноси текстове из књиге ''Пуцај, рат је завршен'', која је узела да тумачи догађаје на основу текста из Гласника ''Његош'' од г. Предрага Цемовића. Он је пристрасно написао текст, јер је био Ђуришићев сестрић мислим, а и неистинито. Рекао је да 1. Пук издао Ђуришића и да је одао оперативне планове усташама. Односно књига ''Пуцај, рат је завршен'' има масу грешака у списковима, барем што се тиче Грахова, Бањана и Рудина. Писао сам аутору о томе и понудио се да му помогнем око исправки, а и рекао сам му да прочита и друге текстове из ''Његоша'', од Василија Зечевића и Новице Поповића, а најбитније да прочита свједочење проте Душана Поповића и Војина Јаничића. Тешка су времена била, али се истина мора рећи!
Као да би Ђуришић зависио од 1. Пука који је имао око 500 бораца, односно око 200 способних за борбу. Да су се мислили издати Ђуришића издали би га још 4. априла, а не 7-ог. Боли кад прочиташ овакве ствари. Сви се данас лате пера па свашта пишу. Знали су они добро за књигу Војина Јаничића, али се нису ни потрудили да је пронађу...