21-10-2015, 07:59 AM
Милослав Самарџић одговара на ваша питања
21-10-2015, 07:42 PM
Читам књигу "Онакви какве сам их знао" од Косте Ст. Павловића. Аутор у есеју о Иву Андрићу тврди како је велики писац био прилично уплетен у покрет отпора који је предводио Дража. Вели како нема никаквих доказа, али верује својим пријатељима који су познавали Андрића. Самарџићу, да ли сада има неких потврда да је то било заиста тако?
Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
21-10-2015, 10:29 PM
Вероватно јесте било тако. Поносан сам што су четници имали и једног будућег нобеловца у својим редовима. 
Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
22-10-2015, 04:59 PM
То није чудно, јер су и остали младобосанци били четници или у вези с њима. Андрић је имао контакта са Херцеговачким четницима и њиховим штабом. Мислим да је и писао Дражи, у погледу борбе против "комунистичке куге".. С обзиром да је већ 1945. објавио своје романе а наредне постао члан Савеза књижевника, вјероватно није играо значајну улогу у рату, па није имао проблема са комунистима после рата.
22-10-2015, 05:07 PM
Не могу да нађем на Погледима, сећам се да је Андрић добио позив на конгрес у селу Ба, али није дошао. Шта се беше десило?
Нема Слобе, нема Тита, сад се ође Нестор пита!
22-10-2015, 07:36 PM
23-10-2015, 03:59 PM
Шта се дешава са филмом Божидара Зечевића ''Суђење столећа''( и ''Раме уз раме'') ??
И занима ме што се тиче партизана. Да ли се могу навести примери неких њихових добрих/часних/корисних операција.Или неких добрих и часних бораца?
И занима ме што се тиче партизана. Да ли се могу навести примери неких њихових добрих/часних/корисних операција.Или неких добрих и часних бораца?
23-10-2015, 07:05 PM
Од ''Суђења столећа'' прешло се на ''Генерал Михаиловић - Херој и казна''. То је завршено и објављено на РТС 2.
''Раме уз раме'' - какав је то пројект?
Не знам које би то добро дело могло бити, чак и ако се занемари да није у реду тражити добро дело у таквом покрету (ем тоталитарни, ем специјално наш непријатељ).
Часних људи је свакако било.
''Раме уз раме'' - какав је то пројект?
Не знам које би то добро дело могло бити, чак и ако се занемари да није у реду тражити добро дело у таквом покрету (ем тоталитарни, ем специјално наш непријатељ).
Часних људи је свакако било.
23-10-2015, 08:29 PM
Ухватио сам крај емисије код Оливере Милетовић, био је гост Зечевић.Жалио се да нико неће да пусти нигде Суђење Столећа, а и нисам стекао утисак да Херој и казна мења први филм из његових речи.А колико сам стигао да ухватим, филм Раме уз раме се бави срско-руским односима кроз историју.Исто и њега неће нико да пусти.
Што се тиче другог питања, нисам био прецизан довољно.
У смислу добрих и корисних дела, мислим на неко ослобађање логора, уништавање неких непријатељских јединица,барем усташких, неки чин за које има се може рећи ''свака част''.
У корпус таквих питања може спадати и нешто што се не мора сматрати добрим и корисним из нашег угла.На пример, негде где су поступили морално, негде где су показали добру војну тактичност и организованост, негде где су разбили непријатеља.Барем неки случај где су показали храброст,да су разбили,па и четничке јединице у ситуацији у којој су били слабији или тако нешто.Генерално нешто ''војнички'', па шта год спада у то.
Верујем да мора постојати изузетак који ће потврдити правило.Ако је могуће да је у ратовима 90их било часних, ако ништа бар храбрих и добрих бораца, на страни нпр АРБих, просто ми је невероватно да међу партизанима није било таквог примера.
Генерално, увек ћу више поштовати и најљућег непријатеља, који верује у оно што ради, и који је спреман да положи живот у оно у шта верује, него некога који би се речима сврстао у моје редове, а делима не.
Тако да је моје питање, да ли међу њима(наравно не мислим на обичне борце, него на неке мало познатије) има неко, коме би могла да се стегне рука и да се каже ти си био достојан противник и частан непријатељ? Поготово што се ради о Србима.
Не знам да ли сам се довољно добро изразио,али се надам да схватате,те да не морам да правим аналогију рата са нпр. фудбалом,или неким другим спортом.
Циљам на неки бар неки витешки чин.Примера ради, сукобили су се са четницима, и потом их достојно сахранили, или тако нешто.
Што се тиче другог питања, нисам био прецизан довољно.
У смислу добрих и корисних дела, мислим на неко ослобађање логора, уништавање неких непријатељских јединица,барем усташких, неки чин за које има се може рећи ''свака част''.
У корпус таквих питања може спадати и нешто што се не мора сматрати добрим и корисним из нашег угла.На пример, негде где су поступили морално, негде где су показали добру војну тактичност и организованост, негде где су разбили непријатеља.Барем неки случај где су показали храброст,да су разбили,па и четничке јединице у ситуацији у којој су били слабији или тако нешто.Генерално нешто ''војнички'', па шта год спада у то.
Верујем да мора постојати изузетак који ће потврдити правило.Ако је могуће да је у ратовима 90их било часних, ако ништа бар храбрих и добрих бораца, на страни нпр АРБих, просто ми је невероватно да међу партизанима није било таквог примера.
Генерално, увек ћу више поштовати и најљућег непријатеља, који верује у оно што ради, и који је спреман да положи живот у оно у шта верује, него некога који би се речима сврстао у моје редове, а делима не.
Тако да је моје питање, да ли међу њима(наравно не мислим на обичне борце, него на неке мало познатије) има неко, коме би могла да се стегне рука и да се каже ти си био достојан противник и частан непријатељ? Поготово што се ради о Србима.
Не знам да ли сам се довољно добро изразио,али се надам да схватате,те да не морам да правим аналогију рата са нпр. фудбалом,или неким другим спортом.
Циљам на неки бар неки витешки чин.Примера ради, сукобили су се са четницима, и потом их достојно сахранили, или тако нешто.
23-10-2015, 10:26 PM
Ух, витешки чин... Игмански четнички одред је спасао 1. пролетерску од смрзавања (''Игмански марш''), а Коча Поповић је чим су оздравили наредио да се поубијау.
Заиста не знам за такав пример. Јел имаш неку идеју?
Што се тиче борбене вредности, 1, 2. и 3. пролетерска дивизија имале су високу борбену вредност док их Немци нису десетковали у Операцији ''Шварц''. Мајор Баћовић их је хвалио у том смислу и то сам објавио у Дражи 2 великом.
На западу је такође било добрих бригада и на прву лопту, на микро плану, може се рећи да су чувале народ од усташа, али у ствари тај покрет је допринео великом страдању народа од усташа...
Заиста не знам за такав пример. Јел имаш неку идеју?
Што се тиче борбене вредности, 1, 2. и 3. пролетерска дивизија имале су високу борбену вредност док их Немци нису десетковали у Операцији ''Шварц''. Мајор Баћовић их је хвалио у том смислу и то сам објавио у Дражи 2 великом.
На западу је такође било добрих бригада и на прву лопту, на микро плану, може се рећи да су чувале народ од усташа, али у ствари тај покрет је допринео великом страдању народа од усташа...
23-10-2015, 10:35 PM
Када је била та емисија код Оливере? Да нема негде да се види?
Овај филм мења онај јер је продуцент тако одлучио, и тако наравно пише у уговору.
Овај филм мења онај јер је продуцент тако одлучио, и тако наравно пише у уговору.
24-10-2015, 02:10 AM
Одговор за Чеду, уколико може задовољити његово питање. Додуше ради о поратном периоду, и о појединцима
О овом примјеру сам већ писао.
Послије разбијања партизана на Сутјесци 1943, негдје на подручију Рогоја (превој између Трнова и Фоче) четници су заробили четири партизана, крајишка Србина . Глади, изнемогли, изгубљени данима су врљали по шумама. Практично су их спасили од смрти. Довели су их на Луке, Требевић (четничка база). Нису их малтретирали, ни затварали, ишли су заједно на казан са четницима. Кад су се опоравили пустили су их да иду куда хоће. Тројица су отишли паризанима, а један је остао у четницима. Извјесни Марић, не знам му име. Само знам да је био храбар и добар борац. Дуго се послије рата крио на Требевићко-Јахоринском платоу. Шта је било са њим не зна се, по неким мојим сазнањима ликвидиран је са групом Петра Лучића 1947. Један од оне тројице што су се вратили у партизане је био извесни Шпиран Јокић, вјећник ЗАВНОБиХ-а, партизански народни херој, други је био неки Козомара не сјећам се имена, као ни трећем. Занимаљиво је, када су мог дједа удбашке власти протјерале у Крајину '47, у Шипово, (без пресуде, отприлике као неподобног по околину и сумње да помаже "банду", тај га је Шпиран Јокић препознао. Био је на некој високој функцији и помагао је дједу тамо, отприлике у знак захвалности, јер су се четници према њима коректно односили.
Други примјер десио се приликом једног хапшења мог дједа (хапшен је више пута). Партизан-ознаш Душан Међо(вић) је хтио убити дједа одмах пред кућом и дјецом, репетирао је пушку, опсовао му и пуцао. Други партизан-ознаш Нина Голијанин је ударио по пушци и спријечио Д. Међа да убије дједа, рекавши да дјед не заслужује да га убију. Одвели су га у затвор.
О овом примјеру сам већ писао.
Послије разбијања партизана на Сутјесци 1943, негдје на подручију Рогоја (превој између Трнова и Фоче) четници су заробили четири партизана, крајишка Србина . Глади, изнемогли, изгубљени данима су врљали по шумама. Практично су их спасили од смрти. Довели су их на Луке, Требевић (четничка база). Нису их малтретирали, ни затварали, ишли су заједно на казан са четницима. Кад су се опоравили пустили су их да иду куда хоће. Тројица су отишли паризанима, а један је остао у четницима. Извјесни Марић, не знам му име. Само знам да је био храбар и добар борац. Дуго се послије рата крио на Требевићко-Јахоринском платоу. Шта је било са њим не зна се, по неким мојим сазнањима ликвидиран је са групом Петра Лучића 1947. Један од оне тројице што су се вратили у партизане је био извесни Шпиран Јокић, вјећник ЗАВНОБиХ-а, партизански народни херој, други је био неки Козомара не сјећам се имена, као ни трећем. Занимаљиво је, када су мог дједа удбашке власти протјерале у Крајину '47, у Шипово, (без пресуде, отприлике као неподобног по околину и сумње да помаже "банду", тај га је Шпиран Јокић препознао. Био је на некој високој функцији и помагао је дједу тамо, отприлике у знак захвалности, јер су се четници према њима коректно односили.
Други примјер десио се приликом једног хапшења мог дједа (хапшен је више пута). Партизан-ознаш Душан Међо(вић) је хтио убити дједа одмах пред кућом и дјецом, репетирао је пушку, опсовао му и пуцао. Други партизан-ознаш Нина Голијанин је ударио по пушци и спријечио Д. Међа да убије дједа, рекавши да дјед не заслужује да га убију. Одвели су га у затвор.
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 25 Гост(а)