[Милослав Самарџић]

Ватра, да није међу тим магистрима и онај Ђокић/Итколонел, са Мајситија?

Што не би био
Небојша ми је дао доста савета за издавање књига који су врло корисни.
Али што се тиче рецензије, имам и друге контакте који то проверено раде јако добро, не мора да значи да ће је он радити.

Онда ће књига сигурно да буде добра!
Још ако је један од тих доктора Еутропије...

[ватхра]

Ово Ватра понавља ко зна који пут, а има делић немачких докумената из којих извлачи општи закључак да се то није десило.
Па рекох боље је да поставим шта сам заиста написао, да неко не помисли да стварно нешто фалсификујем. Дакле, имам три извора, а надам се да ће се јавити неко из тих крајева са новим информацијама:

Опис овог "боја" како је дат у вашем чланку је чист "четник фикшн". Идеја да може да се ухвати у заседу 800 људи, убије или зароби без сопствених губитака или губитака међу заробљеницима је глупост за медаљу.

Од докумената о овом догађају имам:
- немачки извештај који наводи да је било мањих напада на том путу (а не знам по ком основу погибија 800 војника може бити мањи напад).
- део из Лодвикове књиге о овом догађају, који се знатно разликује од његовог писма Спектејтору.
- изјаве 11 америчких авијатичара
- изјава 1 британског заробљеника
- део дневника једног америчког авијатичара, мој пријатељ из Америке га је интервјуисао пре неколико година.

Њихови описи се прилично слажу:
група заробљеника у којој су били је кренула из Митровице, у пратњи 12 Немаца и 12 италијанских црнокошуљаша. Кад су пришли Лепосавићу, предвече је дошла група четника у њихов камп и разговарала са чуварима, тражили су да им предају заробљенике. Четници су се вратили током ноћи, дошло је до метежа у ком су се заробљеници разбежали, а четници су их покупили. Касније су им четници рекли да су побили све чуваре, међутим ни то се не слаже са немачким извештајем да је на путу било мањих напада.

Никаква заседа, борба, стотине убијених. Потпуна измишљотина.

---

Још ако је један од тих доктора Еутропије...

Нисам га имао у виду.

[Милослав Самарџић]

Ватра, ''четник фикшн'' уопште не пише да је у једној заседи убијено 800. Уопште не помиње бројку. А Лодвик каже да је 800 убијено у дужем временском периоду.

[ватхра]

Ватра, ''четник фикшн'' уопште не пише да је у једној заседи убијено 800. Уопште не помиње бројку. А Лодвик каже да је 800 убијено у дужем временском периоду.

Лодвик у свом писму наводи да је 800 убијено током три недеље, међутим у његовој књизи тако нечег нема. Спомиње само да су, уз његову помоћ, минирали пругу па је воз испао из шина у Ибар.
И други авијатичари наводе да је било још напада на Немце, али их не описују. У комбинацији са немачким извештајем се може закључити да није било већих напада на немачке колоне.

Међутим код вас у чланку се и на другом месту наводи број Немаца у колони:

Четничке извиднице јавиле су ма­јо­ру Мар­ковићу да се ка Рогозни креће колона од 60 до 70 коњ­с­ких ко­ла, на којима је седело по 10 до 12 војника. Извиднице су, та­­ко­ђе, уочиле да Немци са собом воде 30 до 35 ратних за­ро­б­ље­ника, који су пешачили.
Мајор Марковић је наредио да се на најпогоднијем месту пос­­тави заседа, у дужини од једног километра, тако да обухвати целу ко­лону. Четник 2. косовског корпуса, учесник борбе, Мла­ден Мак­симовић, пише:
“Када је колона ушла у заседу напали смо их са свих страна. Нај­­више смо их побили у колима. Ретко ко да је успео из њих да ис­­кочи. Остали су се предали. Ми нисмо имали ни једног мр­т­вог ни­ти рањеног борца. У време напада заробљеници су легли на зем­љу, тако да ни од њих нико није страдао. Међу за­ро­б­ље­ни­цима било је 11 Американаца, три Енглеза, два Руса, неколи­ко Грка и Бугара…

Наведени број је, кад се помножи 60-70 кола са 10-12 људи, од најмање 600, до преко 800.
Оно што је занимљиво је да је дат врло прецизан попис ослобођених заробљеника, који се прилично поклапа са изјавама самих заробљеника, што значи да говори о истом догађај, међутим први део са нападом на колону се прилично разликује у изјавама.

[Милослав Самарџић]

Мислим да тај један немачки извештај није довољан.
А могуће је да је неко, или свако, од сведока, нешто ''преспојио''.
У сваком случају, та велика заседа је у колективном сећању мештана у том крају.

[ватхра]

Мислим да тај један немачки извештај није довољан.
А могуће је да је неко, или свако, од сведока, нешто ''преспојио''.
У сваком случају, та велика заседа је у колективном сећању мештана у том крају.

Мислим да тај један немачки извештај није довољан.

Каква будалаштина, Самарџићу. Види се ваше непознавање методологије. Утврђивање доказа је на оном ко тврди да се догађај догодио. Наравно да неће да постоји више немачких докумената о нечему што се није догодило.

А могуће је да је неко, или свако, од сведока, нешто ''преспојио''.

Можда један, али њих 15? И то су сви дали изјаве неколико недеља после догађаја, а не 50 година после.

У сваком случају, та велика заседа је у колективном сећању мештана у том крају.

Зашто немате на форуму смајли са гуслама?

[Милослав Самарџић]

Знам, Ви признајете амо она ''колективна сећања'' да су четници радили ово или оно недело...
Ти пилоти говоре о једном догађају, једног дана...

Дакле, Ваш коначан одговор је да је новембра-децембра 1944. у тој области број погинулих Немаца од четника - нула?

[ватхра]

Оно што је неспорно је да је било присутно 12 Немаца и 12 италијанских црнокошуљаша.
Напад на њих се јесте догодио, али тек пошто су четници разговарали са њима.
Да ли су сви чувари побијени је питање. Четници су тако рекли заробљеницима, али код Немаца се не види да су том догађају придали значај који би требало да има уништење колоне, па била и она и тако мала.

[Бенито]

Шта је, иначе, поента ове расправе?

[Милослав Самарџић]

Поента?
Ватра тврди да је онај Енглез луд, онај четник излапео, они сељаци - гуслари, онај новинар ваљда да нема појма, а ја да фалсификујем.
Док свакодневно има безброј и правог ''гуслања'' и свега у корист црвених, а он никад не реагује на то.

[Бенито]

Да ли је икад ико од наставника " Историје НОБ", касније, Историје Југославије, да их не набрајам сад све, од Дедијера до данас, написао у некој од својих књига, неки оквиран број убијених Немаца које су ликвидирали четници за време рата? Наравно, након 3. новембра 41.

[Милослав Самарџић]

Ма какви. Нула.

[Милош Шарац]

Јесте да ово није тема "Ватхра одговара на ваша питања", али морам да поставим другу Ватхри једно питање!Ватхра како то да су партизани знали тачан број погинулих Немаца у свакој борби од највеће до најмање?Да нису бројали лешеве?Можда су им Немци дозвољавали да после сваке борбе ако их је у опште и било, броје њихове погинуле.На основу чега долазите до тих цифара о броју Немаца погинулих у борби са вашима?
Само не мојте да се позивате на Немачка документа јер су то у ствари све ваши фалсификати.Оригинали су негде сакривени или уништени што је највероватније тачно.

[ватхра]

Јесте да ово није тема "Ватхра одговара на ваша питања", али морам да поставим другу Ватхри једно питање!Ватхра како то да су партизани знали тачан број погинулих Немаца у свакој борби од највеће до најмање?Да нису бројали лешеве?Можда су им Немци дозвољавали да после сваке борбе ако их је у опште и било, броје њихове погинуле.На основу чега долазите до тих цифара о броју Немаца погинулих у борби са вашима?

Свака страна преувеличава противничке губитке. Не ради се ту ни о свесној намери, већ о томе да често више њих дејствује по једном циљу и сл.
Зато се никад не могу узети дословно извештаји једне стране, већ се морају упоредити сви расположиви документи.
Чак ни извештаји о сопственим губицима често нису комплетни. Најпознатији је пример сам Априлски рат. И данас се повлачи да је погинуло само око 150 Немаца, иако је стварни губитак био око 10 пута већи.

Да би се дошло до реалних података о губицима зараћених страна, треба узети у обзир све расположиве документе и остале податке.

Само не мојте да се позивате на Немачка документа јер су то у ствари све ваши фалсификати.Оригинали су негде сакривени или уништени што је највероватније тачно.

За твоју информацију, немачке документе за Југославију су углавном покупили Американци.

---

Да не буду све само немачки документи...
Самарџићу, а да ли је Марковић известио Дражу нешто о овом догађају?
Сигурно је морао да пошаље некакав извештај после тако великог догађаја.