01-06-2017, 05:36 PM
(24-05-2017, 08:54 PM)Зоран Недељковић Пише:(21-05-2017, 10:55 PM)Симић_90 Пише: Господине Самарџићу,
Да ли можете да ми помогнете да откријем нешто више о мом рођаку, Милутину Мићи Симићу (1917-1942) из Горњег Статовца код Прокупља?
Какву је улогу имао у Топличком корпусу ЈВуО? Да ли је био коњички потпоручник или поручник? Има ли основа за тврдње комуниста у локалним новинама током 1980их о његовој наводној сарадњи са Бугарима и Недићевом владом?
Читао сам раније текст о Божи Ивановићу на овом форуму који је имао и пар података о његовим акцијама током тзв. Ргајске битке 1941. године, као и о његовој погибији 1942. године. Нажалост, та дискусија више није доступна. Просто не могу да се помирим да је од Милутина једва остала која прича у крају и тек само једна једина предратна фотографија.
Хвала уколико можете икако да ме упутите.
https://postimg.org/image/5qz6pty2j/
Милутин Т. Симић, рођ. је 1917. у с. Г. Статовац, срез Добрички, од оца Тодора и мајке Ане.
Активан официр 63.кл.НШВА (1935-1938).
1.окт.1938. унапређен у чин акт.пеш.п.поручника и у том чину је дочекао рат.
На служби у ГШ 12, септ.1941. У зиму 1941-42. легализује се код К. Пећанца, као команд. батаљона, па поново у ЈВуО.
Замен.команд. Друге топличке бригаде Топличког корпуса, 1942.
Погинуо је у борби против комуниста, пошто је био опкољен у згради ош у с. Ср.Статовац, 22.-23.окт.1942.
Указом ВКБр.1981, од 15.дец.1942, одликован је Карађорђевом звездом с мачевима IV реда. Наредбом начелника Штаба ВК за 3.фебр.1945, а на предлог команд. Расинско-топличке групе корпуса, похваљен похвалом пуковског ранга, која повлачи предлог за одликовање Сребрном медаљом за храброст Обилића.
Сахрањен у свом селу. Породица је подигла споменик тек 1984, али су га комунисти разлупали, а мајсторе-каменоресце осудили на робију.
Хвала најлепше Зоране! Ово је више података него што сам могао сањати!
Успут да напоменем, Мића је у почетку био сахрањен под мањим спомеником. Сахрани је између осталих присуствовала његова за сада непозната вереница (наводно блиска рођака Драгише Цветковића). Када се пар чланова моје породице одважило 1984. год. да поставе лепши споменик, комунисти су реаговали као да је избио Четврти српски устанак. Похапсили су и пребили те чланове моје породице, разлупали споменик, а новине су данима сочно извештавале о томе под насловом "Зао дух под Раданом!" Вероватно има везе са тиме што је споменик подигнут у сред ноћи и пригодно испраћен паљбом из револвера. Ипак, моји су говорили да је вредело стати на жуљ црвенима.
Живели!
