Prvi utisci o seriji Ravna gora
„Krenućemo ponovo u osnovnu školu” kaže Dušan Kovačević, Branka Prpa ne gleda „političke petparačke priče”, po Matiji Bećkoviću nema razloga da serija podeli gledalište
Dugonajavljivana serija Radoša Bajića „Ravna gora” (naziv cele trilogije je „1941-1945”), počela je sinoć na RTS-u. Vremenski okvir je Drugi svetski rat, sa fokusom na srpske podele, ideološke razlike, četnike i partizane koji, kako je izjavio reditelj, u ovom serijalu neće zameniti mesta. Još pre prikazivanja, serija je izazvala polemike, a njen cilj je označen kao ambiciozan.
Nakon gledanja prve epizode, akademik Dušan Kovačević za naš list kaže da je ovde reč o „istinitoj i dirljivoj, odlično urađenoj seriji”.
– Mnogi očekuju navijački serijal, a reč je o sjajnom dokumentu sa činjenicama koje nismo naučili u školi, jer smo učili samo ono što su pobednici pisali, smatra Kovačević i dodaje da Bajićevo televizijsko ostvarenje spada u red najboljih serija Bi-Bi-Sija, koje se bave rekonstrukcijom istorijskih događaja.
Prema njegovom mišljenju, glumci su „odabrani da liče”. Gledaoci koji su znali kako su izgledali svi vodeći političari i generali uoči Drugog svetskog rata, prepoznaće ih, kaže pisac i naglašava da će serija ponuditi samo istinu o događajima koji su se zbili, i zapisani su u svim istorijskim arhivama.
„Ukoliko već pominjemo priču o podelama, o 'levima' i 'desnima', levi su snimili više od 500 filmova o NOB, i direktnom ili indirektnom učešću pobednika u Drugom svetskom ratu, a druga strana je bila isključivo krivac za sve što se desilo u bratoubilačkom ratu”, kaže Kovačević.
– Publika će gledati seriju kao rekonstrukciju našeg života, o kom nismo znali mnogo. Oni koji su znali, nestali su; ili su prirodnim putem napustili ovaj svet, ili ih je mnogo stradalo posle ulaska oslobodilaca u Beograd. Onaj ko ne veruje šta se događalo, neka uzme ponovo da čita Vladimira Dedijera. Malo u šali, a pomalo ozbiljno kažem da ćemo opet krenuti u osnovnu školu. Serija je rađena isključivo u službi onoga što je trebalo odavno da znamo, podvlači Dušan Kovačević.
I dok reditelj Radoš Bajić najavljuje da će serija vratiti u središte pažnje osećanje nacionalne pripadnosti kod Srba, SUBNOR je još tokom snimanja serije tvrdio da je reč o falsifikovanju istorije. Članovi SKOJ poručuju da „Ravna gora” rehabilituje narodne neprijatelje.
Polemike se kreću od stava da će ova serija podstaći novo čitanje istorije, do mišljenja da država nema zvaničnu ideologiju kada govorimo o četnicima i partizanima.
Istoričarka Branka Prpa neće gledati seriju, jer je ne interesuje popularna interpretacija jedne ozbiljne teme.
– Ne gledam ni Sulejmana Veličanstvenog, pa što bih gledala popularnu sagu nekoga ko je glumac, pa je postao reditelj, pa interpretator i istoričar. Naša država je ušla u zbunjujući galimatijas, i bojim se da ni sama ne zna koje su to istorijske vrednosti. Srbija je neprestano u grču zvanom piši-briši. Mi čas pričamo o kralju, čas o fašistima, i to je šizofrenija gde nemate pojma šta ste na kraju. Neprestano glavinjamo u sopstvenoj istoriji, kaže Branka Prpa.
Za našu sagovornicu ova serija je samo „politička petparačka priča”, problematične teme i načina finansiranja.
– Postavlja se pitanje ko je ovo finansirao, i nećete verovati – to finansira država. Sve ovo je nalik džepnom izdanju „Rata i mira”, koje čitate u autobusu ili zubarskoj ordinaciji, prilagođeno ljudima čija su znanja iz istorije više nego oskudna, smatra Branka Prpa.
– Savremena istorija uvek je ispričana s političkim interesom država koje iza toga stoje. Sve je dobro dok smo na terenu stare Grčke i Aleksandra Velikog. U serijama o „hladnom ratu” imate očiglednu neobjektivnost, a najznačajnija emisija koja je demistifikovala neki politički događaj jeste otkrivanje da iza ubistva Alda Mora ne stoje crvene brigade nego CIA. Takve epizode se retko provuku, ostalih 90 odsto funkcionišu u stereotipu, kaže ova istoričarka.
Prvu epizodu „Ravne gore” je pogledao i Matija Bećković. Njegovo mišljenje je da je došlo vreme da se kaže istina o Drugom svetskom ratu.
– Trebalo je da prođe osamdeset godina da se može ispričati jedna obična priča koju svi znaju, a nisu je nikada videli na televiziji. To je prva serija na tu temu, a o onoj drugoj, pobedničkoj strani bilo je oko 1.000 filmova. Draža Mihailović je komandant bez groba, vojske bez groba, koja je poražena kao nijedna vojska u istoriji, te verovatno nijedan od tih učesnika nije živ. Ali i to je malo, nego ne bi trebalo ni da postoje, kaže Bećković.
Takođe, nema razloga, kako dodaje ovaj pesnik, da serija podeli gledalište. „Oni koju su bili podeljeni davno su pomrli, a ovi novi, svet će gledati novim očima.” Na pitanje da li će serija dati materijal za rehabilitaciju Draže Mihailovića, kako smatra deo javnosti, Bećković kaže da ne zna ko bi Dražu rehabilitovao.
– Možda će serija doprineti da se o ovoj temi normalno govori, i da se skloni deponija smeća pod kojom on leži. To što mi o Draži govorimo sada, to je gore od onoga što je izneto kada je suđen – toliko smo napredovali prema istini. Da li ćemo objaviti i pročitati tekstove koje su o Mihailoviću napisali Džordž Orvel, Rebeka Vest, Šarl de Gol, Hari Truman ili Dvajt Ajzenhauer. Začudo da za to nismo još čuli, a zamislite narod koji to krije od sebe samog, kaže Bećković i dodaje:
– Ravna gora je bila cenzurisana, i jedino sam na pijaci mogao čuti da seljak sme da kaže da je krompir sa Ravne gore. I sad sigurno mnogu zaziru kad izgovore tu reč. U tom smislu serija će pokazati koliko smo stvarno slobodni, i da li je taj rat završen, a sve drugo bi samo značilo da on još uvek traje, smatra naš sagovornik.
Reditelj Lordan Zafranović boji se da će ova serija prekrajati činjenice.
– Ukoliko budem imao priliku, pošto živim u Pragu, gledaću seriju. Zavisi da li je ona pravljena za potrebe trenutne ideologije i propagande, ili je autor spreman da plati cenu iznošenja istine. To su dva puta:revizija istorije, ili prikaz pravog stanja stvari. Ovo drugo je teže, i rizikujete da vas sredina ne prihvati. Najverovatnije je da će ta serija biti revizija istorije, ali ne bih da govorim unapred, kaže Zafranović.
M. Sretenović
objavljeno: 11.11.2013.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/P...ra.lt.html
Друго, не мора баш све сад 100 посто да буде у детаље, то што официр банчи је можда жеља да се прикаже неспремност војске за рат, што је свакако било близу истине. И даље је ова једна епизода боља од сто партизанских филмова.
