Da Vinčijev kod u Srbiji
Boris Subašić | 23. avgust 2017. 11:16 | Komentara: 7
Srpska riznica: Duboka šuma kraj Parcanskog visa u Šumadiji krije misteriozni ranohrišćanski hram. * Tajanstvene zlatne pločice bacaju novo svetlo na najvažnije istorijske događaje
SRODNE VESTI
Pas unosi radost u život
OTKRIĆA ostataka ranohrišćanskih hramova i velikih grobnica koje su služile kao svetilišta, do kojih sve češće dolaze arheolozi u Srbiji, prikazuju novu i nepoznatu sliku naših krajeva u najvećoj duhovnoj revoluciji čovečanstva. Krstobrazna memorija i tajanstvene zlatne pločice judeo-hrišćanske sekte iskopane prošle godine u Viminacijumu, ranohrišćanska grobnica sa unikatnim freskama otkrivena prošlog meseca u Sirmijumu, samo su poslednji u dugom nizu značajnih miljokaza na glavnom putu širenja hrišćanstva s Bliskog istoka.
Oni otkrivaju da se u doba pozne antike mlada religija još nedefinisana striktnim kanonima širila preko mnogoljudnih, bogatih i razvijenih istočnih provincija Rimskog carstva ka centralnoj i zapadnoj Evropi, gde su ekonomija i civilizacija posustajali.
- Balkansko poluostrvo je od apostolskih vremena bilo misionarski prostor jer je hrišćanstvo religija gradova. Propovedalo se u gradskim sredinama, gde je živelo najviše ljudi, zato su sveti apostoli iz Male Azije došli prvo na gusto naseljeni jugoistok Evrope - objašnjava protojerej-stavrofor prof dr Radomir Popović, stručnjak za rano hrišćanstvo. - Preko Balkanskog poluostrva koje izlazi na Sredozemno more, vodili su najvažniji putevi iz srednje Evrope u Aziju, Bliski istok i Severnu Afriku. Apostoli i njihovi učenici propovedali su u metropolama na tim putevima.
Arheolozi otkrivaju da se prvi hrišćanski hramovi nisu nalazili samo u velikim gradovima na Balkanu, kakvi su bili Nais i Viminacijum, već i u danas iščezlim metropolama. Jedna od njih je nedavno otkriven u gustim šumama sela Guberevac, pod Parcanskim visom, između Barajeva i Sopota. Arheolozi Narodnog muzeja u Beogradu su u divljoj prirodi pronašli veliku grobnicu nedaleko od ostataka crkve s mozaikom, koja je deo ogromne slagalice širenja hrišćanstva u Evropu. Naime, ukras je identičan onima kojima su prvi hrišćani ukrašavali hramove u najvećim gradovima toga doba: Sirmijumu (jedna od četiri prestonice rimskog Carstva) i u Akvileji na severu Italije, trgovačkom megalopolisu iz koga je hrišćanstvo zapljusnulo Zapad. U Srbiji se tada nalazila rudarska prestonica carstva, odakle je dolazilo najviše srebra i olova, otkrili su za "Novosti" arheolozi Narodnog muzeja u Beogradu i odveli našeg reportera da vidi ostatke masivnih zidina usred šume pod Parcanskim visom, danas obrasle gustim žbunjem i puzavicama. Mozaici u hramu su najverovatnije mesto na kojem su propovedali apostolski učenici, mada je to teško zamisliti.
- Ako bi se vratili vremeplovom u doba procvata carskih rudnika na ovim prostorima, ne bi zatekli nijedno drvo. Današnja Šumadija tada je bio golet zavijena u gusti dim topionica, gde se dobijalo olovo i srebro. Iznad se dizao veliki grad, s velikom kasarnom i centrom rudničke adminstracije. U podnožju su bila naselja sa desetinama hiljada rudara, zanatlija, trgovaca. Cela Mačva i Posavina su proizvodile hranu samo za ovaj carski rudarski distrikt. Takvo mesto je bilo idealno za širenje hrišćanstva - objašnjava arheolog dr Adam Crnobrnja, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu.
U šumi na vrhu Gradište on nam je pokazao ostatke velike crkve u kojoj su otkriveni mozaici identični onima u italijanskoj Akvileji.
- U pitanju je zgrada koja je imala javnu funkciju pre nego što su je hrišćani kupili i pretvorili u crkvu. To je bio uobičajen proces, većina bazilika su prethodno bile pokrivene tržnice koje su potom preuređene u hramove. Ovaj prostor tek treba da se istraži, taj posao će trajati dugo s obzirom na značaj rudničkog distrikta i broj ljudi koji je ovde radio i živeo - kaže dr Crnobrnja.
VIMINACIJUM - RAZLIČITA VERA, A LjUDI SLOŽNI
Neverovatna otkrića širom Srbije otkrivaju potpuno novu sliku razvoja i širenja ranog hrišćanstva, kao i običaje vernika. U Viminacijumu je dokazano da su hrišćani i mnogobošci u početku mirno živeli i sahranjivali se jedni kraj drugih, da uopšte nije bilo animoziteta među njima! Prošlogodišnje otkriće podzemne memorije otkriva da su u to doba ovakve grobnice bile i hramovi, kojima je svetost davao ugledni pokojnik. Hram se nalazio potpuno pod zemljom i silazak je simbolizovao ulazak u zagrobni svet, što podseća na paganske običaje, ali nalazi arheologa nesumnjivo ukazuju da su tu sahranjeni hrišćani.
http://www.novosti.rs/vesti/lifestyle.30...d-u-Srbiji
ДА ВИНЧИЈЕВ КОД У НАШОЈ ЗЕМЉИ: Најновија отркића пишу нову историју Србије
14:40 23.08.2017. Нема коментара
Дели на Вајберу
Српска ризница: Дубока шума крај Парцанског виса у Шумадији крије мистериозни ранохришћански храм. * Тајанствене златне плочице бацају ново светло на најважније историјске догађаје.
Открића остатака ранохришћанских храмова и великих гробница које су служиле као светилишта, до којих све чешће долазе археолози у Србији, приказују нову и непознату слику наших крајева у највећој духовној револуцији човечанства. Крстобразна меморија и тајанствене златне плочице јудео-хришћанске секте ископане прошле године у Виминацијуму, ранохришћанска гробница са уникатним фрескама откривена прошлог месеца у Сирмијуму, само су последњи у дугом низу значајних миљоказа на главном путу ширења хришћанства с Блиског истока.
Они откривају да се у доба позне антике млада религија још недефинисана стриктним канонима ширила преко многољудних, богатих и развијених источних провинција Римског царства ка централној и западној Европи, где су економија и цивилизација посустајали.
– Балканско полуострво је од апостолских времена било мисионарски простор јер је хришћанство религија градова. Проповедало се у градским срединама, где је живело највише људи, зато су свети апостоли из Мале Азије дошли прво на густо насељени југоисток Европе – објашњава протојереј-ставрофор проф др Радомир Поповић, стручњак за рано хришћанство. – Преко Балканског полуострва које излази на Средоземно море, водили су најважнији путеви из средње Европе у Азију, Блиски исток и Северну Африку. Апостоли и њихови ученици проповедали су у метрополама на тим путевима.
Археолози откривају да се први хришћански храмови нису налазили само у великим градовима на Балкану, какви су били Наис и Виминацијум, већ и у данас ишчезлим метрополама. Једна од њих је недавно откривен у густим шумама села Губеревац, под Парцанским висом, између Барајева и Сопота. Археолози Народног музеја у Београду су у дивљој природи пронашли велику гробницу недалеко од остатака цркве с мозаиком, која је део огромне слагалице ширења хришћанства у Европу.
Наиме, украс је идентичан онима којима су први хришћани украшавали храмове у највећим градовима тога доба: Сирмијуму (једна од четири престонице римског Царства) и у Аквилеји на северу Италије, трговачком мегалополису из кога је хришћанство запљуснуло Запад. У Србији се тада налазила рударска престоница царства, одакле је долазило највише сребра и олова, открили су за „Новости“ археолози Народног музеја у Београду и одвели нашег репортера да види остатке масивних зидина усред шуме под Парцанским висом, данас обрасле густим жбуњем и пузавицама. Мозаици у храму су највероватније место на којем су проповедали апостолски ученици, мада је то тешко замислити.
– Ако би се вратили времепловом у доба процвата царских рудника на овим просторима, не би затекли ниједно дрво. Данашња Шумадија тада је био голет завијена у густи дим топионица, где се добијало олово и сребро. Изнад се дизао велики град, с великом касарном и центром рудничке админстрације. У подножју су била насеља са десетинама хиљада рудара, занатлија, трговаца. Цела Мачва и Посавина су производиле храну само за овај царски рударски дистрикт. Такво место је било идеално за ширење хришћанства – објашњава археолог др Адам Црнобрња, музејски саветник Народног музеја у Београду.
У шуми на врху Градиште он нам је показао остатке велике цркве у којој су откривени мозаици идентични онима у италијанској Аквилеји.
– У питању је зграда која је имала јавну функцију пре него што су је хришћани купили и претворили у цркву. То је био уобичајен процес, већина базилика су претходно биле покривене тржнице које су потом преуређене у храмове. Овај простор тек треба да се истражи, тај посао ће трајати дуго с обзиром на значај рудничког дистрикта и број људи који је овде радио и живео – каже др Црнобрња.
ВИМИНАЦИЈУМ – РАЗЛИЧИТА ВЕРА, А ЉУДИ СЛОЖНИ
Невероватна открића широм Србије откривају потпуно нову слику развоја и ширења раног хришћанства, као и обичаје верника. У Виминацијуму је доказано да су хришћани и многобошци у почетку мирно живели и сахрањивали се једни крај других, да уопште није било анимозитета међу њима! Прошлогодишње откриће подземне меморије открива да су у то доба овакве гробнице биле и храмови, којима је светост давао угледни покојник. Храм се налазио потпуно под земљом и силазак је симболизовао улазак у загробни свет, што подсећа на паганске обичаје, али налази археолога несумњиво указују да су ту сахрањени хришћани.
http://srbin.info/2017/08/23/da-vincijev...ju-srbije/