[Chicot]

Нису само Ромелове линије снабдевања ишле преко вијадукта Горгопотамоса већ и преко територије окупиране Србије, преко бугарског анектираног подручја, нарочито на територији НДХ. 

Ово је несумњиво похвала грчке, али и српске борбене гериле. После је нестала у интерној комуникацији, јер је уследила нека нова британска политика. 
Беркерова књига је добра, јер разоткрива британску дволичну политику.
Остале књиге о улози СОЕ у Југославији, по мени, слабе, углавном ослоњене на схватању британске нове стратегије (партизани јачи-четници неактивни).

Била је похвала грчкој герили, тојест СОЕ агентима тамо. 
Књига Баркерове уопште није о СОЕ нити је то могла да буде. У време када је писала, једина документарна грађа која јој је стајала на располагању је била документација Форин Офиса. Баркер је била један од најжешћих заступника подршке комунистима током рата. И  апологета те политике шездесетих и дедамдесетих.  Била је шеф PWE за југоисточну Европу. 
Заиста мени не мораш објашњавати британску политику нити излиставати њихову литературу о Југославиији или о СОЕ.

[Chicot]

Не знам колико је био циљ заваравање,кад Немци нису били глупи. Прилично је јасно кад ти откаже локомотива или дође до судара возова, да су исти уништени или захтевају поправку у најмању руку. Пре бих рекао да је биран начин да се избегну одмазде, па колико се уради-уради. ДМ је евидентно појачао саботаже након интервенције Владе негде из средине новембра 1942. А то, сви знамо.више није имало утицаја на афрички фронт.

За београдске илегалце не знам ко је колико имао. Ристановић говори о томе да су равногорци највећи број људи имали на списковима само, не и у сталној, непосредној (илегалној) акцији.

Ко зна да ли су Немци били глупи, или Срби паметни.
А не знамо сви да на Афрички фронт, који је окончан поразом Немаца маја 1943, диверзије против снабдевања Немаца нису утицале од новембра 1942. 
Ристановић је у књизи објавио да је, од око 22.000 уписаних на Бањици, 800 било по линији КП (400 стрељано, 400 пуштено), а остали углавном ДМ. Није се бавио доказивањем да су Немци хапсили и стрељали неактивне. Можда радове у том правцу можемо очекивати у будућности. Релативизовање бројева свакако је неопходно, јер никако не иду у прилог црвенима.

На част онима који то не знају, ти то знаш-били би трребало да знаш, пошто смо дискутовали о томе и овде на форуму. 

То што је "само" 400 комуниста евидентирано да су логорисани на Бањици је промашен аргумент. Никако не значи да су остали били Равногорци. Ристановић је доста прецизан. То тврди и Михаиловић у својим депешама Влади. Хапсе обичне људе, цивиле и пришију им етикету "следбеник ДМ" да имају изговор да убијају. Његове речи, не моје. 
Жалим што тражиш теме само по томе шта не иде у прилог црвенима. Ваљда не морам теби да објашњавам моје мишљење о њима.

Црвенима ништа не иде у прилог, самим тим што су постојали.
Мало ми је неозбиљно ово прегањање ко је био јачи у БГ, јер је разлика огромна. На Бањици је заведено око 18.000 по линији ДМ, а 800 по линији КПЈ. Нисам наишао да Дража негде каже да су то редом хапшени. Чак и кад су тражили сто за једног, није увек било редом. А ово нису била хапшења за одмазду, већ за антиосовинску активност. Што не значи да их нису бројали у квоте за одмазде.
 Преко 1.000 официра је прошло кроз Бањици. Комунисте су пустили 50 посто, Дражине дај Боже пет посто.

Комунисти су у малом проценту уопште логорисани. Већина је убијана на лицу места. Има и случајева када су узимани у службу Немаца, није спорно. 

Ја на пример знам за такву Дражину депешу, у којој каже да обичне људе, сељаке, проглашавају за припаднике његове организације како би имали изговор да их стрељају. Многи логорисани и стрељани у 1942 и 1943 су припадници квислиншког апарата, које су Михаиловићеви придобили и за њих, или је барњм таква оптужба Немаца. Калабић старији је одличан пример. Он није ДМ човек убачен у Недићеве редове, већ је придобијен за одређене услуге, али није прекидао лојалност својим надређенима или лично пријатељство са Недићем.

[Душан Вукашиновић]

Служба СОЕ је имала надлежност над свим националним групама на Балкану– покретима отпора, а не само над грчком герилом.
Барем сам тако ја разумео, па овај део из Беркерове књиге нисам видео само као похвалу грчким герилцима.
Може бити и да је тако, али, као што рекох, не верујем.
Што се тиче диверзантских активности у новембру 1942. године, има ту доста да се пише и анализира.
На пример, шта ћемо са оним силним мостовима које је истог месеца Кесеровић порушио.

[Душан Вукашиновић]

А не знамо сви да на Афрички фронт, који је окончан поразом Немаца маја 1943, диверзије против снабдевања Немаца нису утицале од новембра 1942. 

Уколико је тако, зашто онда савезничка команда преко југословенске владе, упорно понавља захтеве да се врше диверзије и саботаже и након овог датума?

[Chicot]

Могло им се

[Шумадинац]

[Митић]

Мислим да смо и о томе расправљали. Ради се о намештеном извештају српске жандармерије, да је стрељала 500 комуниста (на Руднику). Извештај је ушао у немачки дневни преглед догађаја. Крајем 1945. године, Југославији је послата је прва група заплењених немачких докумената. Они су припремани за процес у Нирнбергу. Тако су  југословенски истражитељи наишли да тај податак о стрељању 500 комуниста и погодно приписали Дражиним четницима. Нити је жандармерија толико стрељала, а још мање четници. Стрељано је колико четника у Ужицу (око за око-зуб за зуб): 35.

Динча је ово некад коментарисао, а тај немачки дневни извештај се налази у једном документу са суђења у Нирнбергу.

Цитат:

"Дневни извештај од 26.11.1941.

Србија:

3) 500 затвореника са Рудника стрељано је од стране жандармерије"

Крај цитата.

Погледати стр. 7 (руком написана стр. 108)

https://nuremberg.law.harvard.edu/docume...tograph%22

Вилхелм Лист, фон (фелдмаршал, врховни командант армије, Пољска, Француска, Грчка)

Валтер Кунце (генерал; вршилац дужности команданта, југоисточна Европа (1941-42))

Датум: 30. децембар 1941.
Дословни наслов: Дневни извештај од 30.12.1941.
Оптужени: Валтер Кунце, Вилхелм Лист
Укупно страница: 41
Језик текста: енглески
Шифра доказа: NOKW-251

[Милослав Самарџић]

Могуће је да су повећали да би Немци мање стрељали на другим местима. Јер су Немци ишли ка испуњењу квоте, негде до фебруара 1942.

[Митић]

Четници нису убили или заклали песника Хасана Кикића.

Ево шта каже Борис Радаковић:

Пјесника Хасана Кикића убили су четници, али треба знати да тројица "сељака" који су пуцали из даљине на Кикића и пратиоца на планини Чемерници, пуцали су у партизане. Такође, треба знати да у то вријеме партизани спроводе античетничке акције по западној и централној Босни.

Извор: Скендер Куленовић, "Нека сјећања на Подгрмеч и Народноослободилачки рат", у: "Подгрмеч у НОБ: Јединство фронта и позадине", III, Београд, 1972, 115.

https://x.com/radakovicboris/status/2029254209363664920

https://x.com/radakovicboris/status/2029254214992498765

Тачније, четници су га ранили, а он се убио да не буде заробљен: "Кренуо је с Хасаном из чемерничке болнице овамо, к нама. Негдје на путу мали је предлагао да сиђу у скендервакуфско поље, али Хасан није хтио, те су тако наставили пречим путем, између Чемернице и Осмаче.

На једном мјесту Хасан паде. Дјечак није могао да чује пуцањ, па је мислио да је Хасан посрнуо, али онда угледа како одозго из шуме трчи низ падину један сељак с пушком, маше њоме, и одмах му је било јасно да је тај пуцао, те нагне у бијег на другу страну, али и отуда трче двојица с пушкама. Мали промијени правац и склони се у шуму. Види одатле како Хасан пуже путем, држи се за слабину и смије се - показује мали како се смије. Није се, наравно, смијао, него се, вјероватно погођен у слабину, грчио од бола. Хасан је ваљда чуо повике оне тројице, па се окренуо, видио је да лете на њега и да ће им пасти у руке жив. Извадио је пиштољ, прислонио га на сљепоочницу и клонуо."

https://x.com/radakovicboris/status/2029260562937311460

https://x.com/radakovicboris/status/2029260705124290998

https://x.com/radakovicboris/status/2029260819150623036

https://x.com/radakovicboris/status/2029260862351949861

[Шумадинац]

https://www.danas.rs/vesti/politika/cetn...-puhovski/

Предраг Марковић бриљира....

[Душан Вукашиновић]

Komunistička propaganda je sve antikomuniste trpala u isti koš. A to su bile mnogobrojne vojne formacije. Ustaše su bila zvanična vojska najvernije saveznice Rajha,NDH. Četnici nisu jedinstvena vojska, već su pre labava koalicija seoskih milicija.

Мислим да су четници пре били ово:
https://www.pogledi.rs/forum/thread-5331.html

И мислим да је по питању нејединствене војске пре ово исправније:

„Даље активности подразумевале су успостављање логистичке подршке у оквиру српске колаборационистичке управе, организацију људства путем легализације или инфилтрације, као и деловање појединих јединица у складу са ограниченим споразумима са немачким и италијанским командама у западним деловима земље.
Коначни циљ ових активности био је стварање снажне подземне војне организације, обједињавање расположивих снага и подизање општег устанка у тренутку доласка савезничких трупа на територију Југославије.“

[Митић]

Четници и усташе нису били исти

Пише: Милош Здравковић

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavo...bili-isti/

[Филип Ђукић]

Двоструки стандарди деснице: 

Модерне организације које прате емигрантску линију Момчила Ђујића (који је војвода постао управо преко Бирчанина како то тврди званична историја) често су најгласније у осуди Косте Пећанца због легализације код Недића. Притом потпуно затварају очи пред чињеницом да је њихов сопствени извор легитимитета (Бирчанин) био у директној и отвореној служби италијанског фашизма.

Сада постаје много јасније зашто се УДРУЖЕЊЕ ЧЕТНИКА не одриче председника удружења и војводе Косте Пећанца.

Из историјског угла, легализација унутар Недићевог Србског државног апарата ради заштите народа има далеко већу националну логику него што је то Бирчаниново отворено стављање под команду фашистичке Италије у Далмацији.

У томе и јесте кључна и суштинска разлика.

Илија Трифуновић Бирчанин није сарађивао са неком локалном или марионетском Србском управом у Далмацији (јер она тамо није ни постојала), већ је директно, на највишем нивоу, потписивао споразуме са страном окупационом силом — италијанском фашистичком војском.

Извор:
Сви наведени подаци о сарадњи Илије Трифуновића Бирчанина са италијанским фашистичким снагама, стварању милиције MVAC и реакцијама унутар самог четничког покрета налазе се у оригиналним документима и научној литератури.

Изворе, референце и директне интернет везе који потврђују ову историјску грађу можете пронаћи у наставку:
Италијански и инострани војни архиви: Сви ти преписи су лако проверљиви јер се њихови оригинали данас чувају у Војном архиву у Риму (AUSSME), као и у другим међународним институцијама које немају никакве везе са комунизмом.

Сачуване радио-депеше ЈВуО: Писма, радио-поруке и наређења која су размењивали Илија Трифуновић Бирчанин и генерал Дража Михаиловић пронађена су у оригиналним четничким архивама и бележницама након рата које се чувају у архиву министарства војске Србије.

Удружење четника 
Главни одбор 
Београд

[Душан Вукашиновић]

Не може бити никакве паралеле између Бирчанина и Пећанца.
Фактографски посматрано, обојица су имали овлашћење за организацију четничке акције. Али, Бирчанин се ставио под окриље легитикне краљевске владе, а Пећанац под окриље Недића, па обојица осуђена од стране исте владе.