СЕПАРАТИСТИЧКО „ЛАЈКОВАЊЕ“ НА РАДИЈУ 021
28-8-`12.
Сепаратистички преваранти
Да је цела Србија премрежена антидржавним и антинародним медијима није никаква новост или велика скривена истина. Обични потрошачи новина, радија и телевизије могу да „бирају“ између истих политичких вести и „стручних“ коментара који су „чопоративно“ нагнути ка Западу и наклоњени више нашим „комшијама“ и њиховим интересима, него нама. Могу конзументи информативне робе да из реалности „побегну“ у „Папарацо потеру“, секс мршавих и дебелих, скандал, примитивно крештање ушмрканих и припитих „певача“ који су и Гучи отели лепоту традиције и бацили је у прашњави зној разуздане теревенке.
Ипак, човек се понекад изненади докле су новинарски рисари спремни да иду, каквим се све баналним триковима служе, у манипулацији јавним мњењем и упорним преусмеравањем ставова грађана у жељеном, деструктивном правцу.
РАДИО 021 знамо да је про-сецесионистички, али они често знају да оплету и по локалном партократском и тајкунском „естабилишменту“. Зато су и опаснији од отворених србомрзаца, јер стварају привид сопствене професионалне објективности. У осталом, боље упућени указују да је њихов критички однос према врхушкама Новог Сада и Војводине последица озлојеђености и фрустрације јер су прикраћени за жељене субвенције, а не жеље за истином. Лична пизма је у питању.
Око идеје сецесионизма они међутим никакве двојбе немају, и спремни су на сваку шпурију, не би ли допринели њеном остварењу.
Тако су, наизглед објективности ради, објавили текст:
[url]http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/
Desnicari-Pobeda-srpske-opcije-nad-autonomasima.html[/url]
Наравно, коментара има разних, и позитивних и негативних. Не треба сумњати да много тога шаљу полу-професионални писачи коментара највећма распоређени по „јавним предузећима“, који и немају неке друге занимације у радно време. Не траба сумњати ни на коју страну су окренуте маказе цензора, у шта се свако ко је бранио ставове немиле редакцији лако уверио.
Али, да се манипулише, вара, са оценама које читаоци дају коментарима, то је колико јадно и бедно, толико и корисно по критеријумима сепаратиста.
Ја иначе ретко „ударам“ плусеве и минусеве, али овај пут ми се неки коментар свидео па притиснух +. Кад оно хоп, истовремено „искочи“ и неколико минусева.
Чек, чек... пробам на још једном месту, кад оно исто...Е, онда сам већ приступио истраживачком новинарству.
Да не компликујем превише, нарочито са много бројева, ствар функционише овако – ако позитивно оцените неки коментар који подржава десничаре, одмах ће се број негативних оцена још више повећати. Обрнуто, ако негативно оцените коментар који подржава сецесију, одмах ће се повећати број позитивних даштања.
Први пример: Коментар: „ДОЛЕ АУТОНОМАШИ!“
Пре мог лајквања: -3, +2
Чим сам лајковао (+): - 13, +3
Други пример: Коментар:“...Лизаћете јогурт који сте просули...“ итд..
Пре мог лајковања: -8, +21
Чим сам "лајковао" (-): -9, + 28
Укупно сам „систем“ тестирао на 15 коменртара, и резултат је следећи:
Мојих 15 гласова у корист десничара произвело је на екрану 14 гласова у корист десничара и 74 против десничара.
Сад, има ликова који тврде да је то зато што, док ја лајкујем, то и други раде па се то скупно гласање показује на екрану. Доообро, проверио сам тврдњу на пет тренутно најактуелнијих тема.
• Aktuelna vlast u Novom Sadu izgubila većinu (150)
• Direktor Elektrovojvodine doktorirao na fiktivnom fakultetu (105)
• Jelić: Ne želim da učestvujem u Pavličićevoj zloupotrebi budžeta (92)
• Pavličić: "Još nije gotovo" (90)
• SPO napušta sadašnju vlast? (87)
У 50-60 насумичних лајкова, ни једном, али ни једном, није се догодило да се сем мог гласа појави још нешто!
И у томе је још један преварни трик – не варати увек, и не сво време код једног написа.
Зашто хуље прибегавају овој превари? Па зато што велика већина читалаца, махинално погледа у рејтинг коментара, па и на основу тога ствара слику о „општем“ уверењу читалаца. Тако миц по миц „коригује“ и своје ставове у жељеном правцу.
Друго, многи ће покушати да изнесу своје мишљење, па ако нису довољно сигурни у себе, кад виде да их читаоци „кажњавају“ негативним оценама, повућиће се у самоцензуру. И обрнуто, они који пишу политички коректно, биће вештачки охрабривани да се још више ангажују.
То је негативна селекција.
Можемо рећи да на неки начин ово варање показује и слабост сепаратиста, али у сваком случају показује колико су прљави у својој "борби", и зато их не треба потцењивати.
ТИЈАНИЋЕВ РАЗУМ
26-8-`12.
„ЈАСЕНОВАЦ ЈЕ, ЗАПРАВО, БИО БОЛНИЦА“
Извесни хисторичар и католички свећеник
Стјепан Разум, кога презиме унапред ослобађа од сваке сумње у лудило, недавно је скренуо позорност шире јавности тврдњама да су
„Срби измислили Јасеновац“. Разум ауторитетом непристрасног научника и човекољубљем светог човека, упозорава...
„Вријеме је да срушимо великосрпски мит о Јасеновцу“, те детаљније појашњава...
Цитат:"Вишедеценијском пропагандом јасеновачког мита доведени смо у стање да данас морамо да доказујемо да тамо није било масовног броја жртава. Зато је свијета дужност хрватских историчара, али и цијелог овог нараштаја, да каже ријеч одбране, јер су комунисти за то оптужили хрватски народ. Злочине у Другом свјетском рату заправо су почели четници побуном против легалне хрватске власти у јулу 1941. године", те додаје „да су Јасеновцу приписали и жртве које су страдале у Србији.“
Елаборацију својих "научно утемељених" ставова закључио је са дозом домољубног патоса...
“Према његовим ријечима, усташки поздрав „За дом спремни“ један је од љепших, а убраја се у хришћанске и родољубиве...Ако тај поздрав некоме смета, онда му смета породица као таква, као и домовина хрватског народа", објаснио је Разум.
Усташе су по Разуму Божје овце. Комшије само за пожелети.
Дакле, искључена је препоставка да је луд.
С обзиром да је Разум начелник Надбискупског архива у Хрватском државном архиву, што је место на које се именује уз сагласност бискупа Католичке цркве у Хрватској, јасно је да свећеник само савесно ради свој посао, по директивама Католичке цркве, њеног ОУР-а у Хрватској и хрватске владе.
Ваља додати да је ова прича везана за књигу још једног борца за истину у наклади „Гласа Концила". Борац за истину је угледни
Томислав Вуковић, који је рођен, на нашу част, у Србији.
Цитат:ЗАГРЕБ, 27. српња 2012. (Хина) - Књига Томислава Вуковића "Другачија повијест (О Србу, Јасеновцу, Глини...)" представљена је данас у просторијама Гласа Концила у Загребу.
Томислав Вуковић рођен је 1955. у Суботици. Новинарством се бави готово тридесетак година. Између осталих, објавио је у суаторству с Љубицом Штефан књигу "Преглед српског антисемитизма", а самостално и збирку новинских текстова "Хрватска њима успркос".
Као што видимо, хрватски публициста се жив сатро да расветли и жидовске патње узроковане србо-ћетничким садизмом и антисемитизмом, од кога ни усташе немогадоше да Жидове заштите. Но, то није тема.
Ако се мало боље проанализира стање свести хрватског друштва, лако се види да они имају две приче – прву, млаку и немушту, која донекле признаје извесна злодела хрватске државе у II светском рату. Ова прича је усмерена ка спољњем свету. Али, каже се да су у Јасеновцу страдали већином грађани Хрватске, те им се срце цепа ради тога. Они гаје толику емпатију према тим жртвама, да су „Јасеновац“ угравирали у своју верзију евра.
у Европској централној банци у Франкфурту на Мајни искован је према предлогу Хрватске, у ограниченом специјалном тиражу од хиљаду примерака, хрватски евро посвећен уласку у чланство ЕУ идуће године. Та нулта серија од посебне историјске важности за суседну Хрватску има назив “Биљни и животињски свет Хрватске”, а на новчићу-кованици од 10 центи је рељефни отисак споменика у Јасеновцу, посвећен жртвама државно планираног и међународно осуђеног геноцида у највећем логору фашистичке НДХ.
Друга прича на исту тему је унутрашља, за њихов народ. Та прича је отприлике оваква:
ЈАСЕНОВАЦ ЈЕ, ЗАПРАВО, БИО БОЛНИЦА
Pitali smo ga za logore. Skejo se isprva zbunio. "Kakvi logori?", pitao nas je. Jasenovac, Gradiška, podsjetili smo ga.
Opet iskrivljene povijesne činjenice, upozorio nas je Skejo. "Pričao sam sa Šakićem u zatvoru. Jasenovac je bio bolnica u kojoj je šest tisuća ljudi umro od tifusa i drugih bolesti, a 700 ih je strijeljano. Ali to su sve bili ljudi koji su radili protiv hrvatske države", ispravio nas je Skejo.
Не треба се чудити таквој привидној шизофренији. Хрвати су увек били такви. Они, како рече наш песник јесу
најхрабрији народ, јер се ничега не стиде. Ако ћемо право, ми Срби смо им пресудно помогли да изграде себи државу на темељима геноцида и лажи, немилице и са невероватно доследном глупошћу упорно им праштајући све злочине.
Хрвати су у својој дугорочној политици имали сигурну потпору Католичке цркве. Заправо, њихова политика је креитана у Ватикану.
Ватикан је држава-удруга-религија без вере и мере. Коме је педофилија средње име, а Борџије славна традиција,
„пацовски канал“ дође као цвет у врту. (Наравно, не дирамо искрене вернике, претежно пуку сиротињу, говоримо о структури и арматури ове моћне и пребогате мултинационалне компаније).
Код њих може све, нема ни граница ни дна (висови их слабо интересују).
Погодите, шта је ово: Бункер, атомски реактор, депо за хемијски отпад...? Није. То је црква.
Католичка црква "Krist - nada svijeta" у Бечу
Кава црква, таква и вера.
Или ово...
Католичка црква и свети чувари католичке традиције
Сваки циркус и измотација су прихватљиви у циљу промиџбе.
Разум дакле, у таквим друштвено-верско-народним координатама није никакав екстремиста - као што ни неки врач у људско/мајмунском племену где је на посебној цени људско месо, не пердставља злочиначки ум канибала, већ високоцењеног члана заједнице.
Али, зар смо ми, Срби толико ниско пали, да је Разум постао наш морални оријентир?
Та није прошло пар дана, како је Тијанићева миљеница
Оливера Ковачевић у јутарњем програму РТС ставила знак једнакости између једне наркманске жртве и жртава Јасеновца. На тај начин, као колатералну корист, непобитно је доказала теорему Јелене Карлеуше да јој је мозак полни орган.
Оливера Ковачевић, девојачко Playboy
Оливера Ковачевић, умјетичко Тијанић, загрева полни орган пред емисију
Наравно, није ни плејбој зечица на привременој скрби код Тијанића тако удобно угњеждена у сарају нашег медијског Калигуле, да не слуша, односно не говори шта јој се нареди.
Да није у питање гаф неиспаване пустоловне „црне удовице“, већ „политика куће“, убрзо је потврдио сам Тијанић....
„Иако је са аутором склопио уговор о емитовању, директор Јавног сервиса Александар Тијанић три године неће да прикаже документарац о страдању Срба „Валдхајм - Скривено зло“.
И шта сад?
Па на потезу је влада Србије. Морала би да смени српског Разума Тијанића. И, битније, да промени „политику куће“. Има овај народ неке обавеза према жртвама прошлих времена. А требало би да има и неку будућност. Ваљда.
Није све у преузимању власти и пост-изборној математици праћеној јатима прелетача.
На жалост, колико познајемо наше ћораве вође, главатог господина можда и промене, али „политку куће“ никако. Што себе да оптререћују проблемима са Каптолом?
УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА
19-8-`12.
„Сви ми прете што ја љубим дете,
еј ја се мучим дете да научим...“
Подучавајући Бећарац
Ових дана светску јавност је уздрмала вест да је једна средњошколска наставница енглеског језика осуђена на пед година затвора због секса са
пет својих ученика.
Бар је сведочило пет дерана.
Сви су били пуни разумевања за своју наставницу, и оценили су је највишом оценом.
Кажу новинари да је олакшавајућа околност што су сви ђаци, који су долазили на допунску наставу ипак били пунолетни у тренуцима полагања најважнијег испита у животу.
Каже се такође да су сведоци на суђењу, полазници допунске наставе, уз то и рагбисти.
Треба рећи истину да је, без обзира на друшвени одијум ка проказаној наставници, њен допринос рекламирању рагбија - шире, физичке културе - значајан.
На исти начин, интересовање за енглески језик бележи нагли раст...
Такође, нема сумње да ће пет рагбиста који су поред бројних обавеза стизали и на допунску наставу, постати врло популарни код другарица, тако да су дефинитивно решили највећу тинејџерску бригу.
Ко умије, њему двије...
Истина, није све тако лепо и бајно, као на насловној фотографији.
Госпођа учидељица је мајка троје деце, а муж јој је припадник војске УСА. У опису догађаја не каже се да ли су ђаци приликом обуке учитељици ствљали џак преко главе...
Отворене су и многе дилеме.
Да ли је у опште наставница заслужила затвор за своје прегалаштво? Помислите колике ће генерације бити ускраћене за њено више него корисно подучавање, док буде бескорисно чамила у затвору.
Други пак, изгледа задрти феминисти, постављају питање – а што и ђаци не иду у затвор јер су саучесници? Па побогу, зар да децу шаљемо у затвор због учења?
Од свега, мени је најбољи супруг од инкриминисане и резервни играч у омладинском рагби тиму. Очекивао би човек да он, прекаљени ратник, реагује као Рамбо-осветник, ал оно јок. Човек стаде безрезевно уз супругу, уз разумно образложење да ... "Ako poznajete Britni, znate da je ona odana osoba puna ljubavi i saosećanja. Brižna je majka i potrebe naše dece stavlja ispred svojih"...
Елем, бритни је чистила младе тексашке пиштоље из материнске љубави. Па да, кад ти је супруг брижни отац и дебил при војсци УСА, све постаје складно и разумљиво.
Поента је што је и едукативна волонтерска НВО акција прекинута баш када је почела давати најбоље плодове, објављивањем видео-записа наставе.
За све су криве видео-камере. Куд ће цивилизација отићи са тим видео-камерама?