Више пута сам нагласио како ће се рат одвијати, и управо тако се дешава. Не због неке претеране памети или војног знања, него због једноставног збира чињеница и аутономног положаја, који омогућава да се никоме не мора прилагођавати.
Неке детаље, наравно, нисам нити сам могао знати, али то није променило суштину:
Путин је у свом говору, на почетку СВО, јасно прецизирао шта они желе у овој операцији. Кључ је био у термину "денацификација". Многи то нису разумели, па су пребројавали колико има нациста међу Украјинцима, или које су географске ширине довољне да задовоље апетите Русије и слично. Кључ је био у томе да Руси неће дозволити никакву антируску државну творевину у свом непосредном "стомаку".
А да би то остварили, они су морали те идеолошки непоправљиве противнике да елиминишу из живота. Барем већину њих. А да би то остварили, морали су да том циљу прилагоде и војну тактику.
И управо су тако и ратовали.
Кренули су класичним десантом на великом географском простору, и изазвали општу мобилизацију у Украјини. Потом су почели да "губе рат", тако што су се углавном повлачили без губитака, а украјинска војска је кренула да напушта градове и иде за њима у убеђена у фикцију да ће ослободити целу Украјину.
Онда се доводи Суровикин, звани Армагедон. Украјинци на фронту имају најмање дупло више војске од руских снага. Суровикин, без сумње у договору са генералштабом Руске војске, чини две кључне ствари:
1. објављује и спроводи делимичну мобилизацију
2. сужава фронт, јер има мање снага, што је логичан потез када имаш мање снага (коме то није јасно, нека погледа потезе Врховне команде Српске војске у оквиру Церске битке)
Затим, по стабилизовању фронта, креће бесомучно артиљеријско гранатирање. Прво се гађа електромрежа (да се не би уништила железница) како би се спречила и омела комуникација, довоз опреме, људи и хране из позадине на прву линију фронта; затим се уништава противничка артиљерија; а потом креће и гранатирање противничке пешадије. Нарочито на местима где их има највише.
Украјинци за тих 2-3 месеца губе не само велики број војника, него и своје најелитније снаге.
За то време, у позадини, Руси дообучавају своју резерву и полако је уводе на фронт.
Чекало се за офанзиву тачно оно што сам овде још јесенас писао, али многи нису веровали, јер нема на телевизору. А то је да се снаге изједначе по броју.
Приоритет и у војном и у пропагандном смислу је Донбас. Зато су Руси ту прво и ударили, али су, као што су то чинили увек у својој ратној тактици, провали на више места, па где прође. Испало је да пролази и на северу код Харкова, и у Донбасу, и у Запорожју.
У исто време, на место главнокомандујућег долази Герасимов, који је и начелник генералштаба Руске војске. У преводу то значи да ће Руси по сваку цену добити овај рат. Иначе, главнокомандујући украјинске војске је био ученик на генералштабној школи у Москви управо код Герасимова и рекао је, пре једно месец или два, да је Герасимов најбољи генерал на свету.
Углавном, да скратим, да би разумели ову фрку око тенкова. Американци су се већ опростили од Бахмута и низа градова око њега и то је завршена прича много брже него што се ико нада. Кључ је у Северску.
Ако Руси освоје овај стратешки град, испред њих према Западу остају стотине километара степе. У том тренутку, увешће на стотине тенкова у активну борбу и кренуће масовно освајање велике територије.
То више не могу да бране ни велике пешадијске формације, а камоли ова десеткована Украјинска војска. Зато Американци желе да на Запорошком правцу зауставе Русе и евентуално изврше контраофанзиву и да, у исто време, направе нове бедеме на Северску и Краматорску, где би довукли тенкове из Немачке и целе Европе како би, као последњем правом и природном бедему, зауставили руско напредовање.
У том контексту ће се одвијати рат у следећих два месеца, јер је Русима много важно да до ових циљева дођу док је земља ледена.
Са друге стране, Руси ће, што више буду десетковали украјинске снаге, уводити више јединица из резерве, а то значи и да ће ширити фронт, и у правцу севера, али и крајњег југа. То ће и условити евентуално прилагођавање ратне тактике, али у оквиру ових циљева које сам навео.
