Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Ђуришићеве операције 1942/1943.
#71

Не могу да листам депеше, а ево прекопираћу све депеше у којима се помиње Плећаш, а које су објављене у књизи ''Ратна преписка Дража - Ђујић''. Можда сем овога има још нека која није на ову тему, али тешко. Ако те не мрзи, пропусти кроз ћирилзатор:

Poru;nik Ne]eqko Ple'a[ ]eneralu Dra/i, 28. oktobra 1942>
Kanal nije ostvaren i na[ odlazak sa stanicom nije mogu'. Mi­[qewa sam da se uputi poru;nik Simi' preko Jev]e u Split i tamo da izradi stanicu...9
NAPOMENA> Nije postojao ilegalan kanal za odlazak do vojvode Bir;anina u Split, tj. Ple'a[ se bojao da bi ga Ita­li­ja­ni, zbog glomazne radio stanice, otkrili i uhapsili. Zato je pre­dlo/io da radio stanicu za Bir;anina na licu mesta izradi po­ru;nik Pavle Simi', koji je ina;e napravio veliki broj ra­dio stanica.


}eneral Dra/a vojvodi Jev]evi'u, majoru Ba'ovi'u i ka­pe­tanu Salati'u 29. oktobra 1942>
Veoma je potrebno da poru;nika Simi'a prebaci Jev]a u Split i da tamo na terenu a ne u varo[i izradi potreban broj ra­dio stanica ~go]a~ za vojvodinu vezu sa mnom kao i za Liku i za na[e trupe na Dinari. Potreban novac staviti na raspolo­/e­we. Ne pitam [ta ko[ta. Tamo prona'i radio te­leg­ra­fi­ste, sem ako ih nema, odatle poslati. Najmawe tamo moraju bi­ti tri radio stanice. Jedna u blizini vojvode, jedna kod trupa i jedna u Lici. Ple'a[ i Trbojevi' da ostanu na centru. Trbo­je­vi' dokle god ne naredim druga;ije.
Kad Simi' ode u Dalmaciju i izradi stanicu stupi'e sa na­ma u vezu. Koristiti pozivni znak I[tvana, dodaju'i mu broj 2...10
NAPOMENA> Potporu;nika Jovana Trbojevi'a, ina;e bli­s­kog ro]aka Nikole Tesle, poslali su Englezi iz Kaira zajedno sa poru;nikom Ne]eqkom Ple'a[om.


Major Ostoji' ]eneralu Dra/i, 18. decembra 1942>
Ju;e predao stanicu za Dinaru Ple'a[u i Trbojevi'u i dao im uputstva. Oni su ju;e oti[li za Dinaru...
Usta[a ima oko 2.000 sa pukovnikom Luburi'em, u dolini Rame, sedi[te Prozor i prvi bataqon na liniji Imotski - Vr­go­rac...
Po upu'ivawu snaga za Dinaru, osta'e oko 6.000 qudi u Her­ce­govini za rad prema komunistima, ako do]u ovamo...25


Vojvoda }uji' ]eneralu Dra/i, preko Ple'a[a i Ba'ovi'a, 17. januara 1943>
:etrnaestog januara 1942. godine ([tamparska gre[ka> treba 1943. godine - prim. aut) oko 23 ;asa napadnut je Gra;ac od 1.500 partizana. Posle te[kih borbi koje su trajale 15. januara do 18 ;asova, partizani su delom opkoqeni a delom naterani u bek­stvo. U borbama je poginulo pet na[ih oficira. Pukovnik Uz­un­;evi', kapetan Toma[evi', poru;nik An]elkovi', poru;­nik Vu;kovi', potporu;nik Rokov i oko 40 ;etnika, 11 Herce­go­va­ca i 29 Dinaraca. Partizani su imali preko 200 mrtvih i pre­ko 50 zarobqenih i ostavili veliku koli;inu ratne spreme. Pre­brojavawe i pretra/ivawe jo[ traje. Na[e snage su bile 1.000 Hercegovaca i 1.300 Dinaraca. Oti[ao sam sa Ba'ovi'em u Gra­;ac. Sledi op[iran izve[taj. }uji'.42


Major Ostoji' ]eneralu Dra/i, 30. januara 1943>
Danas uhva'ena veza sa Dinarom...54
NAPOMENA> Ovog dana uhva'ena je radio veza sa stanicom Dinarske ;etni;ke divizije. Prethodne depe[e }uji' je slao pre­ko Ple'a[eve, Jev]evi'eve ili Ba'ovi'eve radio stanice.


Major Ostoji' ]eneralu Dra/i, 4. februara 1943>
Duboko me potresla vest o smrti vite[kog vojvode Bir;a­ni­na, koju danas primih od poru;nika Ple'a[a. Bojim se da ova nes­re'a prouzrukuje te[ke potrese u onoj zoni. Ivani[evi' mi se ne javqa. Sigurno je oti[ao u Split. Komunisti mogu ovu za­bu­nu da iskoriste, naredio sam da na[i obrate najve'u pa/wu...
Po[to su Nemci zauzeli Petrovac, a na[i 'e Grahovo pre sti­zawa Crnogoraca, ne'e biti potrebe da idu do prvobitno pos­tavqenog im ciqa. Kad stignu u reon Prozora mo/da 'e se mo­'i [to izvu'i od /abara. To 'u raditi preko Jev]evi'a, kome 'u narediti da se do tog vremena vrati ovamo. Krstarewe Ne­ma­ca pratim i javqa'u Vam...66


Poru;nik Ne]eqko Ple'a[ ]eneralu Dra/i, 3. juna 1943>
...Bernardo jo[ uvek u operacijama. Iz Like prebacio se u Bo­snu. Sa wime je glavni deo trupa. Ju;e sam ga obavestio o ovo­me. Na teritoriji oblasti ostali Li;ka brigada i za[titni de­lovi. Molim za nare]ewe obzirom na novostvorenu situaciju. Saz­najemo da je Jev]evi' u Dubrovniku uhap[en. Isto tako mol­im za obave[tewe u pogledu upotrebe i rukovawa novca.164
NAPOMENA> Ple'a[ je na po;etku radiograma pisao da su Ita­­lijani u no'i izme]u 31. maja i 1. juna u Splitu uhapsili pot­pu­­kovnika ?ujovi'a, majora Studea, kapetana Ivani[evi'a ~i druge~. Kod ?ujovi'a se nalazilo ;etiri miliona lira, koje It­a­­lijani nisu prona[li.


}eneral Dra/a poru;niku Ple'a[u, 3. juna 1943>
Neka Bernardo primi celu komandu trupa...165


Poru;nik Ple'a[ ]eneralu Dra/i, 10. juna 1943>
Izgleda da je kompromitovana [ifra za raspis. Molim za obja[wewe da li je slede'a depe[a u Va[oj depe[i br. 2.396 ta;na> ~Neka Bernardo primi celu komandu trupa, ponavqam, ne­ka Bernardo primi celu komandu trupa~. Za lozinku uputio sam kurira Bernardu. On je u operacijama.166


}eneral Dra/a poru;niku Ple'a[u, 13. juna 1943>
Po ;emu mislite da je kompromitovana [ifra za raspis, kada je skoro data nova. Ta;na je re;enica u br. 2.396. Neka Be­r­na­rdo primi celu komandu trupa i odredi zamenika za reon majora Stude. Za[to ste uputili kurira Bernardu za lozinku| To je kurir iz Slovena;ke. Javite mi wegovo ime i koja mu je lozinka. Posle toga 'u narediti da mu se isplati jedan milion lira. Is­to tako od sa;uvanog novca izdajte Bernardu jedan milion li­ra...167


}eneral Dra/a vojvodi }uji'u, 13. juna 1943>
Primqene Va[e depe[e 100-102. Nismo razumeli na kome je mes­tu izvr[ena likvidacija komunisti;kog upori[ta Dal­ma­cije i Jugozapadne Bosne. Va[ uspeh je odli;an. Plen veliki. :u­vaj­te se od Talijana, jer igraju la/nu igru. Novac 'u Vam dodeliti preko Lorenca. Isto tako uspeh na Velebitu je vrlo dobar. Pro­[irite [to vi[e ;etni;ku akciju i [to boqe se ve/ite sa Bosnom. Imate li veze sa Mitranovi'em i Drenovi'em| Ma­jo­ra Miri'a mo/ete zadr/ati kod Vas, sa dvojicom oficira iz we­gove pratwe. Ako je do[ao kod Vas kurir iz Slovena;ke neka Vam ka/e lozinku i odmah ga uputite kod Lorenca da ;eka novac koji 'e mu se dati.173
NAPOMENA> Depe[e 100-102 ;ine radiogram vojvode }u­ji'a od 9. juna. ~Lorenc~ je u ovom slu;aju poru;nik Ne]eqko Ple­'a[.


}eneral Dra/a vojvodi }uji'u i poru;niku Ple'a[u, 14. juna 1943>
Izvestite me koliko je novca dodeqeno kuriru iz Slo­ve­na­;ke i u kojoj moneti. Ovo pitam po[to sam i A'imovi'u naredio da snabdeva Slovena;ku s novcem.174
NAPOMENA> A'imovi' je potpukovnik dr Mladen ?ujovi'.


Poru;nik Ne]eqko Ple'a[ ]eneralu Dra/i, 19. juna 1943>
Za prenos novca i lozinku Bernardo Vam je uputio de­pe­[u.177


}eneral Dra/a poru;niku Ne]eqku Ple'a[u, 19. juna 1943>
Bernardo [aqe kurira da vidi [ta je sa novcem. Kurir 'e se ja­viti sa lozinkom...178


}eneral Dra/a vojvodi }uji'u, 4. oktobra 1943>
Kao kqu; 999 uzmite ime i prezime, maweg rasta, ;oveka i ov­om dodati samo prezime suvqeg a malo vi[eg wegovog saputnika. Obojica su do[li kod Vas pre A'imovi'a, pa je onaj suvqi oti­[ao daleko, a onaj puniji ostao kod Vas, ali ne znamo da li je i sada kod Vas. Wih dvojica su do[li u specijalnoj misiji i sa na­ro;itim zadatkom koji su uspe[no svr[ili. Kqu; je> puno ime i prezime bez sredweg slova onog punijeg i prezime onog suv­qeg. Kqu; 999.
Nova [ifra slede'a> Va[e novo ime Nar-Nar, ponavqam i Dal-Dal. Duplo [ifrovano. Prvo, dvadeseto i posledwe slovo. La­/na svega tri slova. Dosada[we Va[e [ifre samo isti broj kqu­;eva i u woj u;initi slede'e izmene>
Me]usobno izmeniti sve prve re;i. Izme]u kqu;a jedan i dva, zatim izme]u tri i ;etiri samo izmeniti posledwe re;i, izme]u pet i [est i izme]u sedam i osam izmeniti prve re;i i najzad izme]u devet i deset izmeniti prve i posledwe re;i. Iz­ves­tite da ste razumeli.230
NAPOMENA> Re; je o poru;niku Ne]eqku Ple'a[u, koji je bio maweg rasta, i potporu;niku Jovi Trbojevi'u, koji je bio vi­[eg rasta i suvqi. A'imovi' je potpukovnik dr Mladen ?u­jo­vi'. U vreme kapitulacije Italije sva trojica napu[taju zemqu i odlaze najpre u Italiju, a potom u Kairo. Prilikom kapitula­cije, Italijani su pustili iz pritvora potpukovnika ?ujovi'a. On je zajedno sa poru;nikom Ple'a[om oti[ao u komandu itali­janske 2. armije i zatra/io da se, prema Dra/inoj naredbi, sve ita­lijanske snage predaju ;etnicima. Italijani su odgovorili da imaju druga;ije nare]ewe> da se predaju komunistima. Ipak, od 12 divizija sa teritorije Kraqevine Jugos­la­vije, kao i sa sever­nog Jadrana, koji se jo[ nalazio u sastavu Ita­lije, komunistima su se predale samo dve. Nemci su razoru/ali sedam italijanskih di­vizija, dok su oru/je i oprema tri divizije - ~Taurineze~, ~Emi­lija~ i ~Venecija~ - do[li u ru­­ke i ;etnika, i partizana i Ne­maca. Najve'i deo oru/ja i op­re­me ove tri divizije kog su se do­mogli partizani, po;etkom de­ce­mbra zaplenili su Nemci.
Одговори
#72

(30-09-2014, 12:04 AM)мунгос Пише:  Хрвати су били скроз компромитовани код свију...
За домобране се вараш. Домобрани су у већини остали вјерни такозваној ндх и они су од првог до задњег дана били кичма хрватске војске...Општа војно-политичка ситуација у герилском рату се ствара на терену, од дрикетни учесника... многе ствари су ту играле улогу и на терену и у свијету (на шта Срби некад јесу а некад нијесу имали контролу)...
Заиста немам да ти кажем ништа друго осим да на потпуно погрешној основи разматраш случај. Дебело грешиш. Моја препорука ти је да узмеш британску и америчку литературу и да се упознаш како су они гледали на ствари и према чему су формирали политичку стратегију. Истичем Хедер Вилијамс, Черчила и ако нађеш Иднове мемоаре. Такође и Марфија, и обавезно Шервуда: "Рузвелт и Хопкинс". Не да би усвојио као свету истину њихова излагања већ да би ти било јасније колико не мења ситуацију Дражин прелазак Дрине, и колико је небитно за крањи исход било шта што су актери на овом простору могли да смисле или да ураде против оног другог.
Одговори
#73

У праву си.
Мунгосе, користиш чак и записнике са комунистичких процеса као извор...
Одговори
#74

Користим све што ми падне руке. Треба разумјети цијелу слику. Ни Титовци нијесу могли све слагати а често пута код њи се море наћи нека добра информација.
Наравно, све што долази од њи мора се строго прочешљати.

@Chicot
Разумијем то све шта пишеш и знам о томе доста. Али ипак остајем при томе да стање на терену далеко више креира ту већу слику, него обрнуто.
Ко је заступао Дражу и четнике пред Енглезима и Американцима? Олош који је подилазио на свакоме кораку Хрватима. Да наведем само неке ствари: Каирска афера - колко је само то штете нанијело Србима? Колко је штете нанијело то што су се Срби, преко инстистирања Енглеза и Американаца, држали Хрвата умјесто да их одма избаце из владе?
Колко је штете нанио Србима и четницима "Југо центар" у Њујорку? Итд.

Ниједну већу операцију уништења Титоваца Дража није повео. Осим оног дебакла на Неретви. А морао је и требао је.
Локалне снаге на теренима од Лике и Далмације, преко Босне и Херцеговине, до Црне Горе и Србије, биле су слабе да самостално то обаве.
Одговори
#75

Па како је могао да проведе када већина тих јединица које си навео није хтела да мрдне из свог завичаја? Један део херцеговачких четника је ишао у Далмацији, а за то време су им усташе и партизани направили хаос у завичају. Ко је после од њих хтео да напушта своје село и округ. Логично нико, почев од команде.
Одговори
#76

(07-10-2014, 12:19 AM)мунгос Пише:  @Chicot
Разумијем то све шта пишеш и знам о томе доста. Али ипак остајем при томе да стање на терену далеко више креира ту већу слику, него обрнуто.
Ко је заступао Дражу и четнике пред Енглезима и Американцима? Олош који је подилазио на свакоме кораку Хрватима. Да наведем само неке ствари: Каирска афера - колко је само то штете нанијело Србима? Колко је штете нанијело то што су се Срби, преко инстистирања Енглеза и Американаца, држали Хрвата умјесто да их одма избаце из владе?
Колко је штете нанио Србима и четницима "Југо центар" у Њујорку? Итд.

Ама које стање на терену када Дража није знао у каквој су дубиози ови напољу, а обрнуто још горе. И једни и други су добијали доста штуре информације о ономе шта се дешава, и обично са закашњењем.
На основу чега да га заступају?
Грешиш, осим на самом почетку, Енглези су били упорни да се пошто пото направи компромис са Хрватима и да им се испуњавају хирови. По сваку цену је требало задржати целовитост Југославије.

Тај југоцентар је јахао на таласима Слободне Европе и других прокомунистиких гласила од лета 42, пре тога су "свом душом" били уз Дражу Smile
Одговори
#77

Nije bilo tako jednostavno izbaciti Hrvate iz Priče, ako njih izbaciš, onda se odričeš Jugoslavije. S kim da je održavaš i praviš. Bez Hrvata, (a svima je jasno da su oni radili protiv Kraljevine i zajedničke države) se nije mogla održavati Jugoslovenska zajednica. Oni su u Vladi bili nužno zlo.
Одговори
#78

(07-10-2014, 10:44 PM)luka.luke Пише:  Nije bilo tako jednostavno izbaciti Hrvate iz Priče, ako njih izbaciš, onda se odričeš Jugoslavije. S kim da je održavaš i praviš. Bez Hrvata, (a svima je jasno da su oni radili protiv Kraljevine i zajedničke države) se nije mogla održavati Jugoslovenska zajednica. Oni su u Vladi bili nužno zlo.

Браво. Мислим да је проф.др Слободан Јовановић то поручио ђенералу Дражи Михаиловићу, тк. да не прави границе за време рата.
Међутим Хрвати у влади нису били "нужно зло" већ право зло.
Одговори
#79

Да, Слободан Јовановић је то поручивао, јер је таква била реалност; све друге тврдње су одраз неразумевања догађаја.
Одговори
#80

Симовић је једини имао какву-такву шансу да Хрвате у влади сведе на минимум. Наравно, пропустио ју је.
Свака част Јовановићу и још неким појединцима, али владе су биле генерално доста лоше,чак искључујем хрватски део из приче.

Британци су их дриблали како су хтели. Чак је и Јовановић направио једну-две грубе грешке, мада је и његова заслуга што је процес британског окретања комунистима мало успорен. Њега су и Британци од свих наших премијера далеко највише уважавали.
Одговори
#81

(08-10-2014, 12:24 AM)Chicot Пише:  Симовић је једини имао какву-такву шансу да Хрвате у влади сведе на минимум. Наравно, пропустио ју је.
Свака част Јовановићу и још неким појединцима, али владе су биле генерално доста лоше,чак искључујем хрватски део из приче.

Британци су их дриблали како су хтели. Чак је и Јовановић направио једну-две грубе грешке, мада је и његова заслуга што је процес британског окретања комунистима мало успорен. Њега су и Британци од свих наших премијера далеко највише уважавали.

Како је то ђенерал Симовић могао Хрвате да сведе на минимум? Лондон је имао поштовања према проф. др Слободану Јовановићу али као продражин Србин није имао шансе.
Одговори
#82

(08-10-2014, 12:27 AM)Кент Пише:  
(08-10-2014, 12:24 AM)Chicot Пише:  Симовић је једини имао какву-такву шансу да Хрвате у влади сведе на минимум. Наравно, пропустио ју је.
Свака част Јовановићу и још неким појединцима, али владе су биле генерално доста лоше,чак искључујем хрватски део из приче.

Британци су их дриблали како су хтели. Чак је и Јовановић направио једну-две грубе грешке, мада је и његова заслуга што је процес британског окретања комунистима мало успорен. Њега су и Британци од свих наших премијера далеко највише уважавали.

Како је то ђенерал Симовић могао Хрвате да сведе на минимум? Лондон је имао поштовања према проф. др Слободану Јовановићу али као продражин Србин није имао шансе.

Лепо, да их одстрани, неутралише, кад су почеле долазити вести о покољу Срба у НДХ. Чак је имао и благу подршку Британаца у томе. Дакле, лето - до септембра 1941.
Британци нису имали исти "доживљај" Срба 42-3. и од краја 43. године. Њему никада није спочитавано "великосрпство" за разлику од Пурића и Трифуновића,тако да тај аргумент о Јовановићу не стоји.
Одговори
#83

@Chicot
Не бих рекао да би ђен. Симовић имао благу подршку Черчила и Идна ако би одтранио Хрвате из владе.
Упркос информацијама о покољу Срба у НДХ. Оно што ти видиш у "благој подршци Британаца" није но нова политика. Лондон се није бавио Југославијом у тој мери зато што се радило на увлачењу САД у рат и пажњи усмереној ка Русији односно Москви.
Како је рат одмицао "доживљај" Срба је од стране Енглеза био све гори и гори.
Одговори
#84

Па каква нова политика 1941, кад је још све било на почетку. То је период када су Срби и влада, због 27 марта и касније због вести о продужетку отпора имали највећи кредит код домаћина.
Тачно, како је време одмицало, доживљај Срба је био све гори, о томе ти говорим. У време Јовановића је још увек био позитиван све у свему.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним