удају.
Пресвета Богородица је заручена са 13г. за Праведног Јосифа, што се сматра уобичајеним.
У Пљевљима има Симонидина улица, која води ка Илијином брду, односно цркви на том брду. Била ваљда Симонида ту.
Та црква у Пљевљима, мењам тему, је интересантна зато што је ту и гроб Слободана Шиљка, недавно канонизован, из Пљеваља поред попа Маца други канонизовани светитељ свештеномученик из Пљеваља. Ја био и за празник светог Илије, људи и не знају, гроб је скроз уз цркву, мало ограђен, без икакве напомене о канононизацији у време п.Павла.
Попа Мацу на фрески сам видео у цркви Василија Острошког у главној цркви у Пријепољу, прелепа црква, а Шиљка мислим да нисам ту. Мислим да је и фреска владике Добробосанског и још неких. А у главном манастиру у Пљевљима Свете Тројице је Серафим Светотројички, он је са директором гимназије удављен у гимназији 01.12.1941 од комуниста у току Битке за Пљевља.
Још да додам на ту тему да човек, из чачка је дечко на истоку земље сад ради, који треба да слика цркву јасеновачким мученицима, (можда ћу и ја ићи тамо са њим), је на златибору и чајетини осликао тако новије страдање, и од комуниста, и од усташа, и од муханеданаца, и шиптара, и нато, да су прелепи зидови.
У Чајетини у цркви су кости мученика који су после зеленгоре и уопште предаје оружија кренули за Србију и завршили у Церовој јами, мушвете, златибор. Поп их је мало склонио, да ковчег не боде очи, пошто је било и мироточења иконе па разног народа било,
да не давим, мој брат је са попом вадио и прао вину и како иду кости, каже да су жуте, златно воштане, нарочито мале, дал дечије, на Светој Гори се тима посебно поштује. Ето
