1.
Из горњег чланка Гос'н Самарџића, па каже:
Цитат:Љотићевски идеолог Бошко Костић, који је објавио говор већ у ванредном издању ''Наше борбе'' од 25. априла, дао је и објашљење о његовом настанку. После напомене да говор није чуо, јер је стигао у Горицу тек када су патријарх Гаврило и епископ Николај кретали за Трст, Костић пише:
Кад сам изашао из капеле, пришли су ми многи четници и изјавили ми саучешће. Говорили су ми: ''Вредно је живети и погинути да би се чуо говор какав је малопре одржао владика Николај''.
Од присутних свештеника и четника добио сам тај говор, који сам напред навео. Они су тај говор записали.
Отишао сам код епископа Николаја и захвалио му на погребном слову. ''Нема шта да ми се захваљујете - рекао ми је наш велики, мудри епископ - ја сам испунио своју дужност. Покојни Димитрије је био велики; ја ћу тек о њему писати. Ја ћу му споменик подићи....''
Закључак:
Без обзира на казивање самог Бошка Костића да није био присутан кад је Владика одржао беседу и да је текст добио од лица која су била присутна, писац овог текста, Гос'н Самарџић или Свештеник Џомић, тврди без икаквог основа следеће, па каже:
Цитат:види се да је овај говор заправо саставио Бошко Костић...
Како се то види, то ваљда сам аутор зна!
Међутим!
2.
У тексту који смо дали изнад, очевидац Душан Поповић вели:
За време парастоса, у доста стешњеном простору, Патријарх је стајао са десне а хор са леве стране ковчега. На крају парастоса сви су са напетошћу ишчекивали владичин говор.
Наш просветни одсек на време се побринуо да се говор запише и сачува.
Позади хора постављен је сто, где су
чланови нашег васпитног одсека, који су били увежбани у хватању радио вести, записивали говор. Кад је Владика говор завршио,
сместа су отишли у канцеларију, која се налазила на истом спрату где и капела, записе сравнили, откуцали, на машини умножили и одмах делили народу који се још није разишао.
Нами никако није јасно:
А)Зашто би се веровало Џомићу
КОЈИ ТАМО НИЈЕ БИО, и који је објавио тобожњи тестамент Митрополита Јосифа
ПРЕПУН ФАЛСИФИКАТА, које смо ми својевремено растурили у парампарчад, и који се онако зверски окомио на Владику Артемија као да му је најцрњи душманин а не Архијереј Србски!
и
Б)Зашто се не верује покојном Војводи Ђујићу, који је тамо БИО И СВОЈЕ СВЕДОЧЕЊЕ ОБЈАВИО У "СРБИЈИ"!
Мени, који сам то слушао из уста Војводиних, не морате да верујете!
Себи у браду:
Како овај остатак од остатака Србског Народа гази кроз историју тако постаје све мањи, тањи и мизернији!
Шта'ш....
ПС
Али има Бога, и Џомић и екумениста и новотар "умировљени" Сатанасије, су се толико нагојили да их је срамота погледати, сачувај Боже и саклони!