[Милослав Самарџић]

Кнез Павле није побегао, већ му је након фамозног пуча речено да је персона нон грата па је отишао/протеран у Грчку.

Најтежи и најстрашнији ударац нанео нам је Краљ, чијим смо се именом заклињали. Бог и народ нека му суде. Краљев поступак раван злочину, према српском народу нарочито.

Паметном доста.

Кнеза Павла су у Грчку авионом одвезли мајори Захарије Остојић и Мирко Лалатовић. После су тим авионом стигли до Египта.

[Равногорац]

Хвала на информацији, Милославе.

Да ли нам можеш више рећи о Ђујићевом ставу према Карађорђевићима? Ово питање нема везе сад са Шешељем, који за мене није војвода, али колико је мени познато Ђујић је неколико пута критиковао Карађорђевиће у сличном маниру. Исто тако се касније опет приближио Карађорђевићима и хвалио их. Имаш ли неке информације о томе? Како и зашто је променио свој став у вези њих и то пар пута?

[Милослав Самарџић]

Ђујић је увек био за Карађорђевиће, само је критиковао престолонаследника Александра оно кад је он честитао Туђману победу на изборима, рекао да му се деца играју са петокракама, и сл. То је било 1990. године. Тада је Ђујић рекао да би Карађорђе, кад би се дигао из гроба, потегао кубуру и пресудио овом свом потомку. Иначе је ПСЧ увек обележавао Дан Карађорђевића.

[Равногорац]

Колико је мени познато критиковао је и раније, Ђујић је већ 1965. године написао брошуру "куда срља наш Краљ"? Касније је изгледа дошло до помирења, па опет до критике и забране уласка у четничке домове итд. Зато ме и баш занима шта се ту уствари десило. Прича се доста о томе, али ту брошуру нпр. нисам читао а и не знам за остале разлоге неслагања са Карађорђевићима.

[Милослав Самарџић]

Краљ Петар? Нисам чуо за то. Сигурно је нешто у вези црквеног раскола.

[Ђујићев Четник]

Краљ Петар? Нисам чуо за то. Сигурно је нешто у вези црквеног раскола.

Феноменално штиво али изузетно ретко емигрантско издање Војводе Момчила Ђујића. Управу си Брате Милославе, тиче се Црквеног раскола.

[Равногорац]

Јел можеш више рећи о тој брошури?

[Ђујићев Четник]

Јел можеш више рећи о тој брошури?

Читао сам брошуру 2005-те године. Добио сам,на кратко, штиво од једног старог Четника. Доста ствари се већ и не сећам али покушаћу најсажетије у неколико реченица да објасним о чему се ради. Углавном се своди на раскол у Цркви и поделе по том питању и у самом Краљевском дому Карађорђевића. Тематика је јако дубока и вуче корене још из времена када су Ђујићеви Четници дошли у Америку. Свети Владика Николај Велимировић уз кога је Ђујић био до краја, а који је од стране Епископа Америчко Канадског Дионисија био протетан из Српске Цркве у Руски Манастир у коме је и умро, је био сво време на сметњи тадашњем Епископу на далеко чувеним по свом егу. Након смрти Светог Владике Николаја, претензије Дионосија на титулу Митрополита, а коју му је Мајка Црква упорно одбијала да додели, су довеле до још већег продубљивања јаза међу две струје у Цркви. Након раскола 1963-ће године и каснијем стварању Слободне Српске Православне Цркве, народ у емиграцији је већином био уз утицајног Епископа Дионисија, који је чак Патријарха Германа називао "црвени Патријарх" а Мајку Цркву "Титовом", дошло је до озбиљне поделе на расколнике и федералце. Војвода Ђујић је желео у овом сукобу да остане по страни, међутим имајући у виду повремене нетрпељивости између њега и Епископа, као и свакако раније протеривања Владике Николаја из Цркве, држећи се своје чувене тезе јединствена Света Апостолна и мученичка СПЦ, као и борбе за јединство Србског народа, превагнуо је на страну федералаца који су остали верни Патријаршији. Овим чином Војвода Ђујић је задао страховито јак ударац тада већ рашчињеном Епископу и одвукао на страну федералаца велики број припадника Четничког покрета и других утицајних људи његових следбеника. Сматрајући да ће и сам Краљ Петар други и цела Краљевска породица, не миновно подржати његов став да остане лојалан Мајци Цркви у Београду и тиме задати последњи фатални ударац расколницима, сматрајући да одвајањем од једнe признатe аутокефалнe Црквe значи и неки вид секташтва, изненађујуће долази до још већег компликовања целокупне ситуације. Наиме, на Ђујићевo запрепашћење и свих његових следбеника, Краљ Петар прилази расколницима и окреће леђа федералцима и самом Војводи. Србска не слога долази до изражаја и у самом Краљевском дому Карађорђевића где се Краљу Петру прикључује у подржци и Принц Андреј, док му брат Принц Томислав, као и рођени син престолонаследник Александар окрећу леђа прикључујући се федералцима. Тада Војвода Ђујић назива Краља Петра дуплим издајником, јер је пре тога на крају рата наредио прикључење Четничких јединица титовим партизанима, а сада издаје Патријаршију која га је крунисала Краљем, и прилази неким расколницима "секташима". Након тога, цепање на два крила у СПЦ-у је настављено широм слободног Света у Америци, Канади, Великој Британији и Аустралији. За све ово, Војвода Ђујић је видео кривца у Краљу Петру, јер је превагнуо на страну расколника и поделио Србски народ, сматрајући тиме да је Краљ одрадио посао за комунисте, поделивши веома моћну Србску емиграцију. Из овога свега наведеног може се назрети зашто је Војвода Момчило Ђујић брошуру назвао "Куда срља наш Краљ"...

[Равногорац]

Хвала ти на одличном одговору!!!! Сад ми је јасније а и Војвода ми је још симпатичнији него што је и раније већ био.

[Громовник]

Кад је оно беше пребацивао Александру што неће да научи Српски и рекао да ћемо нову династију изнети из опанака?

[Игмански Четник]

Да ли брат Милослав има чланак који је писао војвода Јевђа о патријарху Герману?

[Жика]

Колико могу да разумем, све се догађало исто као и данас.. два србина у две различите партије и један другог оптужују за издајство... помиримо се са чињеницом да ће тако бити до века...

[Милослав Самарџић]

Да ли брат Милослав има чланак који је писао војвода Јевђа о патријарху Герману?

Немам. Постави ако имаш.

[Србин]

Нема то везе са Америком, и није "напрасно". Именовао га је 1990/1 а повукао одлуку 1998. Давао му је новац искључиво за борбу а он је трошио новац на промоцију своје странке. Када је Шешељ 1998. ушао у савез са комунистима, Ђујић му је одузео титулу. КОЈА УОПШТЕ НИЈЕ НИ БИТНА ТОЛИКО ДА СЕ О ЊОЈ ОВОЛИКО РАСПРАВЉА. Он више није војвода и крај. На 10 форума се о њему расправља.

СЛУШАЈ СИНЕ, ОБРИШИ СЛИНЕ НЕ БУДИ АЛАВ ЈОШ СИ БАЛАВ

---

Сукоб Војводе Ђујића и Војводе Шешеља није настао ни због пара ни због Веронауке ни због СПС-а, Ђујић и Шешељ су јако сличне особе обојица не трпе ауторитете и никога над собом, због истих разлога Ђујић се посвађао и са Маном Роквићем, Ђедом Ђекићем, Јевђевићем, Ђоком Марићем, Богољуб Драшковићем и многим другима а Шешељ са Вуком Драшковићем (са осталима се ипак посвађао на политичкој основи). Ђујић је од Шешеља очекива да не буде ништа друго до његов курир у Србији, а Шешељ од Ђујића да не учествује у политици Отаџбине, Ђујић је још 1992. године почео да тражи некога ко ће у правом смислу речи бити његов потрко овде, прво се уздао у Милана Бабића па пропало, па је онда покушавао са Вуком Драшковићем па пропало, па са Биљаном Плавшић па пропало и на крају је избор пао на Славка Алексића и Ђујић је убрзо после тога преминуо. Ово може да оспори једино онај који не зна истину или онај који од емоција неће да призна. Али без обзира на све и један и други су се златним словима уписали у пантеон бесмртних српских јунака, и један и други ће Србима горети као луча кроз будућа времена