[херцеговац]

Ма ја,
снаге безумља и хаоса! Замисли, некоме је важно од кога је потекао и породично име!

Мора да сам из каменог доба, срам ме било.

---

Ај, шта се мучите. "Национална свест" се тако зове зато што осећај припадности нацији јесте "СТАЊЕ СВЕСТИ" и не мора имати везе са генетиком. Зато је могуће не само променити ту свест да човек почне да мисли да је нешто друго а не оно што су му родитељи, првенствено отац, већ и да почне да мрзи народ коме је до јуче припадао. Бар су се Срби извештили у том умећу.
У том контексту највећи пројетат који је управо у фази реализације је претварања Руса из Сибира у "Сибирјанце".

Проблем је што је човјек био ништа више него убачен и што му се да простиш јебало за хрвате!

А проблем друге врсте је што буразер Николај не би ријечи рекао да сам написао да је био припадник Тутси племена. Право да ти кажем, чуди ме - момак је историчар или гријешим!?

Морао би да познаје прилике у Угарској тог времена. Опет, можда му није то преокупација, афинитет за неку другу област наше историје.

[Милослав Самарџић]

Ај, шта се мучите. "Национална свест" се тако зове зато што осећај припадности нацији јесте "СТАЊЕ СВЕСТИ" и не мора имати везе са генетиком. Зато је могуће не само променити ту свест да човек почне да мисли да је нешто друго а не оно што су му родитељи, првенствено отац, већ и да почне да мрзи народ коме је до јуче припадао. Бар су се Срби извештили у том умећу.
У том контексту највећи пројетат који је управо у фази реализације је претварања Руса из Сибира у "Сибирјанце".

Сигурно. То је суштина ствари, а не инсистирање на нечијим генима.

[херцеговац]

Ауу,
како ми продаде м. за бубреге!

Срање националне свијести сам чуо за некога припадника, али нисам чуо да се употребљава за конвертите. Неко ко конвертира зарад личне или било које добити је битанга, али то не мијења припадност, бар по мени.

[Ђорђе Ивковић]

Добро, бре, Херцеговац, како би ти толмачио "феномен Ивковића"? То ти је на прилику овако:

УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ ИВКОВИЋ

Име Ивко је ваљда једно од најсрпскијих личних имена. Сви знамо за "Ивкову славу“, која тако живописно приказује наш начин живота.
Ми Ивковићи би морали бити свесни ко смо и шта смо.
Ивковићи су дали многа значајна имена.
Дуда Ивковић је наш легендарни кошаркашки тренер.
Др. Милутин Ивковић је био славни фудбалски репрезентативац, бек, са надимком "државна кочница“.
А што да не поменемо и Тривуна Ивковића, легендарног управитеља казнено-поправне установе "Сремска Митровица“. Њега су генерације упамтиле за цео живот.

Народи се крећу, људи се селе у потрази за бољим животом, или спасавајући живу главу из ратова и робовања. Није зато ништа чудно што нас има у Америци и Канади, Француској, Аустрији и Шведској, Аустралији...
Али, кад човек са презименом Ивковић, крене просторима које нам је отворио Гугл, у потрагу за давно изубљеним рођацима и `саплеменицима`, неминовно се судари са једном невероватно разноликом "галеријом“ ликова, често са потпуно изгубљеним, расформираним и прементнутим националним идентитетом.

Понуди му се Hrvoje Ivkovic за пријатеља на фејсбуку.
Ако нећеш Хрвоја, ту је Ante Ivkovic

Srecko Ivkovic разапео шаховницу на неком брду, са крстом на врху.
Становита Ana Ivkoviс нас ауторитативно подучава:

Nije uredu iznositi neprovjerene i neistinite pretpostavke o tome da su svi Ivkovići porijeklom pravoslavci i Srbi. Prezimena su se razvijala od jedanaestog stoljeća, a njihov korijen je u nadimcima. Zato je malo moguće da svi Ivkovići vuku korijene iz istog područja i od istih osoba. Moji Ivkovići, čije ja prezime s ponosom nosim su Hrvati, katolici i teško da me išta može uvjeriti u to da vučemo korijene iz nekog drugog naroda ili religije...
Nemam namjeru vrijeđati nikoga, bilo koje narodnosti ili vjerske pripadnosti,zato neću tvrditi ni da smo svi hrvatskog podrijetla jer očito je da nismo...

(Напомена: е ти ће ме научиш!)
Кад Ани у помоћ притекне Марина, а један наш (Србин Ивковић) покуша да их освести...:

Moja Draga Marina, moji su roditelji obadvoj iz Ponikve, Hrvatska. Tata mi je Ivkovic i mama mi je Divic. Nas su Ustashe poklali da dan danas nemam vise nikog u Ponikve. Da smo mi imali mesto u Hrvatskoj ja dan danas nebi zivio u Kanadi. Ako ti mozes da oprostis i da budes Hrvatica, to je vasa stvar. Samo budi sretna da nisi bila tamo kad su nas zive as nozom rezali. Ja se mozem samo Bogu pomoliti da sam ovde i da nisam mora gledadi sa svojim ocima kako mi ti ljudi kolju decicu.

...Разочарано се јави Robert Ivkovic: "Jebiga. Sad mi svi ispadosmo Srbadija".
Таман мислиш да је ту крај, појаве се Maid Ivkovic & Mirza Ivković.
Тако, дође ти као олакшање кад се, после њих, сретнеш са Jean Carlos Alexander Ivkovic . Тог није много брига шта је - има имена за тројицу.

Не е Tose Ivkovic тој/таа што го/ја бараш? Барај уште...
А? ... Одкуд ти...? Неси, б`е, тај што го барам...

Ту долазимо до јавних и културних дјелатника. Пазите овога: мађарско име, србско презиме, а он Хрват! И то не било какав:
Bela Ivković dobitnik zvanja "Pro urbe"

Odvjetnik, istaknuti javni i kulturni djelatnik Bela Ivković, dobitnik je priznanja "Pro urbe" koje mu je dodijeljeno u okviru svečane sjednice Skupštine grada, održne u povodu Dana grada Subotice 1. rujna.
Bela Ivković je rođen u Subotici 14. 10. 1939. godine. Osnovnu školu je završio u rodnomu gradu, dok je srednjoš¡kolsko obrazovanje stekao u Zagrebu. Kao izvanredni student završio je Viš¡u upravnu školu u Novom Sadu, a kasnije i Pravni fakultet. Odvjetnički ured je otvorio 1978., kojega uspješno vodi punih 30 godina. Osim rada u svojoj struci, angažirao se i na polju očuvanja kulturne baštine bačkih Hrvata. Godine 1969. bio je član inicijativnog odbora za osnutak HKUD "Bunjevačko kolo", a kasnije i jedan od osnivača Društva. Za predsjednika Društva je izabran 1991. godine, i na tom je mjestu bio punih trinaest godina. Posebno je bio angažiran oko priprave i održavanja manifestacija "Veliko prelo" i "Dužijanca". U Skupštini općine Subotica bio je vijećnik u dva mandata. Osnivač je i aktivni član i drugih kulturnih društava čija je djelatnost očuvanje, njegovanje i razvitak kulture u Hrvata: Hrvatskog akademskog društva, Katoličkog instituta za kulturu, povijest i duhovnost "Ivan Antunović".

И ту, полако дођемо на извориште, на "сјемениште зла“. Погледајте како се од Србина постаје усташа. Погледајте како се човек ломи, гази, понижава, разбија на кости и црева, а онда саставља у нешто друго, много горе, једва човеколико, а жртва срећна што се ослободила терета Косовског завета, памћења ђедова, вере и части и своју новокомпоновану наказност почне да носи са поносом, срећна што ће је, можда, некад господари и погледати:

http://boric.blog.hr/arhiva-2006-10.html
"Ja,Branimir Glavas,OTAC SLAVONIJE..."-1
...Na Radio Osijeku,u delokrugu Branimira Glavasa,16.oktobra 1991.je bez obrazlozenja suspendovano 17 zaposlenih.Spisak njihovih imena je dan pre toga stigao faksom iz zagrebackog HRT.Medju njima je bio i Djordje Ivkovic,sportski novinar srpske nacionalnosti.Posle suspenzije,Ivkovic se dobrovoljno javio u HV(Hrvatsku vojsku).Godinu dana je proveo u uniformi,bio demobilisan i nasao bedan posao na osjeckoj pijaci.Dok je bio u vojsci,Tomislav Marcinko(glavni i odgovorni urednik informativnog programa HTV) (напомена: То је онај Марчинко што је `ведрио и облачио` у "Дневнику“, па за време `Јогурт-револуције` побегао у Загреб) nudio mu je posao na HTV.Cekajuci potvrdu te ponude,stigao je otkaz od Vrdoljaka,u kome se kao razlozi za otpustanje sa Radio Osijeka navode"NEPRILICNO PONASANJE"I GRESKE U IZVESTAVANJU SA FUDBALSKIH UTAKMICA.Disciplinska komisija stanice ne poseduje nikakve dokaze o kritikama ili greskama...

Требало је проћи десетљеће да се новокомпоновани Хрват Ђорђе Ивковић "докаже“ и добије вредно признање:

Posebno priznanje - Radio Cvrčak, S. Cvrkovića, Stari Mikanovci
Za spikerski rad i rad tehničara na radiopostajama
Platinasta plaketa - Branko Mihaljević, Gradski radio Osijek - 50 godina rada
Srebrna plaketa - Đorđe Ivković, Gradski radio Osijek - 25 godina rada

Постоји у Вуковим "Народним пословицама“ и једна која каже: "Херцеговина цео свет насели, а себе не расели“. Не, не можемо више тако. Нема нас. Насели смо цео свет, али нас "бела куга" и туђе "вере“ затрeше.
А што се мојих презимењака тиче:
`Бем ти Ивковиће и ко нас овакве састави!

[херцеговац]

Добар си!

[Krajisnik]

Добар си!

Pazi se brate "ovih" da te ne dokusure nekim paragrafom,nekim citatom...

[ЛукаЛоко]

Па читав тај процес стварања хрвата је једна борба Беча, Будимпеште и одрођеног племства са освртом на продор према југоистоку. Уплив Јевреја као поданика круне је утолико ван финансијске добити (досељени да би разбили српску трговачку класу у Славонији) уколико су више и борбеније заступали циљеве ова два средишта и усмјеравали развој хрватства. То није циљ 'јеврејства' него циљ поданика круне који су се бавили обртничким капиталом зарад личне добити, а у којима је круна налазила сараднике и чиновнике. Нису Јевреји створили хрвате, него круна и Ватикан, а они су одрађивали посао чиновника круне зарад сопствене добити.

Српска трговачка и грађанска класа је била главна препрека настајању онога што сада називамо хрватима. Отуда повика Ди су наши новци...

Да није бечке жеље да се пружи на југоисток не би било ни оваквих хрвата.

Неки Италијани из Далмације жале се на то да су хрватски жупници понекад преименовали италијанска презимена у „–ић“ и да у аустријским пописима крајем 19-ог, почетком 20-ог века број Италијана у Далмацији, под Аустро-Угарском, драстично је пао.
Не знам тачно ту појаву. Ако су они у праву, за то као за политику против Срба очито је крив Беч.
Зато ја бацам акценат на спољни утицај у „југословенским“ историјским збивањима.
Заиста имам увек импресију да многи у Србији, иако пронационално оријентисани, потцењују тај страни фактор у збивањима и тих минулих година, као да људи хоће да мисле да могу сами да одређују своју будућност, и дакле мисле „криви смо ми“, „крива је наша политика“ ако је све отишло по зло. И тиме као да желе свесно или несвесно избећи сукоб са Западом, што ја углавном судим неизбежним.
Међутим, по мом скромном мишљењу Хрвати у историји не би могли да успевају у својим националним интересима без подршке са стране. Као што је написао брат Херцееговац, можда чак не би ни постојали као нација.

[Krajisnik]

U mom kraju se vise i ne izjasnjavaju kao Italijani a ima dosta"Hrvata" sa cisto Italijanskim prezimenima bez onog ic.

[Милослав Самарџић]

Заиста имам увек импресију да многи у Србији, иако пронационално оријентисани, потцењују тај страни фактор у збивањима и тих минулих година, као да људи хоће да мисле да могу сами да одређују своју будућност, и дакле мисле „криви смо ми“, „крива је наша политика“ ако је све отишло по зло. И тиме као да желе свесно или несвесно избећи сукоб са Западом, што ја углавном судим неизбежним.

Добро си то запазио, само није узрок везан за Запад, него за комунисте, јер је народ пола века морао да говори ''криви смо ми'', уместо ''крива је власт'' - пошто се за ово друго ишло или у апс или два метра под земљу. Постојао је и низ варијација, нпр. систем је добар али људи не ваљају, систем је савршен, најбољи, и сл, али народ нема довољно високу свест за тај систем, итд.
Тако се то уобичајило и траје до данас. С тим што се код комуниста и данас понавља у изворном облику, оно ''савршен систем'', а ''народ без високе свести'', и сл.

[Krajisnik]

....a znas za onu "kakav narod takva i vlast",ili onu optimisticnu "sta radi Srbin kad nema ni dinara?Razbije 100 maraka","kakvi smo mi ljudi takvo nam je i vrijeme"itd...Sve to nekako istovremeno iz vise pravaca preplavi carsiju,rakao bi narodna umotvorina,jeste al sa pecatom udbe.

[Милослав Самарџић]

....a znas za onu "kakav narod takva i vlast",ili onu optimisticnu "sta radi Srbin kad nema ni dinara?Razbije 100 maraka","kakvi smo mi ljudi takvo nam je i vrijeme"itd...Sve to nekako istovremeno iz vise pravaca preplavi carsiju,rakao bi narodna umotvorina,jeste al sa pecatom udbe.

Свакако, они су то систематски смишљали и ширили.

[мунгос]

Ерцеговац, гријешиш скроз. Подцјењујеш Хрвате, а то се Србима обијало и обија о главу већ 200 година. Могу ти навести бар стотину примјера прије Франка, Јевреја, који је спроводио политику Беча, ће су односи између Срба и Хрвата били скроз поремећени и нипочему добри. Хрвати су се ослањали некад на Србе против Мађара и Беча, некад на Беч против Мађара и Срба, некад на Мађаре против Срба и Беча, али је константа њихове политичке шизофреније била мржња и љубомора према Србима. Кад си већ навео Лазу М. Костића, нико као он никад није свео односе Срба и Хрвата, у само једној реченици кроз вијекове ''Мржња и међусобно неповерење, то је константа у односима Срба и Хрвата''.

Нема народа у Европи који је тако предано и тако агресивно радио на стварању своје нације као Хрвати. Само онај ко не познаје Хрвате, море се уватити у замку да иза тога стоји "Ватикан, Беч, Пешта, Америка, Енглези, Јевреји, покатоличени Срби итд.". Таква агресивна асимилација странца нема примјера у историји европски народа. У крајевима Војне Крајине, старији људи никад римокатолике нијесу звали "Хрватима". Него "Крањцима, Буњевцима, Шокцима итд.". Зашто би политика Беча била да похрвати Крањце? Њемце, Чехе, Словаке, Мађаре? Да ли је то данашња политика Беча, кад биједни остатци Срба у такозваној "Хрватској" из страха од тог сулчудог и агресивног народића, својој дјеци дају њихова имена, крсте их у њиховим црквама, и изјашњавају се као национални Хрвати?

Па више је Крањаца, Њемаца, Чеха, Словака итд. било на простору Војне Крајине него прави Хрвата. Прочитај мало историје, колко је пута Беч и сам Цар морао бранити Србе од насртаја Хрвата.
Још од 1600. године, скоро триста година прије Јевреја Франка.

Само онај ко није међу њима живио, море тврдити друкчије.

[мунгос]

Још једна ствар. Ође се тврди да је "већина Хрвата" настала од покатоличени Срба. Да ли томе има подлоге у фактима? Тешко. Тек мањи дио Хрвата били су штокавски ијекавци или икавци, углавном мања група од остали Хрвата. Прије 150 година тешко да је више од 10-20% Хрвата било штокавски ијекавци.

---

Многи је Крањац, Њемац, Мађар, Чех, Словак итд. постао Хрват (погледајте само презимена). Можда групно Крањци највише. Сад Срби који су постали Хрвати су римокатолички Срби који су живили на рубним подручјима, тамо ђе је додир Срба и Хрвата, а то су Босна, Херцеговина, Лика и Далмација, бивша Војна Крајина. И одвојене оазе Срба, издвојене из масе међу већинским Хрватима.

[херцеговац]

Права Хрватска је без Истре и Далмације, наравно и без Славоније.

Обећао сам Николају књигу са презименима и када су конвертирали и коју су славу славили. Е сад, да видиш прпе када дођу хрвати на сајам књига па почну да листају...

ОНИ знају!

Откуд тај страх? Онај прави праисконски... Један баш на овом ускликну када се није нашао (иако књига говори о релативно малом простору) и донесе пиво.

---

Када год налети неки одмах му књигу под нос да се тражи.

Нисам могао само једној - имала је онај пургерски акценат..., фино чељаде..., а и воли Херцеговце.