14-01-2017, 04:14 PM
['ПРОСВЕТАР' pid='62111' dateline='1484330049']
Вук је створио најсавршеније писмо на планети и хвала му на томе !
Срби имају много савршеније писмо и од Шваба, па причати да су нам га као они скројили је ван сваке памети !
У нашој ћирилици за 30 гласова постоји 30 слова. У Гајевој латиници за 30 гласова постоји 27 слова + 3 двослова што значи да је наше писмо савршеније и од Гајеве латинице.
двослова: Dž,Lj,Nj
Ђуро Даничић (Ђорђе Ј. Поповић, Нови Сад, 4. април 1825 — Загреб, 17. новембар 1882) био је српски филолог, бранилац Вукових погледа и велики поштовалац његовог рада, један од најзначајнијих радника на проучавању српског и хрватског језика.Ђуро Даничић рођен је под именом Ђорђе Ј. Поповић, као четврти син новосадског свештеника Јована Поповића, у Новом Саду, 1825. године. Један од његове браће био је Василије Поповић.
Прве школе учио је у Новом Саду и Пожуну, а правне науке у Пешти и Бечу, где је дошао 1845. Под утицајем Караџића и Миклошича почео је да се бави словенском филологијом, којој је касније, а нарочито проучавању српског језика, посветио цео живот. За време студија материјално су му помагали Кнез Михаило Обреновић и Јован Гавриловић. Године 1856. постао је библиотекар Народне библиотеке у Београду и секретар Друштва српске словесности, а 1859. професор Лицеја (Велике школе). Године 1865. оставио је професуру, и на кратко време постао чиновник Управе пошта, а 1866. отишао је у Загреб за секретара тада основане Југословенске Академије. 1873. се вратио на катедру српског језика у Велику школу у Београду, предавајући у њој до 1877. Отишао је затим на одмор у Загреб да продужи рад на започетом великом Рјечнику хрватскога или српскога језика(ово треба провјерити). На том послу га је и затекла смрт. Његово тело пренесено је новембра исте године (1882) у Београд и ту је сахрањено на Марковом гробљу.
Своје презиме заменио је 1847. презименом Даничић, којим се потписао на првом свом научно-полемичком раду Рат за српски језик и правопис(вјероватно желио остати анониман због бечке власти), и при том презимену је после стално остао.Од Даничићевих графема, у ширу употребу је једино ушла графема Đ đ, уместо дотадашњег dj.
Дакле, Гајева латиница данас има слово Đ đ умјесто слова dj захваљујући Даничићу .
Цитат:Није Људевит но Лудвиг, исто као што ни Вукова шћер у коју се заљубио несрећни Бранко, није била Мина него Вилхелмина!Хрватска лаж,јер их је срамота рећи да су преписивали од Србина.
И није по "угледу на Вука" но је своју гајевицу скрпио од чешког и пољског што са Вуком везе нема.
Цитат:Вуков рад као ПЛАЋЕНИКА прије Аустрије најбоље је описао Гос'н Самарџић у свом капиталном делу "Тајне Вукове реформе", има на нету.
Вук је створио најсавршеније писмо на планети и хвала му на томе !
Цитат:То што је Лудвиг као учен човек знао и признао то би такозвани "хрвати" пре језика прегризли но што би изговорили![/quote]
Према томе гајевица је било и остало писмо такозваних "хрвата", склепано за такозване "хрвате", а што то Новосрби користе за исписивање Србског Језика то је ругло и срамота, па се питамо имају ли бар мало стида и образа кад гледају како чокалије и тутуноберачите доле, такозвани "маќедонствујушчи", чувају Србско Писмо и поред тога што им жваљави шифтари држе нож под грло!
Срби имају много савршеније писмо и од Шваба, па причати да су нам га као они скројили је ван сваке памети !
У нашој ћирилици за 30 гласова постоји 30 слова. У Гајевој латиници за 30 гласова постоји 27 слова + 3 двослова што значи да је наше писмо савршеније и од Гајеве латинице.
двослова: Dž,Lj,Nj
Ђуро Даничић (Ђорђе Ј. Поповић, Нови Сад, 4. април 1825 — Загреб, 17. новембар 1882) био је српски филолог, бранилац Вукових погледа и велики поштовалац његовог рада, један од најзначајнијих радника на проучавању српског и хрватског језика.Ђуро Даничић рођен је под именом Ђорђе Ј. Поповић, као четврти син новосадског свештеника Јована Поповића, у Новом Саду, 1825. године. Један од његове браће био је Василије Поповић.
Прве школе учио је у Новом Саду и Пожуну, а правне науке у Пешти и Бечу, где је дошао 1845. Под утицајем Караџића и Миклошича почео је да се бави словенском филологијом, којој је касније, а нарочито проучавању српског језика, посветио цео живот. За време студија материјално су му помагали Кнез Михаило Обреновић и Јован Гавриловић. Године 1856. постао је библиотекар Народне библиотеке у Београду и секретар Друштва српске словесности, а 1859. професор Лицеја (Велике школе). Године 1865. оставио је професуру, и на кратко време постао чиновник Управе пошта, а 1866. отишао је у Загреб за секретара тада основане Југословенске Академије. 1873. се вратио на катедру српског језика у Велику школу у Београду, предавајући у њој до 1877. Отишао је затим на одмор у Загреб да продужи рад на започетом великом Рјечнику хрватскога или српскога језика(ово треба провјерити). На том послу га је и затекла смрт. Његово тело пренесено је новембра исте године (1882) у Београд и ту је сахрањено на Марковом гробљу.
Своје презиме заменио је 1847. презименом Даничић, којим се потписао на првом свом научно-полемичком раду Рат за српски језик и правопис(вјероватно желио остати анониман због бечке власти), и при том презимену је после стално остао.Од Даничићевих графема, у ширу употребу је једино ушла графема Đ đ, уместо дотадашњег dj.
Дакле, Гајева латиница данас има слово Đ đ умјесто слова dj захваљујући Даничићу .