(14-12-2014, 05:22 PM)регул Пише: Једно је службена употреба а друго равноправност писма!
Латиница је српска колико и ћирилица,бар тако кажу лингвисти.
Пишем ћирилицом од када знам за себе,али врло добро знам и латиницу,те могу наизменично писати једно слово ћирилицом а друго латиницом!
Не видим смисла балегању о латиници као хрватском писму!Можда сам глуп,али какве везе има животно дело госн Милослава са балегањем о уставу Србије
Равнопраааааааааааааавност кажаш....чека', чека', са'ће се вратимо, ја чим чујем реч "равнопрааааааааааавност" одма'трчим у нужник, шта'ш, узрочно-полседично, а чим чујем "љуцкиправа" одма'гледам ђе ми је онај трофејни парабелум!
Ооооо чловече и Србине, то јест новосрбине, јеси чуо ти да је до такозваног "Новосадског договора" од 1954-е године под комуно-сатанистичком окупацијом, писмо такозваних "хрвата" Гајевица, у Србији била у масовнијој употреби
само у време аустроугарске и усташке окупације, а данас је Србско писмо Ћирилица у многим областима опала на мање од 10 одсто заступљености!
У такозваној "хрватској" је деведесетих спроведен „књигоцид“ ћириличних књига, а данас се и последњи трагови ћирилице разбијају чекићем, док се у кукавној Србији тај паклени "Новосадски договор" погрешним схватањем равнопрааааааааааааавности допринео одумирању Ћирилице јер 60 година после истог договора Срби,
кршећи сопствени Устав, слепо спроводе и дан-данас јер уместо тада договорене двоазбучности еда би се неки билмез могао похвалити да може да пише једно слово хрватском Гајевицом а друго Ћирилицом,
започело је једносмерно ширење USTAŠICE, које и даље траје.
Шта ка'ш, лингвисти се слажу с'тобом?!
Па чловече, пре неки дан, тачније, 10-ог децембра (по усташком календару, да ти буде лакше), одржан је у Новом Саду округли сто са темом „60 година након Новосадског договора: Србска језичка политика данас“, на коме је проф. др. Драгољуб Петровић тај "Новосадски договор" и ту равнопрааааааааааааавност назвао
УДРУЖЕНИМ ЗЛОЧИНАЧКИМ ПОДУХВАТОМ према Србима јер им је отео и језик и писмо и...будућност!!!
Учесници тог округлог стола били су:
-проф. др Данко Шипка,
-проф. др Драгољуб Петровић,
-проф. др Миланка Бабић,
-проф. др Драгиша Бојовић,
-проф. др Петар Милосављевић,
-проф. др Дејан Ивковић,
-проф. др Иван Клајн,
-проф. др Ненад Крстић,
-историчар Синиша Стефановић,
-проф. др Милош Ковачевић и
-доц. др Андреј Фајгељ.
Учесници су позвали србску филологију и политику да заједно сачувају Србско писмо Ћирилицу
и да поштују Устав, а не Новосадски договор и равнопрааааааааааааааавност, чија примена се током протеклих шест деценија, како наводе, показала
штетном!
Проф. др Петровић је том приликом истакао да је Новосадски договор усвојен у Комитету и да су комуно-сатанисти од почетка имали план да увођењем
двоазбучности (еда би се неки билмез могао једног дана похвалити да може да пише једно слово хрватском Гајевицом а друго Ћирилицом) потисну Ћирилицу, па је министар културе тадашње СФР Шугославије неке 1948-е године потврдио америчком амбасадору да на тај начин раде
на раскиду са Русијом, рекавши: ”Побринућемо се да свако дете у Југославији научи латиницу, а онда ће се ствари одвијати саме од себе.“
И ето, дете научило да пише једно слово овако а друго онако, док ће његово дете да пише само и једино...
онако!
Др. професор Петровића је даље рекао:
„Морало би се рећи да смо коначно почели да причамо о најбитнијим егзистенцијалним проблемима Срба, њихове судбине и
истањеним шансама за њихову будућност.
Срба је било док су имали световну и Духовну власт, Цара и Патријарха, и све дотле док је патријарх испред себе истурао цара Срби су били утемељени, док је Црква служила као морални коректив власти, оне световне. Кад је пропала Србска Држава онда је рефлекс тих односа од Цара и Патријарха пренесен на кмета и попа, и они су одржали Србе кроз свих пет стотина година турског ропства, они!
До 1945-е!!!
А `45-е су комунисти схватили заправо шта треба уништавати, прво Цркву, а за остало је лако, они ће наћи довољно протува,
пијандура (!!!), лопова, који ће постати мерило моралних вредности!
Таква су мерила заправо изродила Крцуна (и
крцуновачу! Прим. ПРОСВЕТАР), који је негде у неком свом делиријуму, према неким информацијама које су до мене допрле рекао – куд ће ми Душа, ја сам својом руком побио 22 хиљаде Срба. Из те гарде је и онај народни херој Василије Чиле Ковачевић који је митрополиту Јоаникију донео свежу крв да се причести. Такви људи су се лако могли налазити међу Србима. Они други много теже… Они други нису имали шансу да се појаве…“
Еј бре, комуно-сатанисти су 1971-е усменим налогом уклонили све ћириличне писаће машине, чак није ни постојала писмена наредба, а ко се бунио остао је без посла, има сведока тог времена, а ПРОСВЕТАР је један од њих!
Ако је и било побуне било је појединачних случајева или мале групе људи која је брзо уклоњена… Није било тог, да кажем националног осећаја Срба да се побуне против затирања себе, сопства…
„Ко се побунио бунио се једном, други пут је био склоњен… Гледајте, кад је овде прављено Стеријино позорје, онда је дошао Симо Затезало из Београда. И тражио да се оно Српско народно позориште напише латиницом, јер је Ћирилица била `израз србскога национализма`…“
Проф. др Иван Клајн:
„Ја сам увек сматрао (за разлику од дискута регула) употребу два писма као
непотребну компликацију а не као богатство какав је био званичан став у време братства и јединства.“
Проф. др Драгиша Бојовић се осврнуо на прекор такозваним "хрватима" да нису у стању да сачувају десет табли на ћирилици а да Србија има десет хиљада латиничних табли и да није ниједну уништила, рекавши:
„Вероватно је ову другу бројку премијер Вучић метафорички употребио, јер латиничних табли у Србији има далеко више од 10 хиљада, и оне доминирају у сваком граду, без обзира што је по Уставу и закону Ћирилица писмо у службеној употреби и што се подразумева њена употреба на таблама институција, предузећа и слично.
У светлу данашњег статуса Ћирилице, актуелног због овог јубилеја који је и означио потискивање и дискриминацију Ћирилице у Србији, Новосадског договора који је потписан пре шест деценија, 10. децембра 1954-е, у организацији Матице србске и Матице хрватске, када је србски језик преименован у српскохрватски односно хрватскосрпски, а трећом тачком дефинисано:
Цитат:„Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су, (тако тврди и дискут регул, додуше у пијаном стању. Прим. ПРОСВЕТАР), зато треба настојати да и Срби и Хрвати подједнако науче оба писма (регул научио!Прим. ПРОСВЕТАР), што ће се постићи у првом реду школском наставом”
Дошли смо дакле до резултата те равнопрааааааааааааааавности тако да, закључује проф. Бојовић:
„Срби не само да су научили латиницу, већ су је континуирано фаворизовали, док су Хрвати потпуно одбацили ћирилицу“.
Чињенице су неоспорне да се осамнаест хрватских институција одрекло Новосадског договора 1967-е године, а Матица хрватска 1971-е, у међувремену је нестала и заједничка држава, а Србима су остале далекосежне последице, које су довеле до незавидног положаја Ћирилице.
Проф. др Бојовић навео је пример постављања табле на једној
државној институцији (!) у Србији (Клиника за кардиохирургију) у Нишу.
Наиме, недавно је „осванула `десет хиљада и прва` табла са латиничним писмом (са текстом непознатог правописа), необичног, троугластог облика (уместо уобичајеног правоугаоног), а на истој клиници су постављени и неки `стилизовани` симболи, а поменута табла, ако се мало боље погледа, у ствари је стилизован вуковарски чекић“, закључио је проф. Бојовић.
На питање – шта чинити у Србији да би се тренутно стање мало поправило проф. др Бојовић одговара:
„Доследна културна политика државе Србије, као и стриктно поштовање Устава и закона, могли би да сачувају србско национално писмо од даље дискриминације“.
Проф. др Ненад Крстић је тему „Српски језик данас: једно или два писма“ почео са констатацијом да његова „машта и жеља да сала буде пуна“ у суштини показује однос друштва према једном од најважнијих питања нашег народа, али и однос медија.
Он је своје излагање представио више као апел, да видимо шта можемо да учинимо и да се не предајемо и поред тога
што нас има мало…
Прошло је 60 година од како је склопљен Новосадски договор, на коме је између осталог договорено је да су оба писма, и ћирилица и латиница,
равноправна и у Србији и Хрватској, и у осталим републикама бивше заједнице државе Југославије.
Каква је ситуација данас, у Србији, 60 година после Новосадског договора?
Цитат:„Ако погледамо наше дневне новине, телевизијске програме, књиге, па и научне часописе, зборнике, јасно је да се ћирилично писмо све мање користи и поред тога што је оно савршено писмо јер сваки глас је приказан само једним знаком.
Када је реч о језику, писму и култури, према мом субјективном мишљењу, постоје три групе народа. Прве две групе су они народи који цене и негују свој језик и своје писмо, који цене своју културу и друга група народа који не цене и не негују свој језик и своје писмо и своју културу.
Ова прва група народа је знатно већа, бројнија. Народи који припадају тој групи чувају свој идентитет и имају, по мом уверењу, будућност.
Трећој групи народа, то сам приметио и не знам да ли сам потпуно у праву, су народи који су у потрази за својим идентитетом и тражећи свој идентитет траже језик, или га модификују, и на тај начин и та група народа у неку руку има, светлију будућност него ова друга група народа којој нажалост припадамо…“
Проф. Др Крстић је рекао и оно што је чињеница, за овакву равнодушност према језику и писму је крива дугогодишња комунистичка владавина, што смо данас установили, која је полако али сигурно брисала србску прошлост и традицију, али крива је и србска интелигенција будући да је својом пасивношћу много допринела да до тога и дође.
Дакле, онај народ који не цени свој језик, своје писмо и своју културу осуђен је на пропаст и нестајање.
Цитат:„Данас имамо примера када се ћирилично писмо извргава поругама, када се они који желе да га врате у употребу називају фашистима итд… а друштво ћути. Овакви примери незамисливи су у неким другим срединама, односно код оних народа који чувају свој идентитет."
Проф. др. Милош Ковачевић је обавестио јавност да је два пута постављао у САНУ питање промене речника, и да је оба пута аргумент био да ми морамо остати лојални званичној политици.
Цитат:"Новосадски договор има континутитет или хармонију политике и лингвистике, он је поставио равноправност писама ћирилице и латинице, а равноправност писама је у ствари значила – србско одрицање од ћирилице заправо је показатељ србске љубави према Југославији (како је записао Ивић) и тако је и и схваћено… Одрицање од српских националних обележја уопште значило је путем Новосадског договора утемељењем Југославије, или превођење србистике преко демократистике у кроатистику, односно потпуно цементирање хрватског филолошког програма…
Дошло је време да се коначно „отрезни политика“, (трежњење треба к'о леба и неким дискутима ође!Прим. ПРОСВЕТАР) ма колико била „научно фундирана“, јер уколико до научних чињеница не држи то ће бити катастрофалне последице и за народ и за језик, а да је то заиста тако то се види по Новосадском договору.
Хајде изаберите и једну позитивну последицу коју је Новосадски договор донио срБскоме народу. Уништио је све што је постојало прије тога… //… Кад би се случајно из гроба дигао Стојан Новаковић вјероватно би правио нову Академију, и вјероватно би правио и нову библиотеку…“
На крају веома интересантног излагања проф. Ковачевић је рекао да је пут
отрежњења (љубитељи добре капљице да обрате пажњу) један једини – да
србска филологија и србска политика заједно наступају у србском националном интересу.
доц. др Андреј Фајгељ директор Културног центра Нови Сад, своје излагање на тему „Српско писмо између асимилације и афирмације“:
Цитат:„Ви знате да, ако је нешто угрожено у Србији, угрожена је ћирилица од латинице, што се може измерити прегледом јавних натписа у нашим градовима, или медија и издаваштва на ћирилици и латиници, што смо имали прилике да видимо на графиконима колеге Стефановића".
Мит – двоазбучности, равнопрааааааааааааавност - математички гледано равноправност је 50/50 одсто, а Ћирилица је негде испод 10% у јавној сфери и то није математички гледано равнопраааааааааавност.
Равноправност је договорена у оквиру заједничког, србскохрватског језика који је обухватао све новонастале језике на простору бивше Југославије и где је
равноправна Ћирилица у такозваној "хрватској", где је у Федерацији БиХ, Црној Гори…?
Цитат:„Значи, ми Новосадским договором нисмо добили равноправност, ми смо добили систематско једносмерно ширење латинице.
И сада постављам једно питање – ако циљ Новосадског договора није била двоазбучност шта је био циљ?
Ми не можемо да знамо то, јер ја немам документа пред собом, али по развоју догађаја можемо да претпоставимо да је циљ био – постепено увођење латиничне једноазбучности у Србију са транзиционим периодом прогресивног смањивања присуства и употребе ћирилице, и изградњи управо ових митова негативних о њој, о којима сам говорио.“
Проф. др Драгољуб Збиљић:
Цитат:„Мене чуди да ово није организовала САНУ, или Матица Српска, него један Културни центар, коме треба пружити пуну подршку. Претпостављам да се то није смело најавити. А пола минута бих мудровао, да ово што сам ја објавио, штета што није нека институција објавила, ја сам објавио „Ћирилицоцид“ – књигу о уништавању ћирилице, јер смо то практично добили после Новосадског договора, али и претходним поступцима наших лингвиста и државника пре тог договора.
Значи, у овој књизи је увелико ово што су људи овде говорили, јако у сагласности са ови.
Ови људи који су истраживали колико је ћирилице и латинице то је више потпуно непотребно радити, јер то сваки човек који има четвртину ока види да ћирилице у Србији нема осим понегвде, имамо области у којима је уопште нема.
То што у Уставу пише да треба да је буде 100% то је наша мудрост…
Тако да сва ова наша ваниституционална лингвистика је јако вредна и корисна, али то не допире до места где се одлучује, тамо одлучује Клајн који каже да ми треба да пишемо латиницом као универзалним писмом, а које је то писмо латиница – то се у науци зове колонизација језика и ниподаштавање малих језика и малих народа. Значи код нас се то догађа, а никаква универзализација латинице…
Петар Јаћимовић, удружење Ћирилица из Београда, повереништво Српска Атина Нови Сад:
Цитат:Ми смо наопак народ, наопак ево зашто – пре неких двеста година (ви сте професори овде исправите ме ако није тако) Талијани су хтели талијански језик на целој територији Италије, сели и договорили се, мислим да су узели тоскански за основни и тај језик и дан-данас употребљавају и употребљаваће га у наредним вековима…
Ми, Срби имали смо у то време свој језик и своје писмо, сад се боримо за свој језик и своје писмо…То је срамотно.
Зато вас молим, бар ви који сте ту најодговорнији, који највише знате – поштујте Устав Републике Србије и не дозволите да се тај члан 10. измени. Има назнака да хоће да уведу латиницу.
Да се даље боримо за Србе у Републици Србској, Црној Гори и Федерацији БиХ да очувају србско писмо и погмогнимо им у борби за опстанак србског језика.
Чудно је то да новостворени народи то смо чули од јужних Срба – Македонци, па муслимани, као што су Црногорци, па и Хрвати су већином србског порекла, како су они тако наивни и незналице и сви су прихватили једноазбучје али са хрватским језиком.
Бошко Брзић, магистар књижевних наука, удружење Ћирилица
Цитат:Требало би ми нарочито да обратимо пажњу на то, поготову који су функционери у Матици српској, да Матица српска мора променити своју језичку политику. Наиме, Матица српска припрема правопис српскога језика, а наши министри те правописе препоручују школама и универзитетима и тако даље. Значи, та књига – Правопис српског језика је званични акт, државни да тако кажемо – он је препоручен од Министарства. А у правопису стоји лепо да Срби имају два писма. И тамо се наводи како се пише једно, каква су слова у једном и каква у другом писму… што, разуме се долази у колизију са министарством. У Уставу лепо пише да Срби имају једно писмо, односно да је и званично писмо ћирилица.
А овај правопис нам препоручује и друго писмо, које разуме се није српско, није прављено за Србе. И требало је овде да имамо представнике Матице српске. Ја не знам из којих разлога они нису овде дошли, а добро би било да смо позвали министра просвете да буде овде са нама… и господину Фајгељу се захваљујем на великом труду и на правилној културној политици.
После опсежне расправе, усвојени су следећи закључци:
1) Лингвистичка србистика је негирала кључне тачке Новосадског договора и истакла штетност њихове примене током протеклих шест деценија:
а) термин
српскохрватски није лингвистички утемељен – он представља преименовани србски језик и у србистици га треба задржати само у подсећању на
време доминације политичких над лингвистичким критеријумима;
б) Новосадски договор је погрешним схватањем
равноправности писама
суштински допринео одумирању србске ћирилице;
в) данас је и у србској филологији и у институционалној србској политици неопходно поштовати
уставну одредбу (члан 10) о ћирилици као о
једином србском службеном писму.
2) Србска филологија и институционална србска политика
морају се држати трију начела србског филолошког програма:
а) србски језички и културни простор је
недељив, из чега проистиче да је сва штокавска књижевност књижевност србског језика;
б)
ћирилица је идентитетска карактеристика србског народа и као таква мора се сачувати;
в) ијекавски и екавски изговор су подједнако србска наречја.
Потписници: Драгољуб Петровић, Миланка Бабић, Драгиша Бојовић, Дејан Ивковић, Ненад Крстић, Милош Ковачевић и Андреј Фајгељ.
ЗАКЉУЧАК:
На овом округлом столу не беше регула да он тамо њима очита о равнопрааааааавности, тако да без регула овај скуп и није нешто регуларан!
Паметном доста!
(14-12-2014, 06:45 PM)мунгос Пише: Има наде госпон Просвјетаре!
Чита сам прије неки дан да је ћирилица чак дупло заступљенија према латиници у двије групе становништва, старосне доби 60-70 и 70-80 година.
И какви "устави" какви бакарачи, рачуна се само само стање на терену, практична употреба.
Ама и ја велим, није све тако црно, није све изгубљено! Ћирилица је чак и
100 посто заступљена код оније Срба који одоше давно Богу наистину!
