[ЛукаЛоко]

У једном интернетском чланку сам прочитао ово што следи.
У септембру 1919. по узору оног што је чинио националистички песник Д'Анунцио у Ријеци, један италијан из Трогира, гроф Нино Фанфоња, довео је једну групу италијанских војника да окупирају тај далматински градић.
Из Сплита су интервенисали један официр италијанске ратне морнарице и један амерички морнарички официр по презимену Филд. Они су молили те Италијане да одустану од њихове намере.
Затим пред Трогир дошла је једна група америчких ратних бродова под командом адмирала Ван Хук-а, тамошњи Хрвати су се осоколили, разоружали и натерали италијанске војнике и тај Фанфоња се предао.
Ако је то тачно, по мени докаже колико је Америка кумовала у створењу Југославије и до колике мере је дошла у том циљу.

[Николај]

Камо среће да су све те градове узели Италијани. Овако је Тито све дао Хрватима. И Трст би добили, да је Тито могао да га узме после ДСР.

[Брада]

Оригинални стихови песме „Креће се лађа француска“ још су тужнији од познатих


Песма „Креће се лађа француска“ једна је од најпознатијих из Првог светског рата. Међутим, мало ко зна да ми сада користимо искључиво прерађену верзију песме, која се значајно разликује од оригинала, чији су стихови међу најтужнијима из тог периода.


Ова „тугованка“ настала је у Солунском пољу 1917, тадашњој општини Микра која од 2011. не постоји у том облику, јер су је локалне власти сврстале под већу градску област, Терми. А у Микри, где је био логор нераспоређених официра 1917. године, пешадијски пуковник Бранислав Милосављевић је написао песму „Изгнаници“. Неке њене стихове сви знамо, нарочито онај из уводне строфе, „Креће се се лађа француска“.

Песма је била посвећена рањеним српским војницима који су превожени даље од Солунског фронта, на афричко тло, у Бизерту и друге базе које су Французи имали на северу овог „црног континента“.
Први светски рат


Још после повлачења српске војске кроз Албанију, у ону чувену зиму 1915. на 1916, део српских трупа и нешто мало цивила пребачено је у Бизерту, у коју су довожени и када су почеле борбе на, како се тада звало бојиште код Солуна, „македонском фронту“ или „јужном (европском) фронту“. У француским базама у којима су боравили Срби, организоване су и обуке приспелих добровољаца, рад са инвалидима, културни живот…

Многи, међутим, због немачких подморница (стара реч „сумарен“) нису успели да стигну на то одредиште. И, баш њима је пуковник Милосављевић посветио „Изгнанике“. Песма је први пут објављена у збирци „Мач и лира“, 1922. године. Али, ми и не знамо ту верзују, већ ову нову:

Креће се лађа француска (нова, краћа верзија)

Креће се лађа француска
са пристаништа солунска.
Транспорт се креће Србади,
ратници, браћа болесни.

Полазим тужан, болестан,
помислим: Боже, нисам сам,
и моја браћа путују
да са мном заједно тугују.

Сваки се боји и на трен,
наиће швапски сумарен.
Сви моле светог Николу,
његову силу на мору.

Стара, оригинална верзија, налази се сада пред вама, а у издању збирке „Мач и лира“ из 1930, наглашено је да се ова „данас свима позната песма пева са измењеним текстом“. Овако је изгледа оригинал, уз појашњење да је „маћијо“ = „маћехо“, „војно“ = „војник“:
Фото: Брана Милосављевић, Приватна архива

Креће се лађа француска у оригиналу :
Изгнаници

Сиње је мора широко,
Широко, хладно, дубоко.
Креће се лађа француска
Са пристаништа солунска.

Одлазе моји другови,
Другови српски витези,
У земљу даљну Африку;
Сви носе тугу велику.

Из своје земље прогнани,
По свету блуде млађани;
Туђино мајко – маћијо,
Збогом занавек Србијо!

Па кад се море заљуља,
Махнито силно удара,
Сви моле Светог Николу,
Његову силу на мору!

Многи ће од њих бити плен,
Кад дође швапски сумарен,
Много је Срба пропало
У мору хладном остало.

Шта ли је Србин згрешио?
Богу се увек молио;
Седам се лета борио;
У рову славу славио.

Узалуд чекаш мајко ти,
Да ти се војно жив врати,
Море је сито – мирује;
Јединца твога – милује!

http://www.rasen.rs/2016/10/originalni-s...-poznatih/

[Милослав Самарџић]

Овај трејлер делује одлично, да ли је филм завршен и приказан:
https://www.youtube.com/watch?v=NTrRoY2J2D8

[Николај]

Је ли гледао неко играну серију BBC-ја "37 дана" из 2014. године? Серија покрива период од атентата на Видовдан до међусобне објаве рата великих сила. Нормално, Британци су најпозитивније приказани, али изненађујуће и Срби. Није лоша серија, све и свему.

[Милослав Самарџић]

Је ли гледао неко играну серију BBC-ја "37 дана" из 2014. године? Серија покрива период од атентата на Видовдан до међусобне објаве рата великих сила. Нормално, Британци су најпозитивније приказани, али изненађујуће и Срби. Није лоша серија, све и свему.

Гледао сам ја, али то није серија, већ филм. Да, одличан. Занимљиво да су само Британци и Срби приказани позитивно. Додуше за Босну и Херцеговину нису рекли да су Срби били најбројинији и уопште ту је нешто забрљано.

[Николај]

Ја сам летос гледао на ТВ Фокс, као серију од 4-5 епизода у трајању од по 40-ак минута. Мислим да је филм направљен састављањем тих епизода.