[Шумадинац]

Пеливан је Драгачевац јер до 1946. године Церова је припадала Драгачевском срезу, а од тада Ариљском.

---

Драгиша Пеливановић је из села Церова, код Ариља.
Отац Радојко, јан.1945 је осуђен као " ратни добитник " на износ 250.000 дин. и 75.000 дин. казне.
Драгиша је извршио самоубиство у окружењу 20.(31. ?) дец. 1946 у кући Радована Вујичића ( осуђен на 10.год.робије, а по изласку се обесио код св.куће ) у селу Бели Камен. Са Драгишом се убио и њег. пратилац италијан Ћићерани (најв. Анђело Ћићеран из Штабне чете Драгачевске јур. бригаде ).
Драгишин брат Танасије, члан ЈУРАО, после рата два пута је осуђиван на по 7 год. робије. Између робијања завршио је Економски факултет.

https://m.facebook.com/700411626741594/p...81/?type=3

[Бенито]

До 1956. године.

[Шумадинац]

Како беше иде.... Од Јелице до Котраже, поставио Тито страже, Пеливана да потраже!

Штета што није Мића овековечио ову песму....

[Бенито]

Да,да..
Хоће Мића, када буде стигао.

[РежисерСтари]

Прочитао сам,са великом пажњом,и не мањим задовољством,књигу Горачићи у другом светском рату.Сјајно уређена,написана,и документована књига,уз обиље извора,сведочанстава,фотографија,и сведочења.Пред нама је једно изузетно,научно дело,које се лако прати хронолошки,а аутор сјајно са хвале вредним етнолошким првим делом,уводи читаоца у причу.Уз такав почетак,иначе јако редак у књигама које прате ту епоху,лакше се,али не и са мање пажње,прати деловање главних носилаца ЈВУО,у Драгачевском крају.Њихове судбине,али са њима и судбине читавог народа,трагичне у једном трагичном времену,пропраћене су кроз много извора,навода,уз минимум личног учешћа аутора,иначе тако честог код нас.Описи битака,посебног оних преломних из 44-е,али и демистификација смрти припадника јвуо након рата,су хвале вредни детаљи,који се чињенично супротстављају,досадашњим,рекло би се олако постављеним,а недовољно потврђеним теоријама.Ово је не само пресек једне епохе,већ и одлична анализа људи тог краја,њихових слободарских тежњи,чврстог карактера,тананог а ипак јасног и чврстог држања.
Све похвале,и препоруке,уз наду да ће ово,квалитетом ретко дело,наћи пут до,на жалост,све мањег броха поклоника ове и сличне литературе.

[Бенито]

Када би став званичне историографије био бар приближно исти овом који је изнео Режисер Стари... Није додуше ни супростављен. Приређивач је тачно предвидела њихову реакцију, а то је ћутање.
" Нека врста секташке стигме...."

[Горски штаб 52]

Данас управо завршио читање "Драгачево Равна Гора", аутора (пок. борца ЈВ) Душана Мирковића.

Књига је сјајна, све похвале за аутора и приређивача. Дело садржи мноштво занимљивих детаља и информација, који утичу на то да држи пажњу од прве до последње странице.

Оно што је, по мом мишљењу, најбољи део књиге, јесте један феноменалан опис једне судбине, живота једног обичног борца, након јесени 1944. године: скривање, земунице, штале, затим хапшење, сеоска милиција, цинкароши, затвор, ОЗНА, па бежање, неизвесност, па након свега све испочетка... и тако пар пута.

Такође, одличан и злата вредан попис људских судбина (сабораца, угледних људи, команданата, непријатеља итд.).

Све у свему, вреди прочитати, још једном све похвале.

[Горски штаб 52]

У издању Удружења ''Драгачево - Јован Бојовић'' изашла је још једна књига аутора Миломира/Станка Ракићевића, под насловом ''Хтели смо да убијемо Тита''. Ово је 14. наслов чији је аутор, приређивач или коаутор Станко Ракићевић, који пише и даље, и не предаје се ни на самом прагу десете деценије живота. Ово је мемоарско дело, које верно и без научних амбиција, објашњава доба титоизма, време које су Срби олако заборавили и дозволили себи да им сећање креирају други.

Из предговора историчара Ане Филиповић: ''Ово је само прича о једном безначајном, чак и бизарном покушају неколико људи да убију Јосипа Броза. Колико су у томе били упорни и сналажљиви, да ли су били стручни, и колико је била искрена њихова намера, сазнајемо из садржаја овог мемоарског дела. На српској историографији је да споји архивска документа са објављеним и необјављеним сећањима о покушајима атентата на Броза, али да притом одвоји измишљене и конструисане приче које је правила државна безбедност СФРЈ у својим канцеларијама. Тек када се сва ова сазнања систематизују и на ваљан начин представе српској јавности, разумевање овог важног елемента из периода владавине ''највећег сина наших народа и народности'' биће потпуно. Можда ће тај каменчић дати нешто ново у мозаику и променити општеприхваћену слику о добу владавине Јосипа Броза.''

Књига је илустрована са неколико десетина фотографија и има 112 страна.
Цена је 500 динара по једном примерку.
Може се набавити поруџбином на мејл адресу:
porucnikdragacevo@gmail.com

[Бенито]

До јутрос је на мејл стигло неколико десетина порука у стилу "како да убије друга", "ко је њега могао да убије", "зашто да убије најбољег владара" и слично.... 
Дакле, када би читали не би веровали.
Ова горња објава појавила се овде и на још само пар места, тако да знате да ово читају и убеђени титоисти. А има и оних, веровали или не, који су за Тита и четнике у исто време. 
Додуше, то мене не чуди, јер пишем о томе већ годинама. Духовна заоставштина ДЋ, званог Секирица.

[РежисерСтари]

Браво за књигу.

[РежисерСтари]

Још једна велика књига о "малим"људима,њиховим националним погледима,успонима,надањима,покушајима,и иѕнад свега њиховом пријатељству.Пријатељство,у оном најбољем смислу,најшира је порука ове књиге.
Овакве књиге,требају бити кичма наше историографије,везане за период другог светског рата,велике теме одбијају људе и њихово време је прошло.Управо,догађаји у који је бачен мали човек после рата,најбоље приказују епоху и човека у њој.
Добро је овде представљено и политичко лутање,тако често код нас.Најбоље се види на оним митинзима 80-тих,али и надања човека да моѕе доћи до свеобухватног помирења.На жалост доста људи дубље овакве књиге не сагледава,и не схвата њихову вредност.

[Mekenzi]

Браво за књигу.

Режисер једва те нађох...

Јеси добио од мене приватну поруку. 
Не сналазим се најбоље са приватним порукама ође.
Ако јеси само потврди у приватној поруци...

Извињавамо се за офф топик.

[Александар Динчић]

Све похвале за Удружење "Драгачево - Јован Бојовић"!