[Mario]

Ево мало да се смејемо

[Митић]

Драган Крстић: Мали ислужени Ознаш (1978)

https://stanjestvari.com/2019/10/11/krst...eni-oznas/

[Митић]

Немци, када су стрељали становништво, нису најбоље поступали, а можда су и претерано журили. Њихове гробнице је лако познати и после дужег времена. Ми смо много боље поступали (дословно преносим његове речи, само негде скраћујем причу, заиста је употребио придев „боље“).

Прво се ископа рака (опет безлично), затим се у ту раку наспе доста негашеног креча, затим се непријатељи поред раке или у самој раци стрељају (безлични облик, опет), и онда онај негашени креч угасимо са доста воде (сада се јавља множина „ми“, као одређена група, вероватно, насупрот групи „Немци“, који су били тако инфериорни у начину стрељања српског становништва). Знате, објашњава стрпљиво, креч приликом гашења сагори све, чак и кости тако сахрањених, тако да нико не може бити касније идентификован, а и место сахране је тешко открити јер је слегање земљишта мало у каснијем времену, јер су месо и кости сагорели и претворени у неку врсту каше.

Исповест ознаша са претходног линка

[Monarhist]

Добро си ово ископао Митке, жалосно је ко је све одлучивао о судбини српства и несрећног народа.

[Ђорђе]

"Најбоље" од свега је што нико и никада није одговарао за све те злочине.

[Бенито]

Из искуства вам свима кажем, пошто сте доста млађи од мене, да оваква сведочења узимате са огромном резервом. Многи од удбаша били су врло ниског образовног, моралног и људског нивоа. Волели су да се хвале, јер су злочини које су извршили за њих били хвала, да су урадили и оно што нису урадили, па чак нису ни присуствовали, него су нешто чули о некој догађају. 
У последње време постала је манија да се верује у "удбашке" приче, а показало се да, када се укрсте са другим изворима (ако их има), нису тачне.
Тако да, резерва према овоме.

[Monarhist]

Из искуства вам свима кажем, пошто сте доста млађи од мене, да оваква сведочења узимате са огромном резервом. Многи од удбаша били су врло ниског образовног, моралног и људског нивоа. Волели су да се хвале, јер су злочини које су извршили за њих били хвала, да су урадили и оно што нису урадили, па чак нису ни присуствовали, него су нешто чули о некој догађају. 
У последње време постала је манија да се верује у "удбашке" приче, а показало се да, када се укрсте са другим изворима (ако их има), нису тачне.
Тако да, резерва према овоме.

Наравно, ово је прича из друге или можда треће руке. Али свеједно има вредност када је у питању опис једног менталитета, разбојничког.

[Милослав Самарџић]

Немци, када су стрељали становништво, нису најбоље поступали, а можда су и претерано журили. Њихове гробнице је лако познати и после дужег времена. Ми смо много боље поступали (дословно преносим његове речи, само негде скраћујем причу, заиста је употребио придев „боље“).

Прво се ископа рака (опет безлично), затим се у ту раку наспе доста негашеног креча, затим се непријатељи поред раке или у самој раци стрељају (безлични облик, опет), и онда онај негашени креч угасимо са доста воде (сада се јавља множина „ми“, као одређена група, вероватно, насупрот групи „Немци“, који су били тако инфериорни у начину стрељања српског становништва). Знате, објашњава стрпљиво, креч приликом гашења сагори све, чак и кости тако сахрањених, тако да нико не може бити касније идентификован, а и место сахране је тешко открити јер је слегање земљишта мало у каснијем времену, јер су месо и кости сагорели и претворени у неку врсту каше.

Исповест ознаша са претходног линка

Обратно је било, Немци су сахрањивали по пропису, да не би избила зараза, и угрозила њих, комунисти плитко, па се дешавало да пси разносе остатке убијених.

[Патриот]

Царска Русија није била капиталистичка земља, већ пост-феудална. 

[Тодоровић]

Драган Торбица о Титу, вратио га на фабричка.

[Николај]

"У свим разговорима с усташама, ми смо налазили заједнички језик и највише смо се с њима слагали. (...) Између мене и Рукавине се, међутим, развило право пријатељство. Додуше, нисмо у томе били никакав изузетак: и по другим собама су се комунисти спријатељивали с "националистима", па су се та пријатељства продужавала и касније, на робији, све док се политички односи између нас нису заоштрили. (...) Није био нарочито видан у режиму Павелићевом: мале интелигенције, а великих лумповских склоности, пребрз и каткада неодлучан. Чуо сам и да је сретао комунисте - робијаше на улици, а није их пријављивао властима. Но Србе је таманио по Лици где је стигао, и то с великим уживањем." Милован Ђилас о дружењу са усташама и командантом Јадовна Јурајем Рукавином током робијања у Сремској Митровици у књизи "Идеал и професија, успомене револуционара", Београд, 2024, 204-212.

[Митић]

КОМУНИСТИ И УСТАШЕ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА – СИМПАТИЈЕ И КОНТАКТИ (Бранислав Глигоријевић)

https://stellapolarebooks.com/2021/05/03...gorijevic/

[Тодоровић]

[Шумадинац]

Ликови који обично користе "срБски" веома често измишљају или преносе комунољотићевске неистине. Ајд размисли да ли је то тако као што пише? Или верујеш ли у то што пише?