[Шумадинац]

[Шумадинац]

Какви Ђенерал, какви бакрачи.... 

[пек.]

https://www.srpskaistorija.com/bojanic-k...lje-traje/

[Шумадинац]

Радован Калабић се ође поломи бранећи Слободана Милошевића. Ле ле ле....  

[Митић]

Стефано Тера: Тито и контрола католичке и православне цркве

https://stanjestvari.com/2025/12/15/stef...vne-crkve/

Стефано Тера: Амбасадор Велике Британије Чарлс Пик сматран западним кумом Титовог режима

https://stanjestvari.com/2026/01/01/stef...og-rezima/

Из књиге: Стефано Тера, "Три године с Титом", Оксиморон, 2025

О књизи

Три године с Титом је без сумње посебна књига. Она је истовремено репортажа и политички памфлет с аутобиографским елементима који је приближавају жанру мемоара.

У њој је Стефано Тера покушао да оцрта портрет Југославије на почетку Титовог режима, избегавајући пропагандистичку условљеност која карактерише репортаже многих његових колега са Запада који су боравили у Југославији у истом периоду.

(Енрико Даванцо)

Опоро сведочанство о времену самовлашћа и мегаломаније, освајачких амбиција, беде и страха, неједнакости и неравноправности, свуда присутне тајне полиције, кожних мантила и најлона.

Проницљиво сведочанство публицисте и приповедача Стефана Тере, јединог италијанског дописника из Југославије (радио је истовремено за La Stampa, RAI и АNSA) у јеку Тршћанске кризе и најзаоштренијег југословенско-италијанског сукоба.

Хапшење Стефана Тере

https://www.razvigor.rs/wp-content/uploa...psenje.pdf

https://www.razvigor.rs/kako-je-stefano-...goslavije/

[Митић]

Радници у Титовој Југославији (Стефано Тера)

Сељаци у Титовој Југославији (Стефано Тера)

https://www.razvigor.rs/radnici-titova-jugoslavija/

https://www.razvigor.rs/seljaci-u-titovoj-jugoslaviji/

[Митић]

Коњићев скок follow up или шта је било после

Децембра 1955. неприкосновени југословенски вођа Јосип Броз Тито, самотитулиран као "маршал", дошао је у посету свом новом најбољем пријатељу, вођи републике Египат, Гамалу Насеру. Тито је до египатских обала допловио бродом "Галеб" и након величанственог дочека који му је приређен, кренуо је до председничке палате у Каиру.

Тамо га је сачекао Насер, лидер младе арапске републике, а иза њега је стајао читав ред најважнијих египатских функционера. Насер је понаособ представљао сваког након чега би Маршал Тито пружио руку за поздрав.

На самом крају реда стајао је човек који се од остатка није разликовао само физиономијом лица, светлијом бојом коже, већ и скоро гигантском грађом. На образу му се уочавао изразит ожиљак.

Тито је дошао и до њега. Насер је заћутао и препустио да се гигант сам представи.

- Ото Скорцени, рекао је и пружио руку Титу.

Југословенски вођа се насмејао и пружио руку.

- Једна моја униформа је код Вас, рекао је.
- Била је прослеђена одмах у Берлин, казао је, и он уз осмех, Скорцени.

Насер је повео Тита даље, док се Скорцени загонетно смешкао. Била је то последња размена, додуше не ватре него досетки, из битке коју је тадашњи Насеров саветник за војна питања, а некадашњи главни Хитлеров СС командос, осмислио 11 година раније, у којој је човек с којим се управо руковао требало да буде једна од главних мета.

Операцију је духовито назвао "Коњићев скок". Када је открио да о њој совјетска тајна служба већ зна превише, повукао се, оставивши своје СС падобранце у сосу. Титова униформа изгорела је недуго затим у пожару у Берлину од последица америчких бомби.

На обали Нила одигран је тако био последњи потез из дрског коњићевог скока.

https://www.facebook.com/photo?fbid=1024...8945618677

Извор: Бане Гајић

[ватхра]

Кад смо код десанта на Дрвар.
Потомак фотографа 500 СС батаљона је објавио ову слику пре десетак година.
Обратити пажњу на текст са полеђине.

   
   

[Митић]

г) Студенти. Осамдесет одсто југословенских студената пати од туберкулозе због недовољне исхране, као што доказује званична југословенска статистика, по којој државна месечна стипендија за универзитетске студенте износи 3.000 динара (то јест 4.500 италијанских лира) месечно. Из масе ових хронично неухрањених људи морамо искључити синове високих режимских чиновника, који су постали привилегована каста и могу да себи дозволе све "грехове" Запада, укључујући слање синова на универзитет; и синове оних сељака који избегавају колективизацију па могу да шаљу у Београд залихе хране које нису биле конфисковане.

Сваког дана сам у Београду пролазио мимо студентске мензе, која се налазила у близини моје канцеларије и једном сам био сведок једне чудне епизоде. Стотињак младих људи је чекало у реду за порцију гулаша с кромпиром (то јест њихов једини дневни оброк) када је неки мршави и јако висок младић, вероватно Црногорац, изненада започео да виче и плеше по улици. Викао је: "Гладан сам!" и смејао се, сав дрхтећи. На крају су дошла кола хитне помоћи да га одведу.

Извор: Стефано Тера, "Три године с Титом", Оксиморон, Београд 2025, стр. 227-228

[ватхра]

Коњићев скок follow up или шта је било после
...
Извор: Бане Гајић

У наставку Гајић написа да је погинуло 600 од укупно 800 падобранаца...

[Митић]

Коњићев скок follow up или шта је било после
...
Извор: Бане Гајић

У наставку Гајић написа да је погинуло 600 од укупно 800 падобранаца...

Да, видео сам да је то написао.

Што се тиче губитака падобранаца током ове операције, у Зборнику немачких докумената (том 12, књига 4), документ бр. 80, стр. 343, постоји сумарни извештај о обостраним губицима и извештај о губицима по јединицама. Ево за 500. СС падобрански батаљон да је погинуо 61 падобранац

500. SS-padobranski lov. bat. 

421 izbr., 800 po proc[eni] poginulih, zarobljeno 126 bandita, 2 Engleza, 1 Amerikanac; zaplenjeno: 4 pa mitr. 2 sm, 12 mitr., 100 pušaka, 10.000 metaka za mitr., 4 radio-stanice, 2.000 osušenih životinjskih koža. 

61 sopst. poginuo (1 ofic.), 205 ranjenih (2 ofic.), 11 nestalih. 1 kamion potpuno uništen, 4 kam. oštećena

[ватхра]

Питање губитака 500 СС пад. батаљона је још отворено. Мислим да подаци из документа нису коначни.

Постоји извештај да је после операције било свега 200 падобранаца способно за борбу. То је ово што је Гајић нетачно интерпретирао као да су сви погинули.
Број избачених из строја од 600 се не уклапа да је било само "61 sopst. poginuo (1 ofic.), 205 ranjenih (2 ofic.), 11 nestalih".

На фотографији горе коју сам поставио на полеђини пише "...овде лежи 189 мојих другова...".
На 189 погинулих сигурно долази 2-3 пута више рањених. Број умрлих од рана је сигурно био велик, јер су падобранци били блокирани дужи период, што је погоршало стање рањених. Ако је било 600 избачених из строја, број од 189 погинулих је прилично реалан.

Код Одића у књизи о Десанту на Дрвар се наводе два податка:
"NAW. T-314. Roll 563, F 429. 373. Inf. Div. Ia Nr. 1328/44 geh., Gefechtsbericht Unternehmen „Rösselsprung" vom 10. 6. 44. Među ranjenicima je
bilo 114 teških i 91 laki ranjenik. Izgleda da Stao 500. SS-padobransko-lovačkog bataljona u svom izvještaju nije obuhvatio gubitke jedriličarskih
borbenih grupa, jer u Drvaru su, u zajedničkoj grobnici, sahranjena 134
njemačka vojnika. Znači da su u borbama vođenim u Drvaru 23. maja i
noću 25/26. m%ia poginula 73 vojnika spuštena jedrilicama. Rroj ranjenih
iz jedrilica nije poznat i o tome se može tek indirektno zaključivati na
osnovi podataka Štaba 15. brdskog korpusa o ukupnim gubicima. Vidi
napomenu 13"

"13 NAW, T-314, Roll 563, F 372—374, XV. Geb. A. K. Ic/Ia Nr. 3137/44 geh.,
Endgültige Abschlussmeldung Unternehmen „Rösselsprung", der den Gen.
Kdo am 5. 6. unterstellten Kampfgruppen, FS an Pz. AOK 2 vom 9. 6. 1944
Stab 15. brdskog korpusa u tom izvještaju navodi da je to „konačni završni
izvještaj" o gubicima u pothvatu „Rösselsprung" onih jedinica koje su 5.
juna bile njemu potčinjene. Veća razlika se pojavljuje jedino kod broja
ranjenih (179) i ona, najvjerovatnije, otpada na 500. SS-padobransko-lovački bataljon, što bi značilo da je taj bataljon imao 529 izbačenih iz stroja:
145 mrtvih i 384 ranjena"

Одић сматра да подаци у једном извештају нису комплетни и да не обухватају једриличаре.
За укупне губитке наводи 145 мртвих и 384 рањена, што је знатно ближе броју од наводно 600 избачених из строја.

Број погинулих се разликује, Одић наводи 44 мање у извештајима, али то се може објаснити тиме што он наводи само погинуле у Дрвару, а не и оне који су умрли од рана по евакуацији. Видимо да је било доста тешко рањених, више од лако рањених.

[Митић]

О подацима броја погинулих и избачених из строја се може дебатовати.

Ради допуне, 500. СС падобрански батаљон је имао укупно 654 војника, то стоји у једној фусноти у већ поменутом Зборнику, а такође се може видети и у једном документу Зборника, том 4, књига 25, документ 186.

Батаљон је био подељен у девет борбених група, од којих је шест група било пребачено једрилицама и ту је било 340 људи, а биле су три падобранске групе и ту је било 314 људи.

Ако је остало 200 војника способних за борбу, онда је 454 избачено из строја.

[ватхра]

То су ти подаци само за први талас, у другом таласу падобрана је искочило још 220 падобранаца.
Укупно 874

Крајем јуна је батаљон имао 292 припадника спремна за борбу.
Месец дана после борбе се већина лакше рањених вратила у строј.

Тако да су укупни губици сигурно преко 600.