[Mekenzi]

Пробао сам и наш и немачки шлем, са не помињем ЈНА, њега сам баш пробао.
Бољи је наш него немачки. Удобнији је, има унутра бољу поставу, неке јастучићи правилно распоређене.
И наше униформе и уопште путна опрема били су бољи од немачких, као и у ранијим ратовима.

Не бих се сложио са Вама у вези униформи.

Баш смо се заинтерсовали од скора за Немачке униформе из периода 1939-1945 године.

Немачке војне униформе из тог периода су биле најјквалитетније у Европи.

На пример Hugo Boss је радио Немачке униформе.

Дизајн, квалитет и боја као и обележја била су на врхунском нивоу.

Дражина војска, није била униформисана нити обучена нити обувена као Немачка војска.

Само погледајте у оне најјлепше четничке слике обућу и одећу Дражине војске и видећете да су баш баш скромно били обучени и официри и војници...

Обућа поготово скромна. Она чувена Дражина слика на Равној Гори са Лулом  види се да има неке буквално лоше чизме и вунене чарапе и половне маслинасто зелене панталоне.

Док погледајте воjнике и официре Вермахт-а,какву униформу имају.

Мислим да је Вермахат имао много бољу униформу од ЈВуО.

Ако није тако волео бих да ми дате пример из другог светског рата и да ме демантујете са чињеницама.

[Милослав Самарџић]

Говорим за нашу предратну војску.
Немци су имали лепе униформе јер их је радио Хуго Бос, али нису биле практичне нао наше, а главна мана била им је зимска униформа, није могла да издржи мраз.

[Mekenzi]

Говорим за нашу предратну војску.
Немци су имали лепе униформе јер их је радио Хуго Бос, али нису биле практичне нао наше, а главна мана била им је зимска униформа, није могла да издржи мраз.

Да, предратна војска је имала јако лепе униформе.

По мени те официрске униформе су најјлепше униформе у Војсци у свим нашим војскама кроз историју.

Јако леп дизајн, боја, крагне, закопчавања, рукави баш су лепо и модерно дизајнирани.

Што се тиче Немачких, по мени јако лепе униформе. Хуго Бос их је урадио одлично. Дизајн одличан и боја лепа, обележја на униформи усклађена са униформом.

Што се тиче зимских, имали су проблема са зимским  униформама, зато су и делом изгубили на истоку јер су слабо били обучени.

[Коле Којот]

Говорим за нашу предратну војску.
Немци су имали лепе униформе јер их је радио Хуго Бос, али нису биле практичне нао наше, а главна мана била им је зимска униформа, није могла да издржи мраз.

Хвала на одговору, али тражио сам конкретне техничке ствари у погледу заштите (и удобност је наравно битна као и цена производа), не субјективно мишљење. У вези производње да би се направио један Адријан (француски) шлем потребно је више поступака направити него за један Шталхелм (немачки) шлем, а још притом је немачки шлем пружао бољу заштиту по питању бокова и задњег дела врата. 
По чему су наше униформе биле практичне? Наведити примере ако није проблем, конкретно
Немачке зимске униформе су радиле посао, али проблем је био недостатак истих на фронту, јер Немци су имали проблеме са логистиком и ресурсима, један од разлога зашто су и иначе изгубили рат. Стаљинградска битка то доказује.

[Милослав Самарџић]

Читао сам извештај једног Енглеза из Србије, који пише то да су наше униформе и уопште "путна опрема" били практичнији и бољи него у осталим армијама.
Па сам то претпоставио и за послератни период, јер је у основи исто.

[Митић]

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ: Војно падобранство на нашим просторима није почело 1944. године?

Иако данас са поносом обележавамо Дан бригаде везујући га за 1944. годину и партизанске јединице, историјска истина је да корени наше елитне службе сежу знатно дубље у прошлост. Србија и тадашња Југославија су имале елитне падобранске јединице много пре него што су први партизански скокови уопште испланирани. Племенита вештина „небеских витезова“ почела је да се развија годинама пре Другог светског рата у оквиру Војске Краљевине Југославије.

Зашто заборављамо оне који су први трасирали пут кроз облаке?

Није почело 1944. – Почело је 1938. када је у Београду подигнут падобрански торањ од 74 метра, тада највиши на планети!

Није почело у Барију. – Почело је 1. октобра 1939. године у Панчеву, где је основана прва Падобранска школа Војске Краљевине Југославије. Ти људи су били елита, официри и доброволци који су прошли теоријску и практичну обуку којој се дивила Европа.

Први „орлови“: Још 1940. године додељене су прве падобранске ознаке (орао са пушком). То је била наша прва „небеска пешадија“, формирана у Прву падобранску чету у марту 1941. у Новом Саду, под командом капетана Момчила Вуковића.

Технички испред свих: Док су се други ослањали на „принудно дејство“, наши падобранци Краљевине су још тада тренирали слободан скок и мануелно отварање – врхунац тадашње војне вештине.

Прећутани хероји: Током целог рата (1942–1945), падобранци Југословенске војске у отаџбини изводили су десанте на окупирану територију ради диверзија. То су биле десетине забележених скокова за које се деценијама ћутало.

Историја је једна и недељива. Свака част 1944. години, али истински корени наше службе су у Панчеву, Новом Саду и Београду предратних година. Наша традиција није стара осам деценија, него скоро читав век!

Ко не поштује своју прошлост, не заслужује ни будућност!

https://www.facebook.com/share/p/1ZLjg1Cuq1/

Извор: Ветерани 63.падобранске бригаде - Банат