Оцена Теме:
  • 10 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Југословенска краљевска војска

Да ли постоји нека литература о нашим пилотима који су летели у саставу Раф-а за време другог светског рата? Не мислим на ескадриле 352 и 351.
Оно што сам пронашао на интернету јесте да су летели у сквадрону no. 94 као и no. 230. У 230 су били пилоти хидро авијације.
Да ли имате неке податке? Лепо би било да се направи и документарац на вашем Јутуб каналу.
Одговори

(30-01-2023, 10:36 PM)ЈВуО-КГ Пише:  Од 1933. ради убрзавања обуке у војним пилотским школама,Штаб баздухопловства војске примао је сваке године одређени број младића из грађанства за своје питомце у цивилним пилотским школама,које су радиле при аероклубовима.На предвојничку обуку примани су младићи старости од 20 до 25 година.Од 1939. године и младићи од 18 година са средњом школом и положеним испитом зрелости.

Почетком 1940. у време ратних припрема,војно ваздухопловство преузело је предвојничко школовање од аероклубова.Због тога је формирано девет предвојничких пилотских школа у Новом Саду,Сарајеву,Загребу,Мостару,Скопљу,Земуну,Љубљани,Крагујевцу и НИшу код тренажних ескадрила.

Одељење предвојничке пилотске школе из Крагујевца било је подређено 610. тренажној ескадрили са седиштем у Нишу и опремљено авионима Физир ФН и Потез 25 за обуку.Пилотска обука изводила се на аеродромима у Јагодини,Прељини,Смедеревској Паланци и Крагујевцу.Обуку у првој генерацији предвојничке пилотске школе у Крагујевцу завршили су касније познати пилоти Александар Стефановић,Мирослав Спудић,Владимир Водопивец и други.Наставници су били пилоти војног ваздухопловства.Ученици су имали интернатски смештај а њихово школовање је падало на терет буџета војног ваздухопловства.Обука је трајала 6 месеци.После обуке питомци су добијали звање дипломираног пилота.До почетка Априлског рата обуку у пилотским школама завршиле су две класе пилота.

Списка ученика из Пилотске школе предвојничке обуке на крагујевачком аеродрому.Подаци потичу из књиге летача број 11,подофицири пилоти из резерве,која се чува у музеју Југословенског ратног ваздухопловства.

Пилотска школа предвојничке обуке из 1940. године.

Крагујевац-I група

1.Белић Звонимир
2.Божанић Владислав
3.Бунић Драгољуб
4.Ћурувија Стеван
5.Дукић Сава
6.Ђорђевић Радослав
7.Ђурић Миодраг
8.Јовановић Боривоје
9.Јовановић Миодраг
10.Матић Богољуб
11.Матић Мирољуб
12.Мићовић Паун
13.Михајловић Јован
14.Мијалковић Боривоје
15.Милић Предраг
16.Милосављевић Милош
17.Милошевић Стеван
18.Николић Милан
19.Новић Јосип
20.Обрадовић Милутин
21.Парлић Александар
22.Петровић Данило
23.Петровић Ђорђе
24.Петровић Владимир
25.Поповић Петар
26.Ранисављевић Мирослав
27.Ружић Владимир
28.Салаковић Боривоје
29.Станковић Љубиша
30.Стефановић Александар
31.Студић Мирослав
32.Шварц Ђуро
33.Велимировић Љубомир
34.Водопивец Владимир

Крагујевац-II група

1.Божовић Рајко
2.Ћирић Лазар
3.Чудомировић Јован
4.Ђакић Стојан
5.Џелатовић Димитрије
6.гаврић Слободан
7.Грацнер Иван
8.Илић Миомир
9.Ивковић Михајло
10.Јовановић Душан
11.Јовановић Светозар
12.Јовановић Велизар
13.Лазаревић Драгољуб
14.Марковић Владимир
15.Мартиновић Душан
16.Милекић Божидар
17.Милошевић Филип
18.Николић Бранислав
19.Нинчић Александар
20.Павловић Миодраг
21.Пешић Јован
22.Петровић Радомир
23.Симић Душан
24.Станковић десимир
25.Васић Милан
26.Васин Новак
27.Веиновић Владимир
28.Вејновић Богдан
29.Вељковић Миодраг

У првој групи било је 34 а у другој 29 ученика пилота.Они су завршили обуку и постали дипломирани пилоти.

У Крагујевцу је 30. новембра 1940. погинуо ученик пилотске школе Иван Благојевић.По доступним подацима он је једини од ученика пилота који није завршио обуку.

п.с. Пре неку годину Мића Адмирал је поменуо ову школу за коју већина људи у Крагујевцу ни дан данас не зна, а сад имамо и списак полазника. Формирана је мало пре самог рата па није успела да одшколује већи број пилота.

Шта се дешавало са пилотима који су завршили обуку? Имали су проходност у пилотске школе? Прочитао сам да је постојала и школа за резервне пилоте.
Одговори

Ништа,уследио је ДСР. Неки су касније постали познати,навео сам их, за неке појма немам.Један део је вероватно настрадао током ДСР,неки су емигрирали,неки остали овде са комунистима, део постао састав војног кадра део цивилног ваздухопловства.ДСР је изменио структуру становништва по градовима као и ПСР. Немам баш прецизне податке за ове момке из пилотске школе у Крагујевцу.Драго ми је што се интересујеш за њих али ми је жао што не могу да ти одговорим како доликује.
Одговори

У краљевини је постојала из школа за резервне официре авијације. Да ли знате нешто више о тој школи? Да ли си полазници имали обуку на неком основном типу авиона а потом распоређени у резерву?
Одговори

(02-02-2023, 05:11 PM)Сиви_соко Пише:  Да ли постоји нека литература о нашим пилотима који су летели у саставу Раф-а за време другог светског рата? Не мислим на ескадриле 352 и 351.
Оно што сам пронашао на интернету јесте да су летели у сквадрону no. 94 као и no. 230. У 230 су били пилоти хидро авијације.
Да ли имате неке податке? Лепо би било да се направи и документарац на вашем Јутуб каналу.

Најбоље је да погледаш све Службене новине Краљевине Југославије за време рата. Има у њима Указа за одликоване и унапређене ваздухопловне официре и подофицире који нису служили у Отаџбини већ на Блиском истоку. Попишеш све ваздухопловце и имаш добар преглед. У Војном архиву имаш и персонална досијеа официра и ваздухопловних подофицира који су служили у Краљевини Југославији. И ту исто можеш да нађеш много података за припаднике ЈВНБИ.
Одговори

[INTERVJU] Kustos Muzeja vazduhoplovstva Bojan Vićentić o rušenju Upravne zgrade „Ikarusa“ (20. okt 2017)

https://tangosix.rs/2017/20/10/intervju-...je-trazio/


History of the Air Force and Air Defense of Yugoslavia. Part of 1. Start (1912-1941)

https://en.topwar.ru/70590-istoriya-vvs-...41-gg.html
Одговори

(08-02-2023, 09:30 PM)Александар Динчић Пише:  
(02-02-2023, 05:11 PM)Сиви_соко Пише:  Да ли постоји нека литература о нашим пилотима који су летели у саставу Раф-а за време другог светског рата? Не мислим на ескадриле 352 и 351.
Оно што сам пронашао на интернету јесте да су летели у сквадрону no. 94 као и no. 230. У 230 су били пилоти хидро авијације.
Да ли имате неке податке? Лепо би било да се направи и документарац на вашем Јутуб каналу.

Најбоље је да погледаш све Службене новине Краљевине Југославије за време рата. Има у њима Указа за одликоване и унапређене ваздухопловне официре и подофицире који нису служили у Отаџбини већ на Блиском истоку. Попишеш све ваздухопловце и имаш добар преглед. У Војном архиву имаш и персонална досијеа официра и ваздухопловних подофицира који су служили у Краљевини Југославији. И ту исто можеш да нађеш много података за припаднике ЈВНБИ.
Постоји књига "Југословенска војска у егзилу". Скоро је изашла, млади историчар је у питању. Једно поглавље посвећено је само пилотима.
Одлична књига.
Одговори

Наиђох на овај податак:

Pavle Jurisic Sturm
 (Синовац генерала Павла Јуришића Штурма)


Pukovnik PTB-a (Павелићева тјелесна бојна). emigrirao u Argentinu gdje je ľivio i > umro.


Знали се нешто о овоме?
Одговори

Сећање на Дира капетана.У помен на оне који су заклетву сматрали важнијом од живота."MIŠA MARIĆ: KIŠNOG OKTOBRA 1941. U KRALJEVU (Ibarske novosti 10.10. 1997)
Sećanje na Dira kapetana

Već je suton padala nad okupirano Kraljevo kada su točkovi aviona, jednog oktobarskog predvečerja 1941. godine dodirnuli pistu kraljevačkog aerodroma. Iz aviona je žurnim korakom izašao mladi vitak čovek i seo u crnu limuzinu koja je nosila vojne oznake. Samo nekoliko minuta kasnije automobil se zaustavio na periferiji Kraljeva pred kućom u kojoj je stanovao kapetan prve klase i pilot 32. vazduhoplovne baze u Kraljevu Milan Dir.
Čovek iz limuzine mu se predstavi i kad se vrata otvoriše dva čoveka poleteše jedan drugome u zagrljaj. Domaćin uvede gosta u kuću, pomože mu da skine ogrtač ispod koga se ukaza uniforma sa oznakom oficira NDH.
Pa eto Milane, došlo je vreme da služimo svoju državu.
Imam ovlašćenje da ti ponudim visok čin u vazduhoplovstvu NDH ili mesto ambasadora u nekoj prijateljskoj zemlji. Potreban si nam Milane i ozbiljno računamo na tebe. Razmisli Milane, imaš dete i ženu. Ne bi želeo da im se zbog tvoje tvrdoglavosti nešto dogodi.

Došao je stravičan 15. oktobar 1941. godine.Među 6.000 kraljevčana i ljudi iz drugih krajeva naše zemlje postrojenih ispred nemačkih mitraljeza stajao je i Milan Dir. Ispred mitraljeza uperenih u masu nedužnih ljudi nervozno je šetao nemački major. U jednom trenutku major je zastao, a onda žurno prišao stroju.
-Da li se ovde nalazi Milan Dir.
Iz stroja je izašao stasit mlad čovek toplih plavih očiju i sasvim mirno prišao majoru.
- Ja sam Milan Dir. Šta ste želeli.
- Da li ste se predomislili kapetane?
- Ne znam o čemu govorite. Ne razumem vas.
- Isuviše me dobro razumete kapetane, ali ja ne mogu dugo da čekam. Razmislite brzo, imate pet minuta vremena. Život je lep kapetane, a vi imate i dete.
- Gospodine majore pet minuta je prošlo još od kako ste okupirali moju zemlju, zato ću radije da umrem sa ovim ljudima, slobodan, nego da vam služim porobljen.
I umro je Milan Dir, Hrvat iz Zagorja sa svojim kraljevčanima, jer je više voleo časnu smrt nego sraman život. Milan je umro a ostala su sećanja koja traju od godine do godine, od oktobra do oktobra, kada se okupe ljudi iz svih krajeva naše zemlje da nad ovim stratištem i bezumnim zločinom prošlog rata polože cveće na humke heroja i zažele da se to više nikada ne ponovi.
Tako će biti i sledeće godine, i ovog oktobra.
Doći će opet unuk Milan sa dva buketa cvetnih karanfila da ih položi na humke svojim dedima. Dedi Hrvatu i Dedi Srbinu.
Ubijeni istoga dana i zbog iste slobode."
Одговори

Разарач "Сплит" требало је да буде пети разарач наше Краљевске ратне морнарице, после "Дубровника" (изграђен у Глазгову у Шкотској 1930), и три разарача типа "Београд" пројектована у Нанту у Француској ("Ateliers et Chantiers de la Loire"), при чему је први, "Београд", и изграђен у бродоградилишту у Нанту 1936, а друга друга два, "Загреб" и "Љубљана", у "Јадранском бродоградилишту АД" у Сплиту, где су поринути 1938. године.[quote="пек." pid='141193' dateline='1614618243']
Контраторпиљер Сплит је рађен према плановима француског контраторпиљера Le Terrible али са погоном из Енглеске,топовима 140мм Шкода(слични као на Дубровнику али са исправљеним недостацима у погледу могућности пуњења и полуатоматски),системом за урављање ватром Филипс(тада најбољи на свету).Италијани су променили пројекат,односно проширили труп јер њихов погон није могао да стане у првобитно планирани.Le Terrible је децинијама држао рекорд у погледу брзине за бродове те величини,45 чворова.Ево га страшни Le Terrible
https://fr.wikipedia.org/wiki/Le_Terribl...orpilleur)
Одговори

Шкодини топови 140мм на Дубровнику су били изванредног домета и прецизности али нису могли да буду пуњени при елевацијама већим од 15степени што је смањивало практичну брзину гађања.На новој верзији,оној за Сплит је то било исправљено(немам податак до које елевације је тада могло ду будеизвршено пуњење) а и неке радње приликом пуњења су аутоматизоване.Уз Филипсов рачунар и са тако моћним артиљеријским наоружањем(планирана уградња 5 топова) Сплит се није морао плашити сусрета са италијанским лаким крстарицама.
Одговори

Још се не зна тачно шта ће бити са зградама 7. пука и Старим Генералштабом. Камена палата, како се Стари Генералштаб још назива, данас седиште Војнобезбедносне и Војнообавештајне агенције, крије једну од најсвечанијих и најлепших дворана у Београду, у којој би, према наводима Центра за локалну самоуправу, ускоро могли да се заврте рулети и зазвече коцкице

Лекс специјалис за Генералштаб, који је у Скупштини Србије усвојен 7. новембра, односи се на реализацију "пројекта ревитализације и развоја локације у Београду између улица Кнеза Милоша, Масарикове, Бирчанинове и Ресавске", не помињући ниједан објекат конкретно.

Међутим, још 2024. године је Еколошки устанак објавио документ у којем се спомињу две катастарске парцеле на којима се налази комплекс Генералштаба: 804/2 и 969/1, а на првој од њих се поред Добровићевог здања налази и Стари Генералштаб у Кнеза Милоша.

Монументално здање од аустроугарских пара

Стара зграда Генералштаба, оригинално названа Зграда Главног Ђенералштаба и Министарства војске и морнарице, подигнута је 1928. године и то од пара које је Краљевина Србија добила од Аустроугарске на име ратне одштете.

Изградња је коштала тадашњих 35 милиона динара и трајала је две године (1926-1928), а пројекат је урадио руски архитекта немачког порекла Василиа Вилхем Баумгартен, који је пројектовао и Руски дом у Улици краљице Наталије (некадашњи Народни фронт).

Монументално здање има четири спрата, са фасадом на којој су наглашени стубови. Фасада четвртог спрата украшена је скулптурама ратника у разним позама.

Скривени драгуљ овог објекта, који је затворен за јавност, представља Велика ратна сала или „Сала ратника“, за коју Завод зазаштиту споменика културе Града Београда наводи да спада у „најлепше изведене сале у Београду свога времена“.

Намена ове сале је била различита. У њој су се састајали челници ондашње владе, генерали краљеве Војске, одржавали пријеми и балови, али и из ње командовале немачке окупационе снаге током Другог светског рата.

Камена палата је наставила да служи као седиште Генералштаба и после Другог светског рата, када је ту смештена команда Југословенске народне армије.

За најлепшу зграду Београда проглашена је 1937. године, а као културно добро је заштићена 1984. године. Са овог објекта за сада није скинута заштита, као што је то учињено на зградама Генералштаба.

"Велика ратна сала је била командна соба према жељи краља Александра Карађорђевића. Лепотом и величином симболизовала је подвиг српске војске у Првом светском рату. Обе просторије су ексклузивне“, рекао је 2009. године за медије тадашњи пуковник Дејан Јанковић.

На првом спрату Зграде старог Генералштаба се налази Мала ратна сала, где је смештен правоугаони орахов сто са 18 столица украшених лављим шапама и главама. Како су раније писали медији, ту се одржавају колегијуми Војнобезбедносне и Војнообавештајне агенције, које користе здање од 2005. године.

Верује се да је на једној од тих столица седео војвода Живојин Мишић, а да је генерал Душан Симовић у Малој ратној сали сковао план за пуч 27. марта 1941. године. У Малој сали „Ђенералштаб Краљевине Југославије“ доносио је коначне одлуке о одбрани земље.

https://n1info.rs/vesti/velika-ratna-sal...eralstaba/

Зграда Генералштаба

https://beogradskonasledje.rs/katalog_kd...ralstaba-2
Одговори

Не могу да верујем да би неко рушио те старе зграде.
Ове нове, оштећене, направљене по узору "Битке на Сутјесци", то јест споменика који је тамо, требало би срушити и да нису оштећене, јер су у служби комунистичке пропаганде.

П.С.
Идеална за заштиту је касарна у Крагујевцу, то јест зграда коју је ракета 1999.
преполовила.
Она је из 19. века наводно је ту Мишић ишао у средњу војну школу.
Даклеџ то треба конзервирани, а околне, неоштећене, зграде, претворити у музеј.
Иначе у тој погођеној згради спавао сам две ноћи, 1983, као члан екипе ваљевског пука на првенству у стрељаштву. Мало лево од места поготка, на првом спрату. Па кревет на спрату. Smile
Имам слике са параде испред зграде - параде свих екипа.
Био сам негде око десетог места, од ваљда педесетак, а као екипа били смо последњи, јер је капетан из наше екипе дисквалификован, пошто је псовао мајку капетану судији. Испао му шаржер из пиштоља док је нишанио, а судија му није дозволио поновно гађање.
Одговори

Што се тиче ове нове зграде Генералштаба, њу je пројектовао Никола Добровић, али како наводе његови ученици и како сам видео у једном раду у Гласнику САНУ, он уопште није посветио ту зграду бици на Сутјесци и није је пројектовао као узор на ту битку.

Та зграда је била део неког пројекта "Велики Београд", а требало би да је раскрсницу на којој се налази ова зграда Генералштаба, Добровић називао "Трг Сутјеска".

То сам видео у овом раду и овом тексту

https://www.nedeljnik.rs/dobrovic-nikada...edeljniku/

https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/...ew/256/201

Што се мене тиче, зграда Старог Ђенералштаба из времена Краљевине је баш лепа и штета ће бити ако је сруше, али мислим да због тога неће нико протестовати.

А у вези са овом новом зградом Генералштаба, ваљда су Американци финансирали њену изградњу. Бенито је о овоме више писао на форуму, па може да ме исправи или демантује ако сам лоше написао.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним