Оцена Теме:
  • 10 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Југословенска краљевска војска

Једно питање за зналце о теми; колико ја знам служење војног рока у ЈКВ трајало је од 6 до 18 мјесеци, у зависности од рода, а тада се пунољетним сматрао само онај који напуни 21 годину. Мене занима како су ишле класе код војника, и да ли су регрутовани и прије 21 године . . . конкретно, која је посљедња класа регрутована уочи рата и којег би годишта био најмлађи регрут? Мобилизацију уочи и за вријеме Априлског рата не рачунамо.
Одговори

Димитрије Стојковић Атан резервни потпуковник 1 пешадијског пука
[Слика: 760-1914.jpg]


[Слика: image.jpg]
Одговори

Тенковске јединице Краљевине Југославије

"За часног човека и озбиљног мушкарца,отаџбина је скуп обавеза,и у рату,и у миру-УВЕК !" -Војвода Петар Бојовић
Одговори

Грбови,заставе,други државни амблеми и званични знаци Краљевине Југославије.

У пдф формату на 53 странице.

Година издавања је 1936.

http://www.sistory.si/cdn/publikacije/34...lavije.pdf
Одговори

Цитат:Британска авијација је 6. децембра 1944. године, у вечерњим сатима, бомбардовала Оснабрик и том приликом је у логору погинуло 116 официра Југословенске краљевске војске, а шездесетак их је било рањено. Док је бомбардовање трајало затвореници нису смели да излазе из својих барака јер су немачки стражари одмах отварали ватру. Нешто касније започето је расељавање логора, али је колона српских заробљеника опет бомбардована од стране британске авијације и тада је погинуло још 14 југословенских официра.

СПИСАК 116 ОФИЦИРА И ВОЈНИКА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПОГИНУЛИХ У ЗАРОБЉЕНИЧКОМ ЛОГОРУ ОФЛАГ VI/Ц ОСНАБРИК 06. ДЕЦЕМБРА 1944. ГОДИНЕ, А ЧИЈИ ЗЕМНИ ОСТАЦИ ПОЧИВАЈУ НА СРПСКОМ ВОЈНИЧКОМ ГРОБЉУ У ЕВЕРСБУРГУ-ОСНАБРИК

ЂЕНЕРАЛ:ДАМЈАНОВИЋ А. ДЕСПОТ

ПУКОВНИЦИ:НОВАКОВИЋ М. БОЖА,РАДОЈЧИЋ Д. ДУШАН,ХАЏИЋ З. СВЕТОЗАР

ПОТПУКОВНИЦИ:ВУКАНОВИЋ М. МИЛЕНКО,ДИМИЋ И. МИЛАН,КРСТИЋ Б. КРСТИВОЈЕ,МАКСИМОВИЋ М. ВОЈИСЛАВ,ПАВИЋЕВИЋ Ј. ДРАГОСЛАВ,ПЕТРОВИЋ М. ДУШАН,ПЕРИЋ Н. ДРАГУТУН,СТАНИШИЋ Ј. ПЕТАР,ТОДОРОВИЋ Т. ДИМИТРИЈЕ

МАЈОРИ:ДАНИЛОВИЋ Ф. СЛАВКО,ЂУРИЋ Ђ. ДРАГУРИН,ГАВРИЛОВИЋ Ј ЖИВАДИН,ЈЕЛИЋ М. МИЛАН,ЈЕЛОВАЦ Ј. РАДИВОЈЕ,ОВАНОВИЋ З. БОРИСЛАВ,КОЈУ-КАРАИВАН НИКОЛАЈ,КОВАЧЕВИЋ М. БОШКО,МИЛЕНКОВИЋ С. ВАСИЛИЈЕ,НИЧОТА Д. ЂОРЂЕ,ПЕТРОВИЋ Ј. СТАНКО,ПРИБАКОВИЋ Р. ГЛИГОРИЈЕ,СТАНКОВИЋ П. АНДРИЈА

КАПЕТАНИ:БАЛАНЏИЋ П. МИРКО,БАЉАК Ј. МИРКО,БИГОВИЋ М. ЦВЕТКО,ВЕРОВИЋ М. МИЛОСАВ,ВИЛА М. БРАНКО,ВУКОТИЋ П. БЛАЖО,ГОЛУБОВИЋ Г. ЛАЗАР,ГРУЈИЧИЋ М. МИЛАН,ДОЛИЋ П. ВЛАДИМИР,ДОСТАНИЋ С. ДУШАН,ЂОРЂЕВИЋ Ђ. ДИМИТРИЈЕ,ЂОРЂЕВИЋ Ђ. МИЛОВАН,ЖИВКОВИЋ Ј НИКОЛА,ЂУНИСИЈЕВИЋ В. ЈАКОВ,ЈЕРЕМИЋ БРАНИСЛАВ,ЈОВАНОВИЋ-МИХ. Ц. БРАНИСЛАВ,ЈОВАНОВИЋ Ј. РИСТА,ЈОВАНЧЕВИЋ Ђ. ЛАЗАР,ЈОНЧИЋ С. ЛАЗАР,ЛАШКОВ Е. ПАВЛЕ,МАРЈАНОВИЋ В. ЉУБОМИР,МИЛЕТИЋ Т. МИХАЈЛО,МИЛОВАНОВИЋ В. МИРКО,МИЛОВИЋ М. ЂОКО,МИЛОЈЕВИЋ С. ЈОВАН,МИШИЋ Р. МИЛАН,МИTРОВИЋ Р ДРАГУТИН,МЛАДЕНОВИЋ Б. МИЛОЈЕ,НИКОЛИЋ А. МИЛАДИН,НИКОЛИЋ Н. РАДИСАВ,ПАЈЕВИЋ М. МИЛАДИН,ПАУНОВИЋ Р. ПАУН,ПЕЈОВИЋ С. ФИЛИП,ПОПОВИЋ З. ЖИВОЈИН,ПОЧЕК И. МИХАЈЛО,РАДОВИЋ Б. САВО,РАШИЋ В. МИЛУТИН,САВИЋ М. ПРОКОПИЈЕ,СТЕВАНОВИЋ М. ВУКОСАВ,СТЕПАНОВИЋ С. ЈОСИП,СТОЈКОВИЋ Н. ДРАГУТИН,ТОДОРОВИЋ М. МИЛАН,ТРИПКОВИЋ М. ДУШАН,ЧОВИЋ П. УРОШ,ШИЉЕГОВИЋ БОШКО

ПОРУЧНИЦИ:ДИМИТРИЈЕВИЋ Ј. ЖИВОРАД,ЂОРЂЕВИЋ К. МИЛАДИН,ИЛИЋ Р. АДАМ,ИВАНОВИЋ С. ЛУКА,ЈОВИЋЕВИЋ Б. СТЕВАН,ЈОВАНОВИЋ Љ. ЈОВАН,КАЧАНИК Д. БОГОЉУБ,ЛИМИЋ Д. БРАНИСЛАВ,МАТИЋ В. СТАНОЈЕ,МАТИЋ М. МИЛИВОЈЕ,МАРСЕНИЋ С. ФИЛИП,МАРКОВИЋ Т. ДРАГОЉУБ,МИЛАНОВИЋ Б. АЛЕКСАНДАР,НЕШИЋ С. СТРАХИЊА,ПАУНОВИЋ М. ВУЧИЋ,ПЕТРОВИЋ Б. РАДОМИР,ПОПОВИЋ А. ЈОВАН,РАДОСАВ С. МИЛОЈЕ,РОГАНОВИЋ Р. ЈОВАН,СТАНИСАВЉЕВИЋ Д. АНДРИЈА,СРЕЋКОВИЋ М. ЖИВКО,ТЕРЗИЋ З. МИЛОРАД,ТОДОРОВИЋ Б. ВЕЛИЗАР,ШЕВИЋ Ж. ПЕТАР

ПОТПОРУЧНИЦИ:ЈАЋИМОВИЋ М ДРАГОЉУБ,ЈЕЗДИЋ Љ. ПЕТАР,ЈОВАНОВИЋ В. АЛЕКСАНДАР,ЈОВАНОВИЋ Н. МИХАЈЛО,ЈОКСИМОВИЋ С. МИОДРАГ,ЛУКИЋ Ж. ЉУТИЦА,МИХАЈЛОВИЋ ЈАГОШ,ПАВИЋЕВИЋ П. СПАСОЈЕ,МИЛОЈЕВИЋ М ИВАН,СИМОВИЋ О. ДОБРИВОЈЕ,СУРЛА Д. ГАЈО,ТОДОРОВИЋ Д. СТАНКО,УРОШЕВИЋ М. СЕЛИМИР,ВИШКОВИЋ Д. ДУШАН,ВОРОТОВИЋ С. РАДОМИР,ЋОСИЋ ЈЕВРЕМ,ШАКИЋ Н. БОРИСЛАВ

РЕДОВИ:МИЛЕНКОВИЋ РАЈКО,МИЛОВАНОВИЋ ДОБРИВОЈЕ,РАДОЈЧИЋ МИЛОШ,АВРАМОВИЋ ВОЈИСЛАВ,ЂУРИЋ МИЛИВОЈЕ,ЈЕФТИЋ ДРАГАН,КАТИЋ ДОБРИВИЈЕ,КОВАНОВИЋ БОРИВОЈЕ,ПОПОВИЋ МИЛОШ,САВАТИЋ МИЛАН,СТАНКОВИЋ СТАНОЈЕ,СТАНИШИЋ СТАНИМИР,СТАНОЈЕВИЋ ДУШАН,ВУКЕЧЕВИЋ ДУШАН,НЕПОЗНАТИ ВОЈНИК


https://spc-osnabrueck.de/sites/default/...lag-VI.pdf
Одговори

Службени војни лист (1881-1941)

У дигиталном издању.

http://ubsm.bg.ac.rs/cirilica/zbirka/nov...-1881-1941
Одговори

Падобранци Краљевине Југославије

https://specijalne-jedinice.com/Obuka/Pa...usmT7.dpbs
Одговори

Војне школе у КраљевиниСХС/Југославији 1919–1941.

Цитат:Завршетком Првог светског рата и формирањем заједничке државе јужнословенских народа,отвара се нова епоха и у развоју српског војног школства. У деценијама које ће обележити период између два светска рата, оно функционише у саставу војно школског система Краљевине СХС,од 1929. године Краљевине Југославије. Нова држава, територијом и бројем становника знатно већа у односу на Краљевину Србију, а уз то и поморска земља, са различитим историјским насле-ђем и новим војно-политичким окружењем, наметнула је и нове изазове пред којима се нашла њена политичка и војна елита након прводецембарског акта 1918. године. Заједничка војска, чију је окосницу чинила српска војска из Првог светског рата, углавном недемобилисан кадар са Солунског фронта, затим војни обвезници бивше аустроугарске војске са простора Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније и, у малом броју, кадар црногорске војске, после формирања нове државе добила је нову организацију и формацију. Она се ослањала, првенствено, на следеће чиниоце: на традицију српске војске из претходног периода, различито историјско наслеђе јужнословенских народа који су се нашли у новој држави,значајно увећање државне територије и становника у односу на стање пре рата, географски, односно геополитички положај Краљевине СХС која је својом дугом југозападном границом изашла на море и др. Употреба ваздухопловства као новог вида оружаних снага који је доживео масовну примену у европским армијама већ у Првом светском рату представљаће, заједно са морнарицом,императив у организацији југословенске војске у периоду између два светска рата. Преименовањем ваздухопловства Краљевине Србије у ваздухо-пловство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,нова држава је обезбедила темељне основе за даљи развој овог вида својих оружаних снага.Официрски кор Краљевине СХС у време њеног формирања чинило је 3.500 официра српске војске, 2.500 бивших аустроугарских официра и 500 официра црногорске војске. Највише командне дужности у војсци преузели су високи српски официри; морнарица и њено организовање били су у рукама бивших аустроугарских официра, а на челу ваздухопловства био је генерал Узелац, такође бивши аустроугарски официр.До 1923. године у војсци Краљевине СХС није било више некадашњих високих команданата српске војске који су изнели терет Првог светског рата. Неки од њих су умрли (војвода Живојин Мишић, генерали Божидар Јанковић и Бранко Јовановић) или су пензионисани (војвода Степа Степановић, војвода Петар Бојовић, генерали Михаило Рашић, Милош Васић, Живко Павловић и др., као и сва три генерала преузета из бивше царевине, међу којима и генерал Узелац).Један од првих задатака пред којим се нашла нова држава и њена војска односио се на задовољење повећаних потреба за школованим официрским кадром. Током рата и непосредно после његовог завршетка кор активних официра био је десеткован, а у нижим чиновима и преполовљен.У почетку, до демобилизације, као и у појединим кризним ситуацијама (криза у односима са Италијом 1920. године, на пример) позивани су и резервни официри на двомесечну обуку.

Нова мирнодопска и ратна формација захтевале су интензивније школовање нових класа питомаца, како би се ублажио озбиљан недостатак официрског кадра. Тим поводом, већ у октобру 1919. године, у време када целокупна војска још није била враћена у редовно (мирнодопско) стање, у Београду почиње са радом Нижа школа Војне академије уписом нове, 47. класе питомаца на трогодишње школовање. Пријемом младића из сва „три јужнословенска племена“ (Срба, Хрватаи Словенаца), ова школа је добила још један образовно-васпитни задатак, „да зближи младе гене-рације сва три народа и да их учврсти у уверењу као браниоце нове државе“.

Југословенска идеологија и српско-хрватско уједињење од почетка су у државном врху доживљавани као кључна компонента борбене готовости у војсци, у чему је улога војне школе и касарне, као места упознавања и заједничког живљења младих људи из различитих крајева земље, била пресудна. Виша школа Војне академије обновила је рад наредне, 1920. године када су слушаоци 21.класе, који су 1914. године прекинули школовање,уписали другу годину.

Обнављањем рада 1919. године, Војна академија је ушла у ново раздобље у коме се њена организација континуирано прилагођавала новонасталим приликама у земљи и захтевима који су се пред њу постављали.

Први управитељ Војне академије Краљевине СХС (од 10. јуна 1919. до 7. октобра 1920. године) био је ђенерал Живко Павловић, бивши питомац 22.класе Војне академије, њен редовни професор и академик од 25. октобра 1921. године. Са дужности управитеља Војне академије премештен је прво за команданта Јадранске дивизијске области, а одатле, 1922. године за помоћника команданта 1. и 2.армијске области. Са ове дужности је пензионисан.

Нова држава наметнула је и потребу усклађивања законске регулативе о војном школству. У наредним годинама вршене су честе измене и допуне Уредбе и Закона о Војној академији и разних правила, нарочито у сегментима који су се тицали услова за конкурисање и пријем питомаца и официра, затим, организације рада у овој устано-ви, наставе и оцењивања питомаца Ниже и слушалаца Више школе, дужине трајања школовања и др. Ослањајући се, у том смислу, на искуства српског војног школства из претходног периода, нова законска регулатива је првенствено пратила потребе савремене војне организације, пред изазовима новог времена и модерног ратовања.

У Нижој школи Војне академије до 1928. године школовање је завршило 8 класа (закључноса 54. класом 1. априла 1929), односно 2.890 официра, а на школовању почетком 1929. године налазило се још 914 питомаца 55. и 56. класе, те 27. (29 слушалаца) и 28. класе Више школе ВА (17 слушалаца). У периоду од 1919. до 1929. године,број слушалаца који су завршили Вишу школу износио је 242 официра, што генерално указује назнатно слабији одзив кандидата за овај ниво школовања на Војној академији. Томе су, свакако,допринеле ванредне прилике у земљи (нарочито због нерешених територијалних питања са Италијом), стални покрети трупа, држање фронтова све до 1922. године, изузетно оптерећење официра у трупи које им није дозвољавало да се посвете професионалном усавршавању и, наро-чито, слабије материјалне могућности, посебно официра из унутрашњости.

У периоду од 1929. до 1934. године на Војној академији се школовало 6 класа (од 57. до 62), са око 2.040 питомаца Ниже школе и 6 класа (од 29. до 34), са око 350 слушалаца Више школе. Генерално, у периоду од 1929. до октобра 1935. године, школовање у Нижој школи Војне академије завршило је, и по родовима било промовисано, око 3.000 младих официра.

Када је 1919. године почело обнављање офи-цирског кора млађим официрима, национална структура питомаца Војне академије одговарала је углавном националној пропорцији становништва Краљевине СХС. Међутим, наредних година, до 1929. (о чему постоји службена евиденција), приметно је значајно повећање броја питомаца српске националности (укључујући Црногорце и становништво Македоније) у односу на остале националности. Ако се има у виду да национални критеријум формално није утицао на одређивање бодовне листе при упису кандидата на Академију, овакав тренд треба реално тумачити опадањем интересовања осталих југословенских народа за војни позив.

Социјално порекло примљених питомаца углавном је било сеоско, сиромашно, потом, из нижих чиновничких и официрских породица. Ме-ђутим, у свакој класи било је и по неколико синова високих официра и генерала.

Мали број југословенских официра завршавао је Вишу школу у иностранству. Од 1929–1935. године Министарство војно је сваке године расписивало конкурс за слање 2 нижа официра на француску Вишу ратну школу у Паризу, у трајању од две године, настављајући на тај начин, бар симболично, традицију школовања официрског кадра у страним армијама. Осим ретких појединаца, припрема и школовање нових официра, као и више војно образовање, готово у потпуности реализовало се у земљи.

У периоду између два рата, поред Ниже и Више школе Војне академије (са школама родова:Пешадијском официрском школом, Инжињериј-ском официрском школом, Артиљеријском школом гађања, Коњичком официрском школом, Административном школом), радиле су, стално или привремено, и: Интендантска академија, Нижа и Виша војна геодетска школа, Виша ваздухопловна школа, Поморска официрска школа, Поморска војна академија (од 1923), војне и морнаричке тех-ничке школе (за струке), Ваздухопловна војна академија (од 1940), затим, Генералштаб који је организовао припрему за генералштабну струку.

За школовање резервних официра постојале су школе свих родова и струка. Главнина официрског кадра за ратну формацију (оперативну војску,резервне трупе и трупе последње одбране) имала је и даље статус резервиста. Овај део официрског кора попуњаван је на два начина: школовањем младих питомаца у школама резервних официра и пензионисањем активних официра „са преводом у резерву и правом ношења униформе“.Део резервног официрског кора чинило је око 5.000 резервних официра бивше аустроугарске војске који су примљени указом у војску Краљевине СХС и неколико хиљада резервних официра бивше српске војске који по демобилизацији нису активирани.

Формирање нове државе наметнуло је потребу увођења морнарице у организацију југословенске војске. Њен главни потенцијал у почетку су чинили кадрови преузети из бивше аустроугарске морнарице, да би се тек 1922. године стекли услови за школовање ових официра у земљи. Исте године у Дубровнику је основана Поморска официрска школа, у трајању од две године, а први полазници били су свршени питомци (њих 11) Ниже школе Војне академије у Београду који су, у чину потпоручника, упућени на преквалификацију за поморске официре. Из Поморске официрске школе развила се прва југословенска Поморска војна академија, која је 23. октобра 1923. године отпочела са радом у Дубровнику. Ову академију (у којој је школовање трајало три године) до априлског рата 1941. завршило је 17 класа (око 500 питомаца), од којих је 15 класа савладало пуни, а 2 класе, због избијања рата, скраћени програм.

За кадрове у ваздухопловству, све до 1940.године у Краљевини Југославији није постојала посебна војна академија.

Организовањем пилотских школа, апликативних и ваздухопловно-извиђачких школа за обуку активних официра, кандидата за резервне официре и подофицире, најпре су регрутовани кадрови за ваздухопловство, да би се од 1. априла 1940.године њихово школовање наставило на новоформираној, Ваздухопловној војној академији, са седиштем у Панчеву. У прву класу новоформиране академије примљени су питомци из Ниже школе Војне академије после 18 месеци школовања,пошто су претходно оглашени способним за ле-тачку службу, а у другу класу младићи из грађанства са завршеном гимназијом. Ваздухопловна војна академија престала је са радом априла 1941,у време када су пилоти југословенске војске дали непобитне доказе родољубља и јунаштва у одбрани своје домовине и њеног главног града.

Командири водова у Војној академији 1924. године.

[Слика: komandiri_vodova_u_VA_1924_540x353.jpg]
Одговори

http://www.smrtnakazna.rs/DesktopModules...s_2749.pdf

https://forum.axishistory.com/viewtopic.php?t=234282

https://sl.wikipedia.org/wiki/Milorad_Terzić

Колико војника Војске Краљевине су били у логорима?
Које су били те логори?
Јели је били корисћена Геневска Конвенција, у њиховог случај?
Како је било њиховог третмант прем остали заворенике, на пример као енглеза.
Било бих занимљиво да видимо колико Словена су заузали кампове нацисте, колико је то бих % од свим затвореници.
Колико су енглеза итд видели тих тешких робијачких кампова?
Колико припадника Војске Краљевине су мрелих у свим тих логорима?
Колико су преживели и умрели у прилично младим годинама?
Колико су били ливвидирани од КОМУИНСТА.

Е сад како су пролазили УСТАШИ, и разни СС групације бивше СФРЈ, поготово од твз савезника?

Колико су умрели у логор

https://forum.axishistory.com/viewtopic.php?t=115007

Изгледа Американци и енглези су моглих да бомбардују Логори РАТНА ЗАРОБЉЕНИШТВА али своје ФАБРИКЕ ШТО СУ БИЛИ ДЕО РАТНЕ ВОЈНЕ МАШИНЕРИЈЕ НИСУ!!!
Одговори

[Слика: 2j29l6b.jpg]
Одговори

Брат краља Петра II, шеснаестогодишњи принц Томислав Карађорђевић, у униформи старијег морнаричког кадета (Senior Cadet) на церемонији освећења југословенске краљевске корвете „Нада“, на Гледстоновом доку у Ливерпулу 11. јануара 1944. Освећење врше православни и католички свештеник (принц Томислав стоји иза католичког свештеника).

Да подсјетимо, по оцу принц Томислав био је чукунунук бесмртног вожда Карађорђа коме је Његош посветио „Горски вијенац“, и праунук краља Николе I Петровића-Његоша, а по мајци чукунунук руског цара Александра II (1818-1881) и праунук британске краљице Викторије (1819-1901).

Корвета "Нада" изграђена је у бродоградилишту "Harland & Wolff Ltd." у Белфасту 1939, поринута је 22. маја 1940, и под именом K 81 "Mallow" уведена у Краљевску морнарицу Велике Британије. Нашој Краљевској ратној морнарици, тачније флоти Југословенске војске ван отаџбине, формално потчињеној Министарству војске и морнарице Краљевске владе у Лондону, на чијем се челу као министар налазио армијски генерал Драгољуб Михаиловић, предата је 11. јануара 1944. Са осталим бродовима флоте ЈВвО учествовала је у савезничким операцијама широм Медитерана.
Флоту (тачније Морнарички одред) ЈВвО чинили су бродови који су у Априлском рату 1941. успјели да избјегну заробљавање: испрва подморница "Небојша" и торпиљерке "Кајмакчалан" и "Дурмитор", као и 9 хидроавиона. Послије капитулације Италије (1943) Краљевској ратној морнарици враћени су и бродови које су двије године раније заробили Италијани: патролна топовњача "Бели орао", бивша адмиралска јахта "Вила", минополагачи "Мљет" и "Мељине", торпиљерке "Т1" и "Т2", миноносац "Орао" и неколико помоћних бродова. Њихов главни задатак био је пратња савезничких конвоја по Средоземљу, али понекад су учествовали и у борбеним дејствима...
У љето 1945. корвета „Нада“ предата је Југословенској ратној морнарици, гдје јој је промењено име у "Партизанка". Искључена је из ЈРМ 1948. и враћена Великој Британији, која је 1949. предаје Египту где као корвета "El Sudan" плови све до 1975. године...

Узгред, покрај принца Томислава (други десно) стоји адмирал сер Макс Хортон, заповједник команде западних поморских путева, одговоран за безбједност свих конвоја на линији Америка-Енглеска (њемачки адмирал Дениц је управо у области Хортонове одговорности усредсредио главна дејства њемачих подморница против савезничких бродова током Битке за Атлантик).
Извор фотографије: www.naval-encyclopedia.com/the-royal-yugoslav-navy-in-ww2/

https://www.facebook.com/pomorstvo/photo...=3&theater

[Слика: 52582561_2038381286230986_24458204515663...e=5D20300C]
Одговори

[Слика: 6.%20kern.jpg]

Цитат:1.Pripremni kurs za pomorske oficire

21.06.1924. prevedeni su u mornaricu kao poručnici korvete, potporučnici kopnene vojske:

01. Adolf F. Cvirn, artiljerijski
02. Anton A.Ostanek, artiljerijski
03. Andro A. Vrkljan, artiljerijski
04. Mihajlo M. Korać, artiljerijski
05. Boris E. Slavik, artiljerijski
06. Danilo M. Hubmajer, artiljerijski
07. Ivo S. Drahsler, artiljerijski
08. Franjo F. Otahal, pešadijski
09. Miloje S. Jelisavčić, artiljerijski
10. Valter G. Kure, artiljerijski
11. Stevan M. Zdravković, artiljerijski i
12. Radomir T. Todorović, artiljerijski

Anton Ostanek je kao poručnik bojnog broda II klase poginuo 03.09.1929. na aerodromu Zemun, kao pilot lovac. Franjo Otahal je penzionisan 25.03.1932. kao poručnik fregate i nedugo nakon toga poginuo na žičnoj željeznici rudokopa Promina.
Od ove, prve generacije pomorskih oficira Kraljevine SHS/Jugoslavije, njih šest je do Aprilskog rata stiglo do kapetana fregate: Cvirn, Vrkljan, Korać, Draksler, Jelisavčić i Zdravković, svi unaprijeđeni 31.12.1940. Ostalih četvoro, do kapetana korvete.

Цитат:2.Pripremni kurs za pomorske oficire

17.08.1925. prevedeni su u mornaricu kao poručnici korvete, potporučnici kopnene vojske:

01. Petar A. Mardešić, inženjerski
02. Josip J. Černi, artiljerijski
03. Miloš J. Mikloš-Radić, pešadijski
04. Franc F. Kozjak, artiljerijski
05. Marijan I. Butković, pešadijski
06. Slavoljub F. Pikl, artiljerijski
07. Boris I. Storov, pešadijski
08. Boris J. Vilfan, inženjerski

Miloš Mikloš-Radić je kao poručnik bojnog broda II klase je poginuo maja 1929. pri padu hidroaviona u Divuljama.
Iako je skoro dvije trećine ispalo tokom kursa, ova generacija je do 06.04.1941. sva stigla do čina kapetana korvete: većina 31.12.1937., osim Storova (16.09.1938.) i Vilfana (31.12.1940.).


Цитат:I.klasa Pomorske vojne akademije

12.07.1926.unaprijeđeni su u čin poručnika korvete svršeni pitomci – narednici:

01. Abram M. Stanislav,
02. Hekman E. Ivan,
03. Bjegović V. Veljko,
04. Adamič V. Zenon,
05. Saksida F. Josip,
06. Flego A. Franjo,
07. Kosović L. Nikola,
08. Pokorni Lj. Miodrag,
09. Podlesnik M. Vladimir,
10. Milinović K. Branko,
11. Cvirn F. Stanislav,
12. Bonači M. Juraj,
13. Ivanović A. Ivan,
14. Karlovac A. Rubens,
15. Mužina I. Milivoj,
16. Božić S. Bogdan,
17. Blažon J. Ernest,
18. Martinis Š. Franjo,
19. Renčelj I. Kažimir,
20. Zupan A. Anton,
21. Mujdrica M. Vjekoslav,
22. Želehovski K. Bogdan,
23. Bogosavljević D. Zaviša,
24. Podboj F. Franjo,
25. Potočnik F. Franc,
26. Struhal J. Robert,
27. Polak M. Josip i
28. Matekovič F. Franc.

Anton Zupan je penzionisan 1940 kao poručnik bojnog broda I klase, Vjekoslav Mujdrica je kao poručnik bojnog broda I klase preminuo u Dubrovniku aprila 1938., Robert Struhal je dao ostavku i preveden u rezervu 06.09.1938., dok je za Franca Matekoviča mjesto oglašeno upražnjeno 1930, reaktiviran je 1938. kao poručnik korvete, istog dana sa ostavkom preveden u rezervu te u njoj unaprijeđen u poručnika fregate.

Ova klasa se može smatrati vrlo uspješnom. Od 01. do 19. na Rang listi, svi su do Aprilskog rata stigli do kapetana korvete (31.12.1940.), ostali do poručnika bojnog broda I klase.
Одговори

Цитат:II.klasa Pomorske vojne akademije

28.06.1927.unaprijeđeni su u čin poručnika korvete svršeni pitomci – narednici:

01. Dušan V. Banović,
02. Vinko I. Džikovski,
03. Mirko I. Stipetić,
04. Đorđe M. Mitrović,
05. Zlatko S. Frkić,
06. Otmar P. Krepel,
07. Jovan V. Stanković,
08. Luka S. Jurković,
09. Savo R. Salmič,
10. Franjo F. Rauš,
11. Nastas S Krstić,
12. Albin H. Hofbauer,
13. Josip M. Čučić,
14. Vladislav E. Kandare,
15. Evgen A. Šoštarić - Pisačić,
16. Alfred E. Malbohan,
17. Nikola P. Ljutić,
18. Branislav L. Popović,
19. Boris A. Tomažić,
20. Joža J. Kvac i
21. Adalbert A. Šoštarić-Pisačić.

Цитат:III.klasa Pomorske vojne akademije

28.06.1928.unaprijeđeni su u čin poručnika korvete svršeni pitomci – narednici:

01. Elvin I. Grego,
02. Joža J. Vrtačnik,
03. Augustin J. Grošelj,
04. Sergij I. Lamzaki,
05. Aleksandar I. Berić,
06. Lojze A. Škufca,
07. Josip L. Seselja,
08. Đuro S. Vukelić,
09. Gvidon M. Voh,
10. Pavle J. Župan,
11. Sergij L. Bajkov,
12. Rajko R. Valand,
13. Stanislav F. Štiglić,
14. Antun K. Javoršek,
15. Vinko I. Hudeček,
16. Milan I. Zupančić,
17. Franc F. Vreš,
18. Mihajlo V. Lepetić,
19. Antun I. Jukas,
20. Ilija M. Ilić,
21. Borivoje K. Đorđević,
22. Vladeta L. Petrović i
23. Dragutin Đ. Ribar.

Цитат:IV.klasa Pomorske vojne akademije

09.07.1929,unaprijeđeni su u čin poručnika korvete svršeni pitomci – narednici:

01. Azabagić N. Omer,
02. Razinger A. Anton,
03. Bambić A. Fridrik,
04. Aranđelović M. Božidar,
05. Blaž V. Miren,
06. Kockar P. Milivoj,
07. Zimovnov T. Ivan,
08. Malicki F. Georgije,
09. Mihelič T. Tomislav,
10. Sršen A. Srečko,
11. Placeriano V. Josip,
12. Keser S. Franjo,
13. Marković M. Mihajlo,
14. Sić V. Dragutin,
15. Popov V. Arkadij,
16. Pekarović M. Milorad,
17. Stajić S. Branislav,
18. Jeremić Lj. Konstantin,
19. Rankov S. Jovan,
20. Živković R. Ivan,
21. Lubec M. Oton,
22. Paulinić A. Albin,
23. Osterc A. Ivan,
24. Lapčević D. Predrag,
25. Menčak V. Adolf,
26. Nikolić M. Borivoje,
27. Podkrajšek M. Matija,
28. Zmrzlekar I. Franc i
29. Gašperin I. Ivan.

Цитат:V.klasa Pomorske vojne akademije

01.07.1930. unaprijeđeni su u čin poručnika korvete svršeni pitomci – narednici:

01. Valentinčić F. Franc,
02. Odić F. Tihoslav,
03. Marinović N. Ivan,
04. Ilić K. Mihailo,
05. Magdić P. Božidar,
06. Bratić M. Damjan,
07. Županski S. Žarko,
08. Vujić Ž. Vojislav,
09. Draginčić K. Jovan,
10. Cukar M. Vladimir,
11. Taranovski T. Nikita,
12. Palaveršić Š. Mateo,
13. Uravić N. Nikola,
14. Rebula J. Ivo,
15. Protić Ž. Branislav,
16. Arnelije Lj. Rafael,
17. Kruza J. Velimir,
18. Saje J Baldomir,
19. Bizjak K. Oskar,
20. Misjak F. Franc,
21. Vrančić I. Božo,
22. Rajer K. Emil,
23. Jamšek F. Stanko,
24. Mohorić A. Alojzij,
25. Grbić I. Zvonimir,
26. Šegvić P. Bruno,
27. Malinarić I. Milan,
28. Dolinšek F. Franc,
29. Lenoh A. Mateja,
30. Šonc J. Milan i
31. Kopriva A. Ernest.

06.09.1930. naknadno su Ukazom Kralja, u čin poručnika korvete unaprijeđeni svršeni pitomci – narednici:

32. Semen A. Albin,
33. Gvozdenović J. Aleksandar,
34. Mardešić V. Uroš i
35. Prelog F. Franc.
Одговори


Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 4 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним