[Шумадинац]

Праведан човек и кад није крив, претпоставља да је крив. А нечовек никад није крив - увек су криви други.

Патријарх Павле

[Шумадинац]

Говоре незналице да Срби имају култ мртвих. Није тачно! Култ живих - ми идемо на гробље јер верујемо да су они живи! И зато их помињемо. И кад дођем на скупове, као што је било у Сава центру поводом (годишњице) бомбардовања, па кажу минут ћутања. - А зашто минут ћутања?! Коме, мраку?! И видели сте да на телевизијским екранима кад неко њихов умре, минут мрак на телевизији. - Па не иду они у мрак, они су живи!


Владика Атанасије Јевтић

[Шумадинац]

Али неко ће нам рећи: Да ли је човек створен по природи смртан?

Наравно да не.

Да ли је, онда, био бесмртан?

Ни ово не потврђујемо.

Но, неко ће рећи: Па шта је онда био, ништа?

Чак ни ово не погађа циљ.

Он по природи није био ни смртан ни бесмртан. Бог није Адама учинио бесмртним, јер би га начинио Богом, али га није начинио ни смртним, јер би изгледало да је Бог узрочник његове смрти. Није га дакле учинио ни бесмртним ни смртним него пријемчивим (способним) за обоје: ако се држећи заповест Божију окрене бесмртности, може стећи од Бога бесмртност и постати Бог, а ако преступа заповест и окрене се ка путу смрти, он постаје узрочник смрти. Јер Бог га је саздао слободног и самовласног.



Св. Теофил Антиохијски

[Шумадинац]

Моје је мишљење да је главни разлог преласка хришћана у фанатизам, гордост у слабости. Увек и у свакодневном животу када у нешто нисмо сасвим сигурни, а до чега нам је веома стало, ми фанатично бранимо наше уверење, како би можда и сами себе уверили у исправност свога става. И др Шушњић сматра да „трпељиви могу бити само они који имају дубока уверења“ и да толерантност радије представља чврстину но малодушност ставова.

Владета Јеротић

[Шумадинац]

Чувај ум од незнања, јер му незнање не дозвољава да види истину.

Св. Никодим Агиорит

[Шумадинац]

Незрела љубав прати начело: Волим те, јер ме волиш.
Зрела љубав прати начело: Вољен сам, јер те волим.
Незрела љубав каже: Волим те, јер ми требаш.
Зрела љубав каже: Требаш ми, јер те волим.

Ерих Фром

[Шумадинац]

Зашто ми осуђујемо ближње своје? Зато што се не трудимо да познамо саме себе. Ко је заузет упознавањем самог себе, он нема када да чини замерке другима.
Осуђуј себе и престаћеш да осуђујеш друге.

Св. Серафим Саровски

[Шумадинац]

Ја не познајем Христа грчког, руског, енглеског, арапског... Христос је за мене - Све, Биће надкосмичко. У Светоме Писму се често каже да је Христос умро за читав свет, за грехе целога света. Зато, када ограничимо личност Христову, када је унижавамо до плана националности, ми све губимо и падамо у таму. Тада је отворен пут за мржњу међу нацијама, за непријатељство међу социјалним групама.

Св. Софроније Сахаров

[Шумадинац]

Будите љубазнији него што је уобичајено, јер свако има свој рат, битке и губитке.  Живите једноставно, волите великодушно, пажљиво размотрите потребе других, говорите тихо...
А остало препусти Господу.  Љубав – а не вера, ни догматика, ни мистика, ни подвижништво, ни пост, ни дуге молитве не сачињавају праву слику хришћанина.  Све губи снагу ако нема главне ствари - љубави према човеку.

Свети Лука Војно-Јасењецки

[Шумадинац]

Молим да ми се објасни, чиме Григорије Ниски, онима који не схватају узвишеност његовог божанског сазерцања, често својим делима даје повод да га окриве за учење о апокатастази?

Црква познаје три апокатастазе (обновљења): прва се извршава у свакоме, према логосу врлине, и у њој се обнавља његов логос врлине; друга је апокатастаза читаве природе приликом Васкрсења - у непропадљивост и бесмртност; а трећа, управо она која се понајвише оспорава, по речима Григорија Ниског је следећа: то је апокатастаза грехом повређених душевних сила, пресазданих у (првобитно) стање. Јер потребно је да у очекивано време и целокупна људска природа добије у Васкрсењу непропадљивост тела, и да грехом током векова повређене душевне силе, које су пролазиле кроз све векове не налазећи мира, и (истребивши) сећање на грех које им је постало својствено, буду приведене безграничном Богу. Тада ће (душе), самоспознајом а не учествовањем у добрима, добити (те) силе натраг и биће обновљене у првобитно стање, како би се показало да Творац не представља узрочника греха.


Св. Максим Исповедник "Питања и недоумице"

[Шумадинац]

Кад год мислимо о покојнима, ми са њима ступамо у везу. Свака молитва за њих је таква веза. Ми смо повезани с умним и мисаоним светом, а не само са материјалним. Мирни и кротки људи понекад у сну разговарају са покојнима. Бива да се, кад човек нешто зажели, то испуни, кад за нечим много чезне. Енергија мисли нас веже, та је веза јача од телефонске. Човек нешто пожели и то му буде, нарочито кроткима, и смиренима. Кад неког много жалиш у животу, молиш се за њега и желиш му добро, ти му шаљеш божанску енергију којом сте везани. А ми на то слабо обраћамо пажњу. Треба увек знати да смо блиски једни другима, да нисмо далеко. А покојни од нас траже помоћ, јер чим пређу у вечност, више ништа за себе не могу да учине. Чим дође крај, више не може да се моли за себе (ако се удостоји, може за ближње) не може да се каје. Зато смо ми дужни да се молимо за покојне. Врло је важно како човек живи пред крај: богоугодан живот поништава претходне грехе.

Старац Тадеј Витовнички

[Шумадинац]

Није само човек одговоран за своја сагрешења. Промашаји, греси и страсти нису само лични доживљај онога ко се исповеда. Сваки човек је преузео у себе и доживљаје својих родитеља, а посебно мајке. У човековој души се ствара одређено стање услед присуства његових родитеља. То стање човек носи са собом током читавог свог живота. Оно оставља траг у њему. Многе ствари које се човеку дешавају јесу последица тог стања. Његови поступци су у непосредном односу са стањем његових родитеља. Постоји, међутим, и једна тајна. Постоји начин како да се човек избави од овога. Тај начин је општа целокупна исповест човековог живота. Видео сам да она чини чуда. Док се исповедаш, док излажеш читав свој живот, oд почетка, oд времена кад си постао свестан себе, док исповедаш не само грехе већ и све остало и пријатно и непријатно са чим си се сусрео у животу, док причаш о свему оном што сачињава твој живот - силази божанска благодат и избавља те од душевних рана и озледа, свих кривица..


Св. Порфирије Кавсокаливит

[Шумадинац]

Ад није казна којом нас кажњава Бог, већ је стање нашег ума које нас кажњава. Бог не закључава врата онима који су у тами, не лишава их Своје љубави, но они по својој вољи чине гневним своја срца против љубави Божије. Стога, све док божанска љубав окружује оне који су у аду, до тада остаје и за њих могућност да отворе своја срца увек присутном саосећању, а када се то догоди откриће да их Бог никада није престао волети. „Ако ли изневеримо, Он остаје веран, јер се не може самог себе одрећи.“ (2 Тим 2, 13). Љубав – то је Његова природа и Он никада не може престати бити Онај Који јесте.

Митрополит Калист Вер

[Шумадинац]

Магија делује тамо где нема молитве ни чврсте наде у Бога. Једном приликом ми је дошла једна млада жена. Завршила је политичке науке, али је јако побожна. Удала се за лекара, човека који је већ био ожењен. Само је месец дана био у браку кад га је прва жена напустила. Њен муж има старијег брата који је исто лекар. Он се три пута женио и све три жене су га напустиле. Њихова мајка је исто лекар и професор медицинског факултета. Она живи са сестром и бави се црном магијом. Ретко долази код сина. Међутим дошла је једног дана љута и рекла снаји:

- "Ја сам отерла ону жентурачу од свог сина, али теби не могу ништа."

Мађијом тера духове злобе да досађују снаји како би она напустила мужа. Али та жена ( снаја ) је молитвеник, ревнује за Господа. Пошто јој дух злобе ништа не може, враћа се на бабу, па баба игра пипиревку. Враћа се на оног који је њега послао, па се њему свети. Након тога кад је дете проплакало ( родило се ), баба је опет дошла и питала снају:

- "Да ли онај билмез воли своје дете?"

- "Како не би волео?"

- "Значи још га воли!"

Улази син. Плаче и каже жени:

- "Знаш не мили ми се да уђем у стан. Знам да ми све ово чини мајка, али ништа не могу..."



Старац Тадеј Витовнички