03-09-2021, 08:56 AM
Простачки, али, што написа Бенито - јако занимљиво. 
А имате у Крагујевцу и јако лепу зграду БИА.
А имате у Крагујевцу и јако лепу зграду БИА.
Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
Крагујевац, видео, фото
Порука студентима у штрајку - јебите им мајку!
03-09-2021, 10:15 AM
03-09-2021, 08:08 PM
Имаће још лепшу ускоро, кад Вожд отвори нови Правосудни центар. Ту ће да смести и њих, како би непосредно контролисали рад судија и тужилаца. За добро народа, подразумева се.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
17-01-2023, 11:22 PM
Почетком 20. века у Крагујевцу је живео Љубинко Минић,младић који је још од раних дана био опчињен Чарли Чаплином.Као мали је остао без оца.Једва је преживео страхоте ПСР заједно са својом мајком.Око 1925. већ је био стасао у момкаумео је до савршенства да имитира и скида све потезе Чарли Чаплина.Одушевљавао је пријатеље,познанике,комшије када је обучен у широке панталоне,са полуцилиндром на глави,залепљеним брковима,великим ципелама и штапом у руци изводио разне керефеке по кући и дворишту.
Врло често је одлазио у биоскоп и без даха гледао Чаплина.Толико се уживео у улогу наведеног да је данима могао да не скрене поглед с његове слике вежбајући покрете и мимику.Овладао је великим репертоаром гримаса и ходања,набавио чак и фрак Чарли Чаплина.
Толико је постао интересантан да је сваке године о Белој недељи предводио карневал у Крагујевцу,у којем су учествовали многобројни грађани а одушевљена деца и народ на улицама поздрављали су свечану поворку и наравно локалног Чарлија.
Једне године из масе истрча девојка,пољуби сочно Љубинка Чаплина,баци му се у загрљај и након неколико секунди отрча назад у публику.Њен гест је био бурно поздрављен а он остаде ошамућен...
Сутрада, збацио је са себе Чаплиново одело, отчао до града и јурио по улицама не би ли нашао дотичну девојку.Када ју је спазио усхићен јој је пришао,док је шетала са другарицама и представио се.
Девојка му је рекла да је диван, да је исти Чаплин и да је зато пришла и пољубила га,а затим се утопила у маси шетача не осврћући се за Љубинком.Он је клонуо,тешко се разочарао,вратио се кући и пао у постељу.Наредних месеци јој је покушао прићи,али сваки пу узалуд.
Следеће године о Белој недељи појавио се на улицама, али то више није био он, гледао је збуњено по маси света не би ли спазио девојку и тако из године у годину живео је само за тај дан.Слао је писма,молбе,преклињао али све узалуд, девојци није могао прићи.
Туга због неузвраћене љубави све је више обузимала младића. Запустио је све.У једном тренутку одлучио се за очајнички корак, написао јој опроштајно писмо и попио већу количину смртоносног раствора.Лекари су успели да му спасу живот али последице су биле катастрофалне.Још једном је, наредне године, смогао снаге да се појави на улицама као Чарли Чаплин. И опет је иста девојка пришла,бацила му се у загрљај и пољубила га у уста што је јаднику унело трачак наде у већ отписани живот.
Али то није било довољно да га заиста спасе. После неколико дана те 1930. године,умирући у великим мукама,позвао је мајку и затражио да му на споменик ставе његову слику у Чаплиновом костиму. Мајка му је испунила жељу након смрти. Његов гроб се налази на старом варошком гробљу, у лошијем је стању али се види.Слика је мало избледела,али се јасно може прочитати Љубинко Минић (1907-1930).
Врло често је одлазио у биоскоп и без даха гледао Чаплина.Толико се уживео у улогу наведеног да је данима могао да не скрене поглед с његове слике вежбајући покрете и мимику.Овладао је великим репертоаром гримаса и ходања,набавио чак и фрак Чарли Чаплина.
Толико је постао интересантан да је сваке године о Белој недељи предводио карневал у Крагујевцу,у којем су учествовали многобројни грађани а одушевљена деца и народ на улицама поздрављали су свечану поворку и наравно локалног Чарлија.
Једне године из масе истрча девојка,пољуби сочно Љубинка Чаплина,баци му се у загрљај и након неколико секунди отрча назад у публику.Њен гест је био бурно поздрављен а он остаде ошамућен...
Сутрада, збацио је са себе Чаплиново одело, отчао до града и јурио по улицама не би ли нашао дотичну девојку.Када ју је спазио усхићен јој је пришао,док је шетала са другарицама и представио се.
Девојка му је рекла да је диван, да је исти Чаплин и да је зато пришла и пољубила га,а затим се утопила у маси шетача не осврћући се за Љубинком.Он је клонуо,тешко се разочарао,вратио се кући и пао у постељу.Наредних месеци јој је покушао прићи,али сваки пу узалуд.
Следеће године о Белој недељи појавио се на улицама, али то више није био он, гледао је збуњено по маси света не би ли спазио девојку и тако из године у годину живео је само за тај дан.Слао је писма,молбе,преклињао али све узалуд, девојци није могао прићи.
Туга због неузвраћене љубави све је више обузимала младића. Запустио је све.У једном тренутку одлучио се за очајнички корак, написао јој опроштајно писмо и попио већу количину смртоносног раствора.Лекари су успели да му спасу живот али последице су биле катастрофалне.Још једном је, наредне године, смогао снаге да се појави на улицама као Чарли Чаплин. И опет је иста девојка пришла,бацила му се у загрљај и пољубила га у уста што је јаднику унело трачак наде у већ отписани живот.
Али то није било довољно да га заиста спасе. После неколико дана те 1930. године,умирући у великим мукама,позвао је мајку и затражио да му на споменик ставе његову слику у Чаплиновом костиму. Мајка му је испунила жељу након смрти. Његов гроб се налази на старом варошком гробљу, у лошијем је стању али се види.Слика је мало избледела,али се јасно може прочитати Љубинко Минић (1907-1930).
22-01-2023, 10:20 PM
Подизање споменика страдалим Чехословацима
Идеја о подизању споменика родила се јуна 1922. године.Тада је сасвим случајно Никола Стевановић,начелник војне музике,испред хотела Таково срео потпуковника Милихера,војног аташеа Чехословачке Републике са којим је био добар друг и пријатељ још из Африке 1916. године.Милихер је аутомобилом у друштву са послаником Калином и Оришеком,чланом чехословачког парламента ишао из Јагодине за Београд. Како се наводи у Политици од 29. септембра 1924. године,два пријатеља су на иницијативу Николе Стевановића отишла да обиђу гробље стрељаних Словака.
Када су стигли,затекли су су гробље у доста запуштеном стању,те је Стевановићу,пред пријатељем било јако непријатно.Чим се вратио у касарну,послао је једног наредника са војницима да уреде гробље.Они су наместили ограду,крст и засадили цвеће.Овој групи војника додељен је као задатак одржавање гробља и у наредном периоду.Три месеца након тога образован је Одбор за подизање споменика.
Радови на дефинитивном уређењу и подизању споменика почели су маја месеца 1923. године. После више месеци израде споменик је завршен као и све припреме за његово откривање које је заказано за 28. септембар 1924. године.
Чехословачка влада на отварање споменика послала је многобројне представнике а такође су ту били и припадници,тада већ озбиљног чехословачког ваздухопловства.Упућена је и једна група аероплана изграђених у домаћим фабрикама.Групу су сачињавала три двокрилна двоседа за извиђање Аеро типа 12 снабдевених моторима Maybach од 200 кц,стављена под команду ваздухопловног капетана пилота Маршалека,кога је пратио извиђачки капетан Браун. Са друга два аероплана управљали су ваздухопловни капетани Дршота и Типич,праћени својим механичарима.
Свечаност на Становљанском пољу,почела је тачно у десет часова.Почетак су огласили плотуни,прво из пушака једне чете, а затим и из топова.Истовремено у граду огласиле су се сирене,на свим фабрикама и млиновима,а зазвонила су и звона на црквама.
По завршетку освећења споменика страдалим Чехословацима,на бини су се ређали разни говорници.Међу њима су били и чехословачки посланик Јан Ђеба, као и представник банатских Словака адвокат др. Штур а у име чешких легионара Сикорин.
После полагања венаца извшен је дефиле трупа.Прво је парадним кораком продефиловао 19. пешадијски пук са једним митраљеским одељењем,затим три батерије пољске артиљерије,рефлекторско одељење,стрелци чехословачке школе.болничка чета,соколи,лоптачки клуб...итд.
Након завршених свечаности породицама изгинулих Чехословака раздељене су бронзане минијатуре споменика за успомену.
Идеја о подизању споменика родила се јуна 1922. године.Тада је сасвим случајно Никола Стевановић,начелник војне музике,испред хотела Таково срео потпуковника Милихера,војног аташеа Чехословачке Републике са којим је био добар друг и пријатељ још из Африке 1916. године.Милихер је аутомобилом у друштву са послаником Калином и Оришеком,чланом чехословачког парламента ишао из Јагодине за Београд. Како се наводи у Политици од 29. септембра 1924. године,два пријатеља су на иницијативу Николе Стевановића отишла да обиђу гробље стрељаних Словака.
Када су стигли,затекли су су гробље у доста запуштеном стању,те је Стевановићу,пред пријатељем било јако непријатно.Чим се вратио у касарну,послао је једног наредника са војницима да уреде гробље.Они су наместили ограду,крст и засадили цвеће.Овој групи војника додељен је као задатак одржавање гробља и у наредном периоду.Три месеца након тога образован је Одбор за подизање споменика.
Радови на дефинитивном уређењу и подизању споменика почели су маја месеца 1923. године. После више месеци израде споменик је завршен као и све припреме за његово откривање које је заказано за 28. септембар 1924. године.
Чехословачка влада на отварање споменика послала је многобројне представнике а такође су ту били и припадници,тада већ озбиљног чехословачког ваздухопловства.Упућена је и једна група аероплана изграђених у домаћим фабрикама.Групу су сачињавала три двокрилна двоседа за извиђање Аеро типа 12 снабдевених моторима Maybach од 200 кц,стављена под команду ваздухопловног капетана пилота Маршалека,кога је пратио извиђачки капетан Браун. Са друга два аероплана управљали су ваздухопловни капетани Дршота и Типич,праћени својим механичарима.
Свечаност на Становљанском пољу,почела је тачно у десет часова.Почетак су огласили плотуни,прво из пушака једне чете, а затим и из топова.Истовремено у граду огласиле су се сирене,на свим фабрикама и млиновима,а зазвонила су и звона на црквама.
По завршетку освећења споменика страдалим Чехословацима,на бини су се ређали разни говорници.Међу њима су били и чехословачки посланик Јан Ђеба, као и представник банатских Словака адвокат др. Штур а у име чешких легионара Сикорин.
После полагања венаца извшен је дефиле трупа.Прво је парадним кораком продефиловао 19. пешадијски пук са једним митраљеским одељењем,затим три батерије пољске артиљерије,рефлекторско одељење,стрелци чехословачке школе.болничка чета,соколи,лоптачки клуб...итд.
Након завршених свечаности породицама изгинулих Чехословака раздељене су бронзане минијатуре споменика за успомену.
15-02-2023, 07:03 PM
Каква ће се ово бајерн арена градити у Крагујевцу
https://www.butasport.rs/stadion-od-20-0...oto-video/
https://www.butasport.rs/stadion-od-20-0...oto-video/
Јосип Броз-Амброз Тито! ДА, ТО ЈЕ БИО ПЕГАВИ ТРБАТИ, ФАРБАНИ ПА КОЛМОВАНИ, У МИДЕРЕ УТЕГНУТИ АУСТРО-УГАРСКИ ЦУГСФИРЕР, ТРОСТРУКИ ШПИЛЕ И МАЂАРСКИ ЧИВА, ЈОСИП БРОЗ-АМБРОЗ ТИТО, СРБОУБИЦА ПРВИ ДО ПАВЕЛИЋА!!!
ПРОСВЕТАР.
15-02-2023, 11:56 PM
Лажу Кизо,они све лажу.не могу да среде Тржницу три године и да среде бехатон испред главног улаза Машинског факултета а овамо шатро граде неке арене и слично.Највећи куриозитет у Крагујевцу,што се тиче фудбалских стадиона је тај да помоћни терен Радничког има рефлекторе а главни нема. Не знам за такав случај на другом месту.
16-02-2023, 09:07 AM
(15-02-2023, 11:56 PM)ЈВуО-КГ Пише: Лажу Кизо,они све лажу.не могу да среде Тржницу три године и да среде бехатон испред главног улаза Машинског факултета а овамо шатро граде неке арене и слично.Највећи куриозитет у Крагујевцу,што се тиче фудбалских стадиона је тај да помоћни терен Радничког има рефлекторе а главни нема. Не знам за такав случај на другом месту.
Ништа боље није ни у Вршцу.
За 10 година направили једно игралиште 5 х 5 и мало нашминкали стадион...
Миленијум спортска хала пропада...
Јосип Броз-Амброз Тито! ДА, ТО ЈЕ БИО ПЕГАВИ ТРБАТИ, ФАРБАНИ ПА КОЛМОВАНИ, У МИДЕРЕ УТЕГНУТИ АУСТРО-УГАРСКИ ЦУГСФИРЕР, ТРОСТРУКИ ШПИЛЕ И МАЂАРСКИ ЧИВА, ЈОСИП БРОЗ-АМБРОЗ ТИТО, СРБОУБИЦА ПРВИ ДО ПАВЕЛИЋА!!!
ПРОСВЕТАР.
27-06-2024, 05:48 PM
Kijanu Rivs u Kragujevac došao dan pre koncerta: Sam šetao po gradu, ljubazno ćaskao sa svima
https://nova.rs/kultura/kijanu-rivs-u-kr...-sa-svima/
https://nova.rs/kultura/kijanu-rivs-u-kr...-sa-svima/
30-09-2024, 02:33 PM
Станфордова листа најутицајнијих истраживача: Крагујевчани међу светском научном елитом
https://www.ikragujevac.com/vesti/80897-...litom.html
https://www.ikragujevac.com/vesti/80897-...litom.html
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)