[Monarhist]

Da su komunisti (KPJ) i fašisti (ZBOR) bili (i ostali) prilično loš politički izbor za Srbe i Srbiju, to je opšte poznato...

Sve u svemu, Srbiju i Srbe su mogli da spasu užasa naci-fašističke Nemačke u II Svetskom ratu i komunističkog apsolutizma, jedino pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis i ekonomista Milan Stojadinović. Apisa smo ubili, a Stojadinovića izdali, toliko o svemu tome!

Не бих се ја толико уздао у Аписа и Стојадиновића. Краљ Александар је био изузетан владар, какав се ретко рађа, и сматрам да је он тај који би својим ауторитетом са Румунијом притекао у помоћ Словачкој и тако спречио Немце и Италијане (и осталу жгадију како рече Калабић) да ојачају и представе нам проблем. 
И наравно, наш неумрли чича.

Istina, da kralj Aleksandar Karađorđević nije prerano umro, njegov ugled iz I Svet. rata i autoritet bi znatno doprineli opstanku Male Antante i Balkanskog pakta. To bi bilo najbolje i za naš narod i za Čehoslovačku, Rumuniju i za Evropu, da beše tako.

Ali, pošto nije bilo tako, smatram za najbolje rešenje u vreme II Svet. rata, opstanak M. Stojadinovića i JRZ na vlasti, sve do kraja rata i potpisivanje pakta o nenapadanju i prijateljstvu sa naci-fašističkom Nemačkom, ako je neophodno i pristupanje paktu i da se sačeka saradnja i pomoć saveznika, pa udri na naciste i fašiste bez milosti. Ako bi Hitler uzgred hteo da nas uvrede u rat na svojoj strani, tražili bismo mu nemoguće uslove, poput F. Franka. Do početka borbe protiv nacista i fašista bismo na miru razbili KPJ i ZBOR. Da nije došlo do kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, ne bi ni do nastanka NDH, a ovako bismo sačuvali mnogi naš narod i posle rata i demokratsku, ustavnu monarhiju.

Јасно. Мичан Стојадиновић је био изузетан политичар без сумње. И ја мислим да би било боље да смо сачекали само пар месеци док Немци не нападну Русију и вежу своје најјаче снаге и дивизије за исток, а онда уз Грке и уз помоћ наших савезника Британаца свом снагом да ударимо у трбух Немцима. Имали би смо времена да извршимо скроз мобилизацију и пацификујемо Хрвате. Мислим да смо могли негде да мобилишемо око милион војника (уз Хрвате и остале), али рачунајући да борбеност хрватског елемента неће бити превише висока, то би било негде око 500 до 700 хиљада војника.  То је јако озбиљна бројка, узимајући у обзир и број  Грка који би био исто пар стотина хиљада. Озбиљан проблем би у том случају представљали Бугари и Мађари, али и непоузданост Хрвата, међутим мислим да би смо се успели одупрети њима.  
Што се тиче притисака Немачке, питање је да ли би смо им се успели одупрети са обзиром на то да иако смо боље економски стајали од Шпаније, Шпанија је била демографски већа од нас, па је могла да Немцима каже не. Без обзира на то, мене чуди тромост наших појединих високих официра. Најбоља опција након напада или пред сам напад је била да се повучемо у Грчку, или да уз Грке формирамо фронт у Старој Србији. Све нам је ишло на руку, и брдски терен, и четничка традиција и сама чињеница да је далеко лакше нама да ступимо у контакт са Грцима, него да Бугари провале у Стару Србију. Чак су се у том Априлском рату ту и водиле најозбиљније борбе.  И опет нисмо успели у томе. А да смо извукли макар 10-40 хиљада било би добро.

[Шумадинац]

https://i.postimg.cc/2jqDyL5Q/djetic-draza.jpg

[Шумадинац]

То што је Димитрије Љотић био један од 1300 каплара у Првом светском рату, што је био министар правде у краљевској влади и највећи противник свих корумпираних државних службеника, што је написао програмски текст ”Ни фашизам, ни нацизам” (у коме отворено и директно критикује Хитлера, Мусолинија и Стаљина као ”пагане и незнабошце, Богоборце и Христоборце, ОВАПЛОЋЕЊЕ АНТИХРИСТА И ПУН ИЗРАЗ САТАНИСТИЧКЕ МИСЛИ”), што је водио антикомунистички покрет у коме су чланови били неки од највиђенијих људи српске културе непосредно пре и после рата (осморица хиландарских монаха, историчар Цркве др Ђока Слијепчевић, теолог др Димитрије Најдановић, први директор Балканолошког института др Ратко Парежанин, наш византолог и песник др Матеја Матејић, један од најуваженијих професора Академије Светог Владимира у Крествуду код Њујорка др Веселин Кесић, уважени колега светски познатих теолога Џона Мајендорфа и Александра Шмемана…), што је владика Николај Велимировић за њега написао да је ”политичар са крстом”, називајући га једним од највећих и најморалнијих српских лидера у историји – све то за ову прилику није пресудно, ни најважније за напад о коме је реч.

Помени за Љотића и љотићевце (који су били познати као богомољци, изразито православни и црквени људи, са великим бројем свештеника и богослова у свом чланству и међу својим симпатизерима) се одржавају одувек и на најразличитијим местима српске духовне мапе, почевши од Хиландара, где су монаси из редова љотићеваца били носиоци обнове нашег светог манастира. Почевши од Митрофана Мишулића, писца ”Свете Русије” – о коме нико други до Добрица Ћосић пише једно уистину дирљиво, више него надахнуто посмртно слово (”Мој преминули пријатељ, светогорски монах Митрофан Хиландарац био је човек дубоке вере у Бога и српство, човек задивљујуће радне енергије и један од најзначајнијих православних просветитеља, можда и најзначајнији препородитељ Хиландара у овом веку”)  – па до схимонаха Јована Радојичића, Агатона Јовановића, Симеона Андрића, Јустина Стекића…. манастир Хиландар су дословно држали ”љотићевци” из Српског добровољачког корпуса, ратне антикомунистичке јединице која НИКАДА није дигла руку у нацистички поздрав (обавезан за све фашисте света тог и свих ранијих и каснијих времена), нити је иједан њен припадник отишао на Источни фронт са другим антикомунистичким (али, за разлику од њих, фашистичким) јединицама свих европских нација – осим Срба.


Драгослав Бокан

[Шумадинац]

Бенито, чекамо твој коментар 

[Бенито]

Чика Ђока пише Феликсу:" Доставите ми списак Љотићевих терориста из Смедерева и то путем депеша радио-станице." (03.10.42)
Феликс одговара:"Списак Љотићеваца који су свршили курс у Смедереву: СЛЕДЕ ИМЕНА 94 ЛИЦА....(да не куцам сада све - има занимљивих имена, попут Владимира Ленца, који је прошао са Дражом цео пут од Дервенте до Равне Горе, па после пар дана побегао...) наставак депеше:
"... Курс носи назив "Летећи одред Белих орлова". Главни инспектор пуковник Масаловић и пуковник Бранко Мушицки. Командант Белих орлова капетан Страхиња Јањић..."
Ето, какав је Страхиња Јањић био "капетан", такав је и Бокан био командант "Белих орлова" пола века доцније. Ову обуку љотанима у Смедереву држали су, иначе, немачки инструктори. Не знам шта је брука за Србина, ако то није.
Уосталом, ако си у контакту са Боканом, питај га како је то, док га Немци нису интернирали, владика Николај Велимировић одржавао сталну везу са Дражом Михаиловићем, колико је то било могуће у тим условима и распитивао се код Чиче ко су поједине личности које долазе код њега, да не би поверовао швапским шпијунима.
ПС што се тиче Хиландара и тих послератних монаха, један од њих јесте био љотићевац... Убио је другог љотићевца, километар највише ваздушном линијом од моје куће у селу, када је тај њихов одред бежао из правца Ивањице и хтео да се пребаци према Шумадији. Свађа је била безазлена. Сутрадан је убица побегао из љотићеваца, преко четника ЈЧО, и потом се некако пребацио у Хиландар, где се замонашио и остао до краја овоземаљског живота.
Углавном, већ сам Ти нагласио да цео Београд зна да Бокан ради за удбу већ три деценије. Питај за мишљење о њему ове што имају јавне наступе са њим
 Мој став Ти је познат.

[Шумадинац]

Свака част Бенито! Таквих осврта треба што више у данашње време. Занимљиво је и то што наводи баш Добрицу Ћосића као неког ко је меродаван дати религиозну оцену. Што следи да итекако постоји спрега између неољотићевских националиста и ћосићевских комуно-националиста.

[Шумадинац]

Занимљиво толковање Ломпара јуниора

[Милослав Самарџић]

Гледао сам на прескок, не наиђох на део о четницима. У ствари о рату уопште. Јел има?

[Шумадинац]

[Шумадинац]

Побожни били, нема шта.... 

[Шумадинац]

РАД, РЕД И МИР

Свака сличност са Титовим и Вучићевим временом је случајност....

[Шумадинац]

Интересантно је да скоро сви аутохтонисти имају речи хвале према Недићу и Љотићу.

[Бенито]

Интересантно је да скоро сви аутохтонисти имају речи хвале према Недићу и Љотићу.

Што се тиче Радована и његове генерације, која је студирала историју почетком или средином осамдесетих година прошлог века, они практично нису ни студирали историју после 1903. године.
С обзиром на ком нивоу је био испит из Старог века, поготово у то доба док је Душанић ведрио и облачио на тој катедри, види се да им је то одузело малтене сву интелектуалну снагу. 
Зато за ту генерацију историчара врло тешко може да се каже да су историчари за савремени период. Ово око става према Недићу, па и Љотићу, покупили су у интелектуалним круговима тадашњег Београда, који је био под идеолошком контролом српске удбе и Добрице Ћосића, и они се, на жалост, и поред оволико нових књига, од тог става нису много померили.
Не треба их узимати озбиљно за неки ауторитет за савремену српску историју.

[Авакс]

Интересантно је да скоро сви аутохтонисти имају речи хвале према Недићу и Љотићу.

Што се тиче Радована и његове генерације, која је студирала историју почетком или средином осамдесетих година прошлог века, они практично нису ни студирали историју после 1903. године.
С обзиром на ком нивоу је био испит из Старог века, поготово у то доба док је Душанић ведрио и облачио на тој катедри, види се да им је то одузело малтене сву интелектуалну снагу. 
Зато за ту генерацију историчара врло тешко може да се каже да су историчари за савремени период. Ово око става према Недићу, па и Љотићу, покупили су у интелектуалним круговима тадашњег Београда, који је био под идеолошком контролом српске удбе и Добрице Ћосића, и они се, на жалост, и поред оволико нових књига, од тог става нису много померили.
Не треба их узимати озбиљно за неки ауторитет за савремену српску историју.

А шта су требали да уче после 1903? Да је милан Недић учествовао у балканским ратовима и првом светском рату:

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%...0%B8%D1%9B

„Служио је током Балканских ратова и примио је бројна одликовања и медаље за храброст[тражи се извор]. У чин потпуковника је унапређен 1913. године.

Године 1915, током Првог светског рата је унапређен у пуковника и служио је у генералштабу као најмлађи[тражи се извор] пуковник у српској војсци. Током српског повлачења преко Црне Горе и Албаније од новембра 1915. до јануара 1916, његови војници су чували одступање српске војске. Године 1916. је именован за ордонанс-официра краља Петра I. У септембру 1918. командовао је Пешадијском бригадом Тимочке дивизије приликом пробоја Солунског фронта.“

Да ли је проблем Недића и ово:

Милан Недић (Гроцка, 2. септембар 1877 — Београд, 4. фебруар 1946[1][2])

Исто:
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%...0%B8%D1%9B

„Штета“... рођен је у селу у Србији надомак Београда и није сиш'а са неке чуке. То се не опрашта код оних који су са брда сишли и дошли 'ође после '45 да управљају несрећом.

Стварно, тешко схватам да се пљује по свему што је бар на нешто личило и даје се „гориво“ онима који и дан-данас настоје да Србију изједначе са НДХ и злочинима које су починили.